subota, 20.10.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:26

Erdogan obećao otvaranje teološkog fakulteta

Patrijarh Vartolomej kaže da se nada da će vlada u Ankara konačno ponovo otvoriti versku školu na koju je pre 47 godina stavljen katanac
Autor: Vojislav Lalićnedelja, 20.05.2018. u 10:00
(Фото Бета/АП)

Nenajavljeni susret predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana i vaseljenskog patrijarha Vartolomeja, koji je nedavno održan iza navučenih debelih zastora u palati šefa države na Beštepeu u Ankari, izazvao je razna nagađanja, pogotovo zato što posle susreta koji je trajao skoro sat vremena nije izdato ni šturo saopštenje. Novinari su saznali samo to da je u razgovoru učestvovao i šef diplomatije Mevlut Čavušoglu.

Spekulacije medija posle nekoliko dana je prekinuo crkveni velikodostojnik: „Sada sam nešto više optimista, nadam se posle obećanja koje nam je dao predsednik (Erdogan) da bi teološki seminar (škola) na ostrvu Halki (na turskom Hejbeli ada) u Mramornom moru kod Istanbula mogao uskoro da se otvori. To bi možda moglo da se desi i u školskoj 2018/2019. godini”, izjavio je patrijarh u ekskluzivnom  intervjuu australijskom listu „Kosmos”, čije delove je preneo vladi bliski istanbulski „Sabah”.

Poslovično na rečima škrti patrijarh nije izneo druge pojedinosti i ostao je primetno suzdržan. To nije čudno kada se zna da su u proteklih 47 godina, koliko je zatvoren seminar Halki, mnoga obećanja pala u vode Bosfora.

Na teološki seminar na ostrvu Halki, u Mramornom moru preko puta Istanbula, katanac je stavljen 1971. godine pod izgovorom da država želi da kontroliše rad visokih privatnih verskih škola. Vaseljenska patrijaršija je odbila da se povinuje toj jednostranoj odluci vlade.

Teološka škola na Halkiju je osnovana 1844. godine. Kroz nju su do zatvaranja prošli mnogi hrišćanski velikodostojnici, uključujući i sadašnjeg patrijarha Vartolomeja Prvog, koji se u Istanbulu ustoličio 1992. godine.

Vaseljenski patrijarh je i ovog puta, kako je potvrdio, zatražio od Erdogana da tu odluku konačno stavi van snage pošto se suočavaju sa problemom kako da obezbede nove sveštenike.

„To nije luksuz, to je potreba, kako ne bismo ostali bez monaha. Mi smo najverovatnije jedina crkva na svetu koja nema mogućnosti da školuje svoje sveštenike”, uporno objašnjavaju u Vaseljenskoj patrijaršiji.

I pored povremenih nagoveštaja da bi ta istorijska nepravda mogla da se ispravi, nijedna turska vlada se dosad nije usudila da povuče taj potez, iako je zbog toga pod pritiskom Evropske unije, Saveta Evrope, Saveta svetskih crkava, Vatikana, Amerike i Grčke. U Ankari se očevidno plaše reakcije ekstremnih islamista i nacionalista koji traže da se čak i Aja Sofija ponovo pretvori u džamiju. Oni optužuju Mustafu Kemala Ataturka da je „izdao Tursku” kada je 1935. godine to vekovno pravoslavno svetilište pretvorio u muzej, dakle ni crkvu niti džamiju. Ona je posle pada Carigrada 1453. godine na silu preobražena u muslimansku bogomolju skoro pet vekova. Ataturk se odlučio za kompromisno rešenje, što mnogi Turci ni danas ne mogu da mu oproste i iznova predlažu da se Aja Sofija pretvori u džamiju, iako i bez nje u Istanbulu ima dovoljno mesta za klanjanje.

Poslednjih godina je bilo naznaka da bi vlada konačno mogla da reši to pitanje, ali to su bile lažne nade. Čak je formirana i posebna državna komisija, ali tu se zasad stalo. U Ankari je, prema nekim saznanjima, još uvek jaka konzervativna struja koja se zalaže da se od Grčke traži reciprocitet. Naime, kako ta struja smatra, otvaranje teološkog fakulteta kod Istanbula bi trebalo usloviti izgradnjom džamije u Atini, kao i uklanjanjem restrikcija sa kojima se suočava muslimanska manjina u Trakiji prilikom izbora muftija.

U Patrijaršiji kažu da žele da taj problem reše u dijalogu sa vladom. Ali, u poslednje vreme na Feneru, delu Istanbula gde se nalazi sedište Pravoslavne crkve, mogli su da se čuju i nagoveštaji da će to pitanje pokrenuti pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu

U Briselu su začuđeni ponašanjem Ankare, koja je kandidat za ulazak u EU: „Turska mora da obezbedi uslove za versko obrazovanje pripadnika manjina i da poštuje elementarna ljudska prava. To nije bilateralno pitanje o kome se treba pogađati i u njemu tražiti reciprocitet”, ističu u Briselu.


Komentari4
16e75
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Suljo Fahrudumuhamednasirović
Ta prica je duga skoro pet decenija i pitanje je da li ce turska vlada i ovog puta ispuniti to obecanje pogotovo sto je u Turskoj ostalo svega tri hiljade Grka. Koliko je poznato oni se suocavaju i sa izazovima da izgube  i crkvu Svetu Sofiju posto  ima  zahteva da se ponovo pretvori u dzamiju kao sto je bila posle pada Konstantinopolja 1453. godine.
Ljiljana
Da li to vidimo da i u politici moze da vazi (nepisano) pravilo da "kada se jedna vrata zatvore, druga se otvore"? Znamo koja su nam vrata bolno i ne nasom voljom bila zatvarana ovih godina, a mi kao u vakumu "ni tamo ni ovamo" možda i sacekali trenutak da na vetrometini svetskih desavanja i nama nesto krene u prilog. Mene raduje ako vidim nova prijateljstva na pomolu, to ne moze da nam skodi, cak naprotiv, i zato neka nam vidik bude sto siri, mudrost sve veca, a srca otvorenija za ono sto moze da nam donese dobro.
Sasa Trajkovic
Sve u duhu otopljavanja odnosa sa pravoslavnom Rusijom i Srbijom... mudar potez koji će otvoriti vrata Islama i Pravoslavlja i btiti brana islamsom ekstremizmu na Kavkazu.
Milan Vasic
Ako se skola otvori, to je znak da Erdogan pomera tursku politiku prema pravoslavnim narodima na bolje. To ce i nama pokazati da je politicar kome se moze verovati i na koga se moze osloniti.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja