subota, 20.10.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:26

Viseći pešački most u Sočiju od kojeg zastaje dah

nedelja, 20.05.2018. u 11:19
(Фото Танјуг)

SOČI - Avanturisti i ljubitelji ekstremnih sportova iz celog sveta dolaze u Skaj park u blizini Sočija kako bi 'uživali' na jednom od najdužih visećih pešačkih mostova od 439 metara, kojim je prošla i ekipa novinske agencije Tanjug.

Svim ljubiteljima nadmorskih visina i dobrog pogleda zastaje dah na uskom rešetkastom mostu nad provalijom u skaj parku, koji je deo nacionalnog parka Soči na Zapadnom Kavkazu.

Neverovatan prizor prelepe ruske prirode u velikom Akhštirskom kanjonu, na putu za olimpijski skijaški centar Krasnaja poljana, privlači bandži džampere iz gotovo celog sveta.

Na mostu se mogu videti različite reakcije ljudi prilikom prelaska na drugu stranu, od ushićenja, do straha i borbe sa samim sobom.

Jedna Ruskinja je zastajkivala na svakih metar ili dva, skupljala snagu da nastavi dalje i vikala 'užas, užas', ali nije odustala.

Ipak, većina njih uživa u panoramskom pogledu koji se seže veoma daleko ka Kavkazu i Crnom moru.

Ekipa Tanjuga je zabeležila i prvi bandži skok hrabre mlade Indijke, sa platforme na visini od 207 metara slobodnog pada.

Nakon duže pripreme na nebu nad kanjonom, oklevanja i podrške prisutnih, raširila je ruke i izvela svoj prvi bandži skok u 'ambis' od kojeg može da se zavrti u glavi, što je propraćeno aplauzom.

Neposredno nakon skoka, kada je izvučena na most, rekla je Tanjugu da je bila veoma uzbuđena, da je srce htelo da joj iskoči iz grudi, ali da joj je već posle 10 sekundi bilo mnogo lakše i da je bila ok.

„Bilo je strašno, a posebno kada gledaš dole, ali je to bilo i veoma uzbudljivo i neverovatno”, kazala je dvadesetrogodišnja Indijka, koja je na most došla u pratnji dečka.

Instruktori na 'skaj bridžu' kažu da je do sada najstariji bandži skakač bio muškarac od pune 94 godine.

Ljubitelji adrenalina se ne libe da puste i krik, a na raspolaganju su im i zip-lajn ili spuštanje niz žicu nad kanjonom sa još veće visine, kao i ljuljaška Soči-sving.

Aram Garaginjan iz Jermenije kaže da je prvi put u Sočiju i da je fasciniran najdužim visećim mostom na svetu nad ogromnim kanjonom.

„Mi u Jeremeniji imamo velike planine, ali ne i ovako velike kanjone. Trudio sam se da gledam ispod nogu da bi pobedo svoj strah”, rekao je Garaginjan i to na solidnom srpskom jeziku.

Objasnio je da je njegov deda učestvovao u oslobođenju Beograda u Drugom svetskom ratu i da je zbog toga naučio i srpski jezik, kao i da veoma voli srpsku kulturu.

Skaj park je osnovao rodonačelnik bandži džampinga Ej Džej Haket sa Novog Zelanda. Ulaznica košta 1.250 rubalja.

Most je po mnogo čemu jedinstven, pošto je u njega ugrađeno čak 740 tona metala, 2.000 kubnih metara betona i 1,5 km titanijumskih ankera.

Soči je napoznatije rusko crnomorsko letovalište, grad u kojem živi oko pola miliona stanovnika, u kojem su održane Zimske olimpijske igre 2014. godine.

Taj grad, koji je u poslednje vreme doživeo veliki infrastrukturni razvoj, bio je omiljen kod ruskih vladara, a među njima i Josifa Staljina koji je dosta novca u njega uložio.

Takođe, u Sočiju se nalazi i rezidencija predsednika Rusije Vladimira Putina „Bočarov ručej”.

Jedan od simbola Sočija je i olimpijski stadion Fišt u obliku faberžeovog jajeta, koji će tokom predstojećeg Mundijala moći da primi oko 47.000 ljudi.

Reč je o arhitektonski veoma jedinstvenom stadionu čija je spoljna opna prozirna i kristalna i tokom dana se stapa sa pejzažem.

Pokretni deo krova stadiona se otvara u pravcu severa, čime je gledaocima omogućen pogled ka planinskim vrhovima i obalama Crnog mora.

Kada je krov otvoren stadion podseća na otvorenu školju, a kada je zatvoren liči na faberžeovo jaje.

Soči je jedinstven i po dvorani za zimske sportove „Boljšoj”, kao i olimpijskom centru za Karling „Ledena kocka”, kao i više zimskih dvoraca.

Turistički vodič Maksim Kharitonenkov smatra da je Soči turistički najzanimljiviji grad u Rusiji, pošto je, kaže, posle Meksiko Sitija (200 km), drugi najduži grad na svetu sa 147 km duž obale Crnog mora.

Kharitonenkov je kazao da se taj grad već smatra i drugom ruskom prestonicom i da je, pre svega, poznat po kao banjski centar, sa čak 66 bolnica.

On je objasnio da su Turci dali naziv Crnom moru, jer je kompas pokazivao sever na crnom polju, kao i da je Soči od 15. veka bio pod turskom vlašću do rusko - turskih ratova 1828 - 1829. godine.

Soči je danas modensko letovalište koje svakog leta poseti oko pet miliona turista, dodao je Kaharitonenkov.

Inače, u Sočiju i okolini živi stotinak različitih nacionalnosti. (Tanjug)


Komentari3
2ec69
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Nadja
Tačno je, da je naš narod malo znao, a i sada još uvek malo zna o lepotama zemalja u Evropi, a kamoli dalje. Mislim na ljude koji nemaju mogućnosti da studiraju, nego stiču znanje preko medija. Do 1965 mi u Srbiji smo bili učaureni i zatucani narod sa zakržljalim mozgovima što se tiče opšteg obrazovanja o prirodnim geografskim lepotama ovog sveta, naročito onih delova Evrope gde je priznata Dinastija tj. Kraljevina. Za vreme Komunizma, pa i Socijalizma u javnosti, a kamoli u školama, niti je spominjano niti pisano u medijima o lepotama tih zemalja, samo da se ne bi Kraljevstvo tih zemalja spominjalo. Kraljevina je bila za meine nešto daleko ... Englesku (kao i druge kraljevske zemlje u Evropi) nisam smatrala Kraljevinom, dok nisam otišla za inostranstvo. Nakon tog upoznavanja, sećam se, dobila sam neko veliko nadahnuće u vezi opšteg zivota. Dok sam ja pohadjala Srednjotehničku školu, kod nas se najviše učilo o ratovima, a o Kraljevima kao neka nepovratna prošlost!
Арам Гарегиньан
Добар чланак са великим новинарским вештином. Могу да ово кажем као колега-новинар (представльам Sputnik Armenia). Милан Чурич jе такодjе у праву. У републикама бившег Саветског Савеза има велики броj изузетних пеjзажа - укльучуjучи и Jермениjу. Има и код нас неке шуме (не толико као у Русиjи или Србиjи), али има и лепих планина и каньона. Од стране Jермениjе има наjлепши поглед на библиjски Арарат (коjи jа, у Еревану, видим скоро сваки дан). И то ниjе за нас нека редовна, уобичаjена чиньеница. Jер за Jермена, као и за Срба, хришчанство jе jедан од наjважниjих елемента идентитета.
milan ćurić
Naš svet malo zna o lepotama Rusije i drugih zemalja iz okruženja. Desetinama godina skrivano od pogleda zbog politike prema SSSR-u, nije se smelo prikazivati ništa što bi tu zemlju približilo "zapadu", bar kao turističku destinaciju. Danas možemo da saznamo o mnogo čemu, a ovaj prilog o tome govori.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja