četvrtak, 20.09.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 20:16
RASTU CENE POLjOPRIVREDNOG ZEMLjIŠTA

Zemljište traži dobrog gazdu

Potrebna promena Zakona o nasleđivanju poljoprivrednog zemljišta kako bi se vratila domaćinstva na 1,5 miliona hektara neobrađenih njiva
Autor: Aleksandra Isakovsubota, 19.05.2018. u 22:00
(Фото Танјуг)

Subotica – Država treba da promeni zemljišnu politiku jer, ukoliko se nastavi postojeći trend, on vodi u slom poljoprivrede, stav je dr Koviljka Lovre, redovnog profesora na Ekonomskom fakultetu u Subotici, šefa Departmana za agrarnu ekonomiju i agrobiznis i predsednika Društva agrarnih ekonomista Srbije.

Profesor Lovre iznosi podatke koji potkrepljuju njegov stav: prema popisu poljoprivrede iz 2012. godine Srbija ima ukupno 5,1 milion hektara poljoprivrednog zemljišta. Od toga koristi samo 3,5 miliona. Kada je reč o državnom zemljištu, država je popisala i razgraničila 423.000 hektara, mada prema procenama raspolaže s između 650.000 i 670.000 hektara poljoprivrednog zemljišta, pri čemu nijedne godine nije izdato u zakup više od 45 odsto popisanog zemljišta.

„Razlika između 5,1 i 3,5 miliona hektara znači da se 1,5 miliona hektara poljoprivrednog zemljišta ne koristi. To je uglavnom privatno zemljište pretežno u brdsko-planinskim područjima i to je zemljište koje je napušteno jer je u poslednjih 20 godina nestalo 400.000 poljoprivrednih domaćinstava. Zemljište kao najznačajniji i najvredniji resurs ne može podlegati istim zakonskim normama i načinu korišćenja kao što je slučaj s ostalim nepokretnostima. Na tih 1,5 miliona hektara, koje je vrlo pogodno za stočarstvo i organsku poljoprivrednu proizvodnju, ukoliko bi se ostvarila proizvodnja po hektaru u vrednosti od samo 500 evra, donosi 800 miliona evra prihoda za poljoprivredu”, navodi sagovornik „Politike”.

Dr Koviljko Lovre zagovara promenu zemljišne politike i navodi da u mnogim državama Zapadne Evrope, ali i u drugim razvijenim zemljama, poljoprivredno zemljište ne mogu da nasleđuju oni koji se ne bave poljoprivredom. Naša praksa da zemljište nasleđuju svi naslednici bez obzira na to da li se bave poljoprivredom ili ne, vodi u usitnjavanje parcela, pa prosečno gazdinstvo ima 5,5 hektara poljoprivrednog zemljišta koje je podeljeno u osam parcela. Jedna parcela je u proseku oko 0,7 hektara, zato imamo usitnjenu proizvodnju i njen sitnosopstvenički karakter. Kaže, ni u EU nije bolje, tamo je prosečna veličina poseda oko osam hektara, ali je podeljen u proseku u pet parcela, te jedna parcela ima 1,6 hektara.

„Sve države nastoje da sačuvaju familijarni karakter poljoprivrede, ali s usitnjavanjem parcela, s ravnopravnim nasleđivanjem, prosečna veličina gazdinstva se smanjuje, tako da se smanjuje i interes za bavljenje poljoprivredom koju je napustilo 400.000 domaćinstava, ostavljajući neobrađenu zemlju. Kada je reč o zemljištu, postoje razni modeli, ali se nemački pokazao, sa stanovišta poljoprivrede i njenog razvoja, najefikasniji. One koji ne žele da se bave poljoprivredom isplaćuje naslednik koji preuzima zemljište i nastavlja da se bavi tim poslom. Njemu država odobrava povoljan kredit da bi isplatio ostale naslednike. Ukoliko niko od naslednika ne želi da se bavi poljoprivredom, država otkupljuje to zemljište, i prodaje ga nekom ko to želi, i iz tih sredstava izmiruje sve naslednike. To je efikasan način da zemljište bude u funkciji i da ne bude napušteno”, kaže dr Lovre.

Država se nije pokazala ni kao dobar gazda kada je reč o poljoprivrednom zemljištu koje je u njenoj svojini, tvrdi profesor Ekonomskog fakulteta u Subotici, ukazujući da je dozvolila da se njen resurs koristi u privatne svrhe i za privatan interes.

„Država to zemljište nije popisala, a uglavnom je to zemljište u Vojvodini pri čemu je evidentno da ga neko obrađuje jer u Vojvodini nema toliko neobrađenih površina. Država po tom osnovu gubi jer ga ne izdaje, i što je još poraznije, uzurpatori tog zemljišta ne vode računa o održavanju kvaliteta tla, nego nastoje da tokom uzurpacije izvuku maksimum iz zemljišta. Čak i od zemljišta koje je popisala, a to je oko 423.000 hektara, iz godine u godinu država izdaje od 90.000 do 180.000 hektara. Zemljište koje nije izdala takođe neko obrađuje. Evidentno je da se ne izdaje zemljište iz razloga sprege lokalnih biznismena i lokalnih samouprava koje su nadležne za izdavanje zemljišta”, kaže dr Lovre.

Zvanični podaci o izdavanju državnog zemljišta u zakup postoje od 2012. godine i od tada nijedne godine država nikada nije izdala ni 50 odsto, a zemljište koje je popisano neko obrađuje i ubira prihode uz saglasnost lokalne samouprave i indirektno Ministarstva poljoprivrede, zaključuje profesor Koviljko Lovre.

Siti jer nas je sve manje

Od 2000. do 2017. godine poljoprivreda je ostvarila prosečnu stopu rasta od svega 0,47 odsto godišnje. Imamo stagnantnu poljoprivredu, sa stagnantnim prinosima, kaže dr Koviljko Lovre. Samo zahvaljujući činjenici da Srbija svake godine ima 100.000 stanovnika manje, sadašnji obim proizvodnje podmiruje potrebe za većinom prehrambeno-poljoprivrednih proizvoda i ostvaruje se znatan suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni, ali bi aktiviranjem zapuštenog zemljišta i drugačijim režimom izdavanja državnog zemljišta taj suficit mogao biti veći.


Komentari2
2bb22
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Милован Рафаиловић
Зар није свако ко ради за другог у неку руку слуга? Боље је и радити као слуга него бити бедник или, што је још, горе бити на социјали.
Jeremija
Zemlja ne traži gazdu već slugu. Upamtite to.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja