petak, 22.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
subota, 19.05.2018. u 22:00 Olga Janković

Istorija horske muzike u Srbiji

Pančevačko srpsko crkveno pevačko društvo, zaslužno za uvođenje notne muzike, notnog horskog pevanja, ali i za stvaranje i razvoj srpskog pozorišta, slavi 180 godina postojanja
Хор најстаријег певачког друштва на Балкану (Фото: О. Јанковић)

Pančevo – Pančevo je u velikom raspoloženju, odmereno, ali sa velikim ponosom slavi 180 godina rada svog Pančevačkog srpskog crkvenog pevačkog društva, čijim pojanjem 29. marta 1838. godine se ispisuju počeci horske muzika u Srba, a hor postaje prvi u ovoj zemlji i najstarije pevačko društvo na Balkanu. Povodom impozantne godišnjice, u Narodnom muzeju upriličena je izložba dokumenata, fotografija, zastava, barjak – autora mr Milana Jakšića – svedočanstava i uspomena na gotovo dva veka napora i rada hora i društva – začetnika i rasadnika muzičke kulture, zaslužnog i za stvaranje  i razvoj  srpskog pozorišta i scenske umetnosti.

Društvo je rođeno na Božić, kada se sa galerije Svetouspenskog hrama u Pančevu prvi put zaorilo višeglasno pojanje, po kojem je oduvek bilo uzor drugim srpskim crkvenim horovima i van granica zemlje. Na samom početku 19. veka, pored Srpske pravoslavne crkve, tek je nekoliko institucija koje čine začetnike srpskog građanskog društva.

Uz Veliku školu, osnovanu 1808. i Maticu srpsku iz 1826. godine, PSCD je treća kulturna institucija začeta pod okriljem naše crkve i ove zemlje, zaslužna za uvođenje notne muzike i notnog pevanje kod nas, te postaje trajno čuvar srpskog identiteta, ali i spona naše kulture sa srednjovropskim pokretima tog vremene.

„Bilo je to vreme za koje pesnik i Pančevac Milan Ćurčin u predgovoru – Spomenice na vek od osnivanja društva piše, „… tada je za Pančevo nastalo naslavnije doba društvenog života, doba kakvo je doživeo malo koji kraj srpstva i jugoslovenstva. Društvo su kroz teška vremena vodili viđeni i istaknuti građani i umetnici, koji su svojim uticajem i marljivošću stvorili ovu vrednu instituciju i naravno Pančevci koji su sa zahvalnošću primali njihove darove”, dodaje mr Jakšić.

Društvo i ovdašnja Crkvena opština pomagali su nauku i umentnost, posebno stipendiste, koji su osvetlali obraz srpskom narodu, među njima i takvima kao što su bili Mita Topalović, kompozitor i horovođa, pod kojim se ono najviše pročulo i proslavilo i veliki Mihajlo Pupin, te književnici Joakim Vujić, Zmaj, Đura Jakšić… Prvi horovođa i učitelj „armoničnog pjenija iz nota” bio je još jedan Pančevac, Pavle Radivojević, a istorija beleži i saradnju sa mnogim velikanima srpske muzike – Kornelijem Stankovićem, Davorinom Jenkom, Jovanom Bandurom, akademikom dr Dimitrijem Stefanovićem.

„Rečeno je da smo imali i imamo na koga da se ugledamo. Uvek smo imali podršku Crkvene opštine, a bilo je i govora da treba da se menje ime, nismo to dali. Ostavljam vam svima u amanet, nemojte da menjate društvo... Neverovantne su uspomene, ali pre svega bilo je onoga bez čega se ne može, a to su pevači, i vama se klanjam. Imate privilegiju da budete članovi ovakvog društva, klanjam se horovođi Veri Carini koja ga je podigla do više od zavidne visine. Klanjam se i Pančevcima, jer bilo je problema, padova, ali i ogromnih uspeha. Ne dajte se, idemo dalje…”, kazao je otvarajći izložbu akademik Stefanović.

Prvi vek Društva opisan je u „Spomenici”, svojevrsnoj antologiji horskog pevaštva u nas, a na 150-godišnjicu rada društvo je ovenčano Ordenom Svetog Save II reda. Uprkos progonima i zabranama, ono 180 leta živi uz verujuće muzičare, pevače, sveštenike… Dolaskom na čelo hora mr Vere Carine, vokalna grupa narasta u veliki ansambl, koji posvećeno neguje horski zvuk i vokalnu tehniku. Ne prođe nedelja da hor ne peva Liturgiju u pančevačkoj Svetospenskoj crkvi, a nekada im se pridruži i podmladak Društva. Muzikom su živopisali crkvene službe u srpskim svetinjama u zemlji i inostranstvom i održavaju niz godišnjih kulturnih manifestacija, a najzapaženija izvođenja trajno čuva sedam izdanja nosača zvuka.

Komеntari3
c95ce
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Катарина
Мислим да би требало споменути и Николу Ђурковића који је за диригента хора дошао одмах након Павла Радивојевића, и који се показао не само као изврстан и плодан диригент и композитор, већ и као велики и успешни позоришни уметник. Захваљујући њему, друговање са Србима с преке стране Дунава било је веома учестало, што је доприносило бољем разумевању и подршци једног народа из две државе. Све честитке ПСЦПД-у.
Miodrag
Sve cestitke i najlepse zelje Pscpd-u i maestri mr.Veri Carini. Puno novih uspesnih nastupa i nagrada na takmicenjima na domacem i internacionalnom planu,zeli vam vas postovalac i saradnk, moja malenkost Miodrag Govedarica
Siki
E ovo je stvar za cestitanje!Bravo Pancevci!!!Na mnogaja ljeta!!!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja