nedelja, 23.09.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:51
RAZGOVOR NEDELjE: VIM VENDERS, filmski reditelj

Drugo lice pape Franje

Autor: Dubravka Lakićsubota, 19.05.2018. u 22:00
(Фото Д. Лакић)

Kan – Kultni nemački filmski reditelj Vim Venders (Ernst Vilhelm Venders, 1945), autor nagrađivanih filmova među kojima su i „Hamet”, „Nebo nad Berlinom”, „Pariz, Teksas”, „Buena vista sosijal klub”, „Zemlja izobilja”, deveti put se vraća na Kanski festival na kojem je već osvojio i „Zlatnu palmu”, i Gran pri, i „palmu” za najbolju režiju.

Ovog puta Venders se ne takmiči.

U glavnom programu, van konkurencije, prikazan je njegov dugometražni dokumentarni film „Papa Franja: Čovek od reči”, još jedno Vendersovo filmsko delo u kojem je on sav posvećen svom filmskom junaku i u kojem sebe kao autora nijednog trenutka ne stavlja u prvi plan.

U slučaju ovog filma filmski junak je vrhovni poglavar celokupnog katoličkog sveta, rimski biskup, šef države i suveren Vatikana – papa Franja lično. Prvi papa Latinoamerikanac, rođen van Evrope a odabran za Svetu stolicu. Prvi papa koji je svoje zvanično ime uzeo u čast sveca Franje Asiškog.

Gledaocima se nudi uzbudljiv portret verujućeg čoveka, njegove humanosti i njegove širine kojom obuhvata ceo svet i sve ljude dobre volje u njemu, o čemu Vim Venders govori iz Kana u ovom intervjuu za „Politiku”...

Toliko ste nam približili papa Franju da sam tokom gledanja filma pomislila da je šteta što nisam religiozna i poželela sam da to postanem?

To je zato što on razgovara s toliko mnogo ljudi, a među njima i s onima koji nisu religiozni. On na kraju filma i kaže: „Bog vas voli i vi čak ne morate to da prihvatite.” Ono o čemu on govori nisu samo spiritualne, religijske stvari. On govori o osnovnim, ljudskim stvarima, o planeti, o načinu na koji se ophodimo jedni prema drugima, o tome kako isključujemo ljude umesto da ih uključujemo u naše zajednice i u sebe same. To su poruke za sve ljude dobre volje bez obzira na to gde i kome pripadaju jer se on ne obraća samo katolicima. Papa Franja zna da je sve u tome što smo svi na istom brodu.

Da li se nešto kod vas promenilo tokom susreta s Papom i tokom snimanja filma?

Mi smo imali razgovor od dva sata, ali sam ja uz njega svakodnevno provodio vreme pune dve godine tako što sam slušao njegove govore i na stotine i stotine sati snimljenih materijala koje sam i prevodio i titlovao kako bismo ih mogli iskoristiti u montaži. Na ovaj način proveo sam sate i sate uronjen u svet ovog čoveka i mnogo toga se u meni promenilo. Mnogo toga sam doživeo i lično prihvatio i pokušao da mislim da li ima išta u mom životu što sam učinio manje nego što je trebalo, koliko ima u meni žaljenja i koliko je onog što sam mogao da učinim više.

Smatrao sam da ne bih smeo da radim ovaj film da i sam nisam spreman na promene. Zato su mi susret s njim i rad na ovom filmu doneli su mi olakšanje, a njegova rečenica: „Treba da se odmarate jedan dan u nedelji, jer je to dobro za vaše mentalno zdravlje” pomogla mi je da shvatim koliko se godina nisam odmarao. Usvojio sam ovaj njegov savet dat svim ljudima i sada imam jedan dan kada su moji kompjuteri i telefoni isključeni i kada se konačno posvećujem porodici i svojim unucima, kojih imam četvoro. Papa Franja je rekao mnogo tih jednostavnih stvari koje mi svi znamo, ali ih lako zaboravljamo, i postavio toliko mnogo jednostavnih pitanja kao što je: „Koliko se kao roditelji istinski posvećujemo svojoj deci.”

Šta ste o papa Franji mislili pre nego što ste ga lično sreli?

Sreli smo se u njegovoj kancelariji tri godine pre nego što smo počeli snimanje filma, u četvrtoj godini njegove papske službe. U međuvremenu sam pratio sve što radi i govori, trudeći se da prikupljam arhivski materijal i slike i da se najbolje moguće pripremam. Mislio sam da o njemu mnogo znam i da je ceo moj tim dobro pripremljen, ali ipak kada on ušao u odaju u kojoj smo snimali razgovor svi smo bili nervozni osim njega. Ušao je sam, bez ikakve pratnje, kao čovek s dobroćudnim pogledom i krenuo po celoj prostoriji da se pozdravlja, rukuje i priča sa svim članovima moje međunarodne ekipe. Tada sam shvatio svu njegovu jednostavnost, njegovu prirodnost i spontanost i njegovu iskrenu srdačnost. To ljudi osećaju i zato ga vole.

Ono što mi se veoma dopalo u filmu jeste to što se vi sami ne vidite ispred kamere tokom razgovora s Papom?

To je i njega iznenadilo. Kada je seo video je da ispred njega nema druge stolice pa me je pitao gde ću ja sedeti. Objasnio sam mu da će u mene gledati preko monitora ispred postavljene kamere kao što ću i ja njega na isti način gledati u udaljenom delu sobe. Razumeo je postupak i postao toliko prisutan, posvećen i intenzivan kao da je to već radio milion puta.

Kada ste pomenuli posvećenost, gledajući vaš film stiče se utisak da je papa Franja istinski više posvećen samim ljudima kojima se obraća nego religiji ili samoj crkvi?

To je zato što on nije prvenstveno teolog već je prvenstveno čovek zainteresovan za ljude i njihove potrebe. On ne vidi crkvu kao instrument moći već instrument komunikacije s ljudima i istinski je doživljava kao prvobitnu crkvu koja je pre svega bila komuna ljudi i u službi komune. Možda ga zato mnogi i optužuju da je komunista, jer je to ista reč s istim korenom i značenjem – zajednica. On, naravno, nije komunista, on je samo zainteresovan za ljudsku zajednicu i zna da nam bog prilazi i kroz verovanje u druge ljude.

Da li je vaš film namenjen samo katolicima?

Nikako. Kada sam pregovarao s Vatikanom i izlagao svoj koncept jasno sam im rekao da neću snimati film o katolicima. Katolici će ga svakako gledati, ali znajući papa Franju i njegove zabrinutosti jasno je bilo da će se on obraćati svima. Ciljnu grupu za ovaj film čine svi ljudi dobre volje, ljudi koji nemaju nikakve veze s crkvom i svi kojima je jasno da mi činimo bratstvo jednakosti žena i muškaraca na ovoj planeti.

Pokazali ste nam i svu skromnost čoveka koji je izabran za papu?

On ima skroman auto, „fijat pandu”, poznato je već da odbija vožnje limuzinama. Voli da pokaže da nam luksuz nije potreban, da nam nisu potrebni simboli bogatstva. Izuzetno je skroman. On je čovek koji zaista živi ono što govori.

Ne libi se ni da pokaže ljutnju kada govori o pedofiliji u Katoličkoj crkvi, ali toga u vašem filmu nema mnogo?

Njegova ljutnja je velika, njegova tolerancija za to je nula. On ima i svest o tome da s tim ne može da se bori sam, već da mora da pokrene čitavu mašineriju kako bi postigao da crkva kao institucija za to ne sme da ima ni mrvicu tolerancije. Moj film traje 90 minuta i mnogo toga sam skratio kako bih što koherentnije prikazao jednog čoveka i voz njegovih misli.

Kakva su vaša lična religijska opredeljenja?

Rođen sam u katoličkoj porodici, moj otac je bio doktor, ali i iskreni vernik. Svakog umetnika čini zbir njegovih iskustava, a tu su i spiritualna iskustva. Ona su bila čvrsta u mom ranom detinjstvu, tokom 1968. bio sam radikalan student koji se okrenuo od svog religijskog vaspitanja, iskusio sam i budizam, ali sam se posle smrti oca tokom osamdesetih godina prošlog veka okrenuo ponovo veri. Ali ne kao katolik, već kao protestant.

Šta mislite, zašto ste baš vi odabrani da snimite film o papi Franji?

Da nisam ja bio bi to neko drugi. Mislim da je ideja potekla od don Darija, vatikanskog ministra za komunikacije, koji je studirao i predavao film. On poznaje sve moje filmove i one dokumentarne u kojima se niti vidim niti se čuje moj glas, kao što su recimo filmovi o muzičarima u Havani „Buena Vista sosijal klubu” ili film o Pini Bauš „Pina”. Dakle, Darijo je negde znao kakav bi mogao da bude moj postupak i da ja neću kritikovati niti glorifikovati već da ću pokušati da podelim s ljudima ono što osećam, a to je poštovanje prema čoveku i njegovom delu. Prema čoveku koji je uzevši ime Svetog Franje Asiškog preuzeo na sebe veliku odgovornost. Što se samog pape tiče on mi je prilikom upoznavanja rekao da je čuo za mene, da zna da me ljudi poštuju kao filmskog umetnika, ali i to da mu oprostim što nije gledao moje filmove, jer ga filmovi u životu mnogo ne zanimaju. Njega zanima pravi život.


Komentari6
7ecd5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

ivana
ac385 train of thought fraza na srpskom se obicno ne prevodi bukvalno nego se izrazava kao tok misli umesto voz misli
Vladislav Marjanovic
Jos jutros sam, odmah po objavljivanju ove vesti, napisao da se u ovom filmu radi o cistoj apologetskoj propagandi, ali "Politika" nije htela da ga objavi. U medjuvremenu, video sam da je takvu ocenu dao i ugledni becki "Viner Cajtung" (Wiener Zeitung), a i drugi austrijski i nemacki listovi. Pretrazivanje na internetu je pokazalo da je Vim Venders ne samo levicar, vec i blizak idejama koje zastupa Sorosov Fond za otvoreno drustvo. Jasno je, dakle, odakle vetar duva i kome (i cemu) sluzi udvornicka filmska produkcija. Uostalom Venders samo nastavlja putem koji su zacrtali jos filmovi Andzeja Vajde ("Coveka od mermera", "Coveka od gvozdja"), TV film "Golda Meir" Alana Gibsona, pa filmovi o Nelsonu Mandeli. Naravno da takvi politicki korektni filmovi bivaju i nagradjeni jer su oni nekome i potrebni. Naravno, neki od njih su majstorski napravljeni, kao na.pr. Atenborouv "Gandi" sa izuzetnim Ben Kingslijem u glavnoj ulozi. Ali ciljje isti: pozitivna slika o prozapadnim licnostima.
predlog :)
Papa San Sisko...
Nebojsa Joveljic
Malo sam zbunjen prevodom naziva Vim Vendersovog filma "Buena Vista Social Club" kao "Buena Vista sosijal klub". Ne vjerujem da je kod nas taj film prikazivan pod takvim imenom. Mislim da je korišten naziv "Klub Buena Vista" da bi se izbjegla komplikacija mješavine španjolskog i engleskog jezika u naziva filma. U doslovnom prevodu na engleski jezik film bi se trebao zvati "Beautiful View Social Club" a na španjolskom jeziku bi to bilo "El Club Social de Buena Vista". Pošto je naziv filma na engleskom jeziku fonetski izgovor riječi "social" bi trebao biti "soušl" a ne "sosijal" kako bi to Španci izgovorili. Sve u svemu, za nas je najbolje da taj film zovemo "Društveni klub Buena Vista" ili samo kao "Klub Buena Vista", mada je objekat o kojem je snimljen film u suštini bio kubanska varijanta našeg "doma kulture".
Иван Р
Не могу да прихватим да се на српском јеуику Папа зове Фрањом а не Франциском. Јер се ни град Сан Франциско не зове Сан Фрања као ни многи други називи не преводе да би се користили у Србији на српском.
Irena
A zašto bi se ovaj papa zvao Francisko, a ne Fransisko (kako se izgovara na španskom)?! Sreća da u jeziku postoje konvencije i pravila, pa ne moramo (i ne treba) da se oslanjamo samo na sopstveni osećaj. Tako postoji pravilo da se imena papa "prevode", ali i pravilo o transkripciji imena stranih gradova, koja se, dakle, samo prilagođavaju našem izgovoru (transkribuju), a ne prevode. Možda neko "ne može da prihvati" ni pravilo o jednačenju suglasnika po zvučnosti ili prelasku "l" u "o", ali to ne znači da njegovo mišljenje treba uvažavati.
Preporučujem 16

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja