utorak, 16.10.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:38
RASTU CENE POLjOPRIVREDNOG ZEMLjIŠTA

Na njivama roboti paori

Autor: Darko Pejovićsubota, 19.05.2018. u 22:00
(Фото Биосенс)

Pošli Sosa i Lala u njivu, kad, Sosi se javi satelit... Ovo bi mogao da bude početak nekog futurističkog vica u kome Lala i Sosa nisu par dobrodušnih, rumenih Banaćana, već – inteligentni roboti. Poenta vica tek treba da bude smišljena, a „paori roboti” su već među nama, sa sve satelitima na vezi.

I to je samo delić čuda iz novosadskog Instituta „Biosens”, naučnoistraživačke institucije koja razvija i primenjuje informaciono-komunikacione tehnologije u poljoprivredi.

„Biosens” je uspehom u spajanju stvarnog i digitalnog sveta potvrdio dve malo verovatne pretpostavke. Prva je da kao država imamo potencijal da budemo među liderima četvrte industrijske revolucije.

Druga – da će poljoprivrednici prihvatiti savete ljudi koji su njive uglavnom viđali na monitorima kompjutera.

Sumnje su razvejane u novembru 2016, kada je objavljeno da je „Biosensov” projekat „Antares” osvojio prvo mesto u okviru Programa EU za istraživanja i inovacije („Horizont 2020”). Novosađani su u konkurenciji skoro 200 projekata iza sebe ostavili veličine poput univerziteta Oksford i Kembridž i instituta „Maks Plank” i „Fraunhofer”. Pobeda je „Biosensu” obezbedila budžet od 28 miliona evra, od čega polovinu bespovratno daje EU, a 14 miliona ulaže Vlada Srbije. Toliki novac se na konto nauke nikada nije ulio u našu zemlju, pa su i neupućeni u poljoprivredu i digitalne tehnologije shvatili da je reč o nečemu velikom i vrednom.

„Razvijamo objedinjeni model poljoprivrede budućnosti na način na koji to ne radi niko u svetu. Dolazi vreme kada će biti nužno izvući maksimum iz svakog obradivog pedlja, iz svake stabljike i svakog ploda. Procene su da će nas 2050. na planeti biti deset milijardi i da će već tada biti potrebno 70 odsto više hrane nego danas”, kaže prof. dr Vesna Crnojević Bengin, pomoćnik direktora „Biosensa” i koordinator projekta „Antares”, objašnjavajući globalnu misiju sedmogodišnjeg projekta.

Da bi zemlja i ubuduće rađala koliko je čovečanstvu potrebno, osim znojem, mora se natopiti i znanjem. To je ugaoni kamen od koga počinje moderna poljoprivreda, na „pogon” informaciono-komunikacionih tehnologija. Njihov je zadatak da u poljoprivredi dosegnu trojni cilj: manji rizik, veće prinose i jevtiniju proizvodnju.

U viziji „biosensovaca”, ratara koji sa zebnjom gleda u plodove zemlje, odmeniće senzori koji se postavljaju na samu biljku i prate njen rast i razvoj, ili se pobadaju u tle, da mere vlažnost zemljišta i količinu sunčevih zraka. Uvreženom mnjenju da onaj ko nije zagazio u brazdu o zemlji nema pojma, moderne tehnologije suprotstavljaju čitav niz oruđa za daljinsku detekciju: senzorske platforme na robotima, dronovima, strateški raspoređenim tornjevima... Prikupljeni podaci se obrađuju i pretvaraju u korisne informacije za poljoprivredne proizvođače. Na sve ovo i „neko to ozgore vidi sve”. Zahvaljujući „Biosensovom” projektu „Antares”, Srbija je jedina zemlja van EU koja prima informacije sa „sentinel” satelita, lansiranih u okviru programa Evropske svemirske agencije. Slike su takve rezolucije da se vidi stanje useva, kao i da li je, između ostalog, na nekom delu potrebno dodatno navodnjavanje ili đubrenje.

„Na svakih pet dana dobijamo snimak cele Srbije, a preko naše digitalne platforme ’Agrosens’ i aplikacije za računare i mobilne telefone, svi zainteresovani poljoprivrednici mogu da kao na dlanu vide svoju parcelu. U okviru ’Agrosens’ platforme besplatno su dostupni i servisi poput dnevnika poljoprivrednih aktivnosti, satelitskih indeksa useva koji opisuju rast biljaka, analiza zemljišta, katalog semena i hemijskih preparata, informacije o pojavi bolesti i štetočina u okolini parcele, precizna vremenska prognoza za područje od dva kilometara uokolo poseda...”, nabraja prof. dr Vesna Crnojević Bengin.

„Agrosensovi” servisi trenutno imaju desetak hiljada korisnika, odnosno oko 50.000 hektara u sistemu. „Biosens” je osmislio i digitalnu platformu „Apisens”, namenjenu pčelarima, s mapom najboljih „ispaša” za medonosne insekte.

Za sve one koji poput apostola Tome u čuda ne veruju dok ih ne dodirnu, „Biosens” je pre dva meseca kod Bačke Topole, u okviru poljoprivrednog preduzeća „Krivaja”, otvorio prvu digitalnu farmu. Tu, na više od 2.000 hektara, sve na jednom mestu: senzori za određivanje vlažnosti zemljišta i lista, potreba biljke za azotom, rano otkrivanje bolesti, dronovi za mapiranje terena i praćenje rasta biljaka, komunikacioni sistem „Lora”, koji informacije prenosi do servera, samohodni traktori s priključnim mašinama kojima se upravlja pomoću GPS-a... Na digitalnoj farmi su i inteligentni roboti „sosa” i „lala”, toliko moćni da treba imati petlju pa o njima ispredati viceve. U stanju su da, kad zađu u njivu, odrede kvalitet zemljišta i šta je na njemu najbolje sejati, u čemu im pomažu i podaci sa „sentinel” satelita. A kada im odenu specijalne kamere, ni rumena jabuka ih ne može zavesti: nepogrešivo procenjuju da li je plod zaista dostigao maksimalnu količinu šećera ili ga još koji dan treba ostaviti da zri.

Do kraja oktobra, određeni su datumi otvorenih vrata digitalne farme, kada se demonstriraju mogućnosti napredne tehnologije i daju besplatni saveti. Naravno, „Biosensovi” stručnjaci će pažljivo saslušati ideje i potrebe posetilaca iz „neposredne poljoprivredne proizvodnje”. A lepo bi bilo da i mladi stručnjaci deo vremena koje troše na guglanje posla u inostranstvu, odvoje za posetu digitalnoj farmi...

„U ’Biosensu’ je trenutno sedamdeset zaposlenih, a cilj je da nas bude dvesta. Imamo stalno otvoreni konkurs za prijem mladih stručnjaka raznih profila, koji su zainteresovani za savremene tehnologije. Međutim, došli smo u situaciju da odbijamo ponuđene projekte jer nemamo dovoljno ljudi da ih realizujemo”, kaže prof. dr Vesna Crnojević Bengin. S neskrivenim čuđenjem konstatuje da je teže privući domaću pamet u Novi Sad nego je uvesti iz inostranstva.

„Četvrtinu našeg kadra čine eksperti iz Španije, Grčke, Francuske, Amerike... neki od njih su došli sa sve porodicama i to im nije bio nikakav problem. Prepoznali su da će ovde imati uslove za život i rad kakve mnogi od naših mladih stručnjaka neće imati u zemljama u koje svim silama pokušavaju da odu”, poručuje pomoćnica direktora instituta „Biosens”.

Nova zgrada nalik svemirskom brodu

Ako sve bude teklo po planu, „Biosens” će od naredne godine biti svoj na svome. Iz nekoliko stotina kvadrata pod krovom Rektorata, preseliće se u novu zgradu površine nekoliko hiljada kvadrata, koja se namenski pravi za potrebe instituta. Time će biti krunisana etapa puta koju je 2006. započeo „Biosens centar”, kako je sebe nazvala mala grupa istraživača istomišljenika na Fakultetu tehničkih nauka. Zdanje nalik svemirskom brodu biće ukotvljeno u Univerzitetskom kampusu. Izgradnju i opremanje finansira Vlada Srbije, u okviru svoje polovine ulaganja u projekat „Antares”. Osim sadašnjih i budućih laboratorija i istraživačkih timove „Biosensa”, u novoj zgradi prostor će dobiti i mala i srednja preduzeća iz IT sektora.

Uspeh na uspeh, para na paru

Predstavljanje novinarima robota sose i lale u Institutu „Biosens”
(Foto Biosens)

Trijumf projekta „Antares” na konkursu iz programa „Horizont 2020” za „Biosens” nije došao iznebuha. I pre toga, EU je finansirala 25 projekata novosadskog instituta. Prvi u nizu – „Agrosens, precizna poljoprivreda” – obezbedio im je prvih milion evra, koji su uloženi u opremu, zapošljavanje novih ljudi i grananje kontakata širom naučnog sveta. U stilu – uspeh ide na uspeh, a para na paru – 2013. su za projekat „Inosens” dobili tri miliona evra iz kase EU. Tim sredstvima su otvorene laboratorije, od kojih su pojedine jedinstvene u Evropi. U sali trofeja, po značaju se ističe i prošlogodišnje prvo mesto na takmičenju kompanije „Sindženta”, globalnog lidera u oblasti semena i agrohemije. Učestvovalo je više od 600 naučnih timova iz čitavog sveta, a zadatak je bio da se od 180 vrsta semena soje, koje ova kompanija nudi, osmisli dobitna kombinacija četiri ili pet vrsta, tako da se prinos poveća osam procenata, uzimajući i eventualne gubitke usled vremenskih neprilika. Na proglašenju pobednika 4. aprila u Las Vegasu, izvršni direktor „Sindžente” Džozef Bajram je rekao da se „rešenje ’Biosens’ tima izdvojilo izvrsnom logikom, sistematičnošću i jasnoćom”.


Komentari0
c6240
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja