utorak, 20.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:47

Do kraja godine sedam pristana na Dunavu

Država konačno odlučila da bolje iskoristi turistički potencijal ove reke. – Zbog neuređenih pristana u Srbiju godišnje dođe osam puta manje turista nego, recimo, u Beč
Autor: Jelica Anteljnedelja, 20.05.2018. u 22:00
Пут­нич­ки при­ста­ни у Сме­де­ре­ву већ раде, као и у Кла­до­ву и Го­луп­цу (Фото О. Милошевић)

Od deset zemalja kroz koje protiče, gotovo petina toka Dunava je kroz Srbiju, ali ovih 588 kilometara reke i dalje nije iskorišćeno. Ne postoji ni precizna računica koliko Srbija gubi zbog toga što ne koristi sve potencijale Dunava, ali podatak da bi samo jedan kontejner robe namenjen izvozu doneo uštedu od 1.600 evra, govori dovoljno. Ohrabrujuće zvuči vest da će do kraja ove godine svih sedam međunarodnih pristana na Dunavu, u koje je Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija do sada izdvojilo 163 miliona dinara, biti u funkciji jer bi konačno naša najveća reka trebalo da bude iskorišćena i turistički. Posebno ako se zna da samo zbog neuređenih pristana u ovom trenutku u Srbiju godišnje dođe osam puta manje turista nego, recimo, u Beč.

U Agenciji za upravljanje lukama kažu da je prošlogodišnja nautička sezona bila uspešna, s 996 pristajanja putničkih brodova i 131.780 putnika. U odnosu na 2016. godinu, broj pristajanja veći je četiri odsto, a broj putnika je porastao 10 procenata. Njihovi podaci ukazuju i na stabilan porast kruzinga treću godinu zaredom, od oko pet procenata na godišnjem nivou.

– Na putničkim pristaništima imamo veći broj brodova s visokom kategorizacijom, što polako uvodi naša pristaništa u red nezaobilaznih destinacija na nautičkoj ruti, a Srbiju ucrtava na turističku mapu Evrope.

Agencija za upravljanje lukama pored razvoja kruzinga radi i na afirmaciji domaćeg, linijskog saobraćaja i na privlačenju domaćih putnika, kao dodatni doprinos razvoju nautičkog turizma – kažu u ovoj agenciji.

Turistički gledano, u Srbiji se već izdvojilo nekoliko destinacija koje je samo prošle godine obišlo 70 odsto svih stranaca koji su posetili Srbiju. Kako je u razgovoru za „Politiku” nedavno izjavio Rasim Ljajić, ministar trgovine, Srbija mora da im ponudi nešto novo i više, a kao primer je, između ostalog, naveo upravo Dunav.

– Za sada već rade putnički pristani u Kladovu, Smederevu i Golupcu, a do kraja godine u funkciji će biti i Kostolac, Sremski Karlovci, Veliko Gradište (lokacija kod tvrđave Ram) i Beočin. Ministarstvo je prošle godine izdvojilo oko 145 miliona dinara za projekat izgradnje pet pristana u Beogradu. Reč je o četiri lokacije na Savi, i to: Ušće – Muzej savremene umetnosti, Brankov most, Blok 70, Ada Ciganlija i jedna lokacija na Dunavu u Zemunu, kao i međunarodni pristan kod Kapetanije u Zemunu, kažu za naš list u Ministarstvu trgovine. Kako objašnjavaju, početak rada ovih pet pristana očekuje se u naredna dva meseca dok će međunarodni pristan u Zemunu biti u funkciji do početka naredne nautičke sezone.

Na Dunavu, u Đerdapskoj klisuri, zabeležena je najveća rečna dubina u Evropi – čak 87 metara. Rečno korito Dunava je najšire kod Golupca (2.000 metara), a najuže u delu klisure (147 metara). Dunav u Srbiji spada u tri najvažnija resursa, predstavlja i važnu saobraćajnicu kroz Koridor 7, idealnu za putnički saobraćaj, pre svega za turističke brodove – kruzere, ali i za turističko-rekreativnu (individualnu) plovidbu. Upravo zbog toga u Strategiji razvoja turizma Srbije od 2016. do 2025. godine, nautički turizam je prepoznat kao jedan od turističkih proizvoda od posebnog značaja.

Na pitanje da li očekuju bolje turističke rezultate posle završetka svih pristana, u ministarstvu kažu da su sigurni u to, posebno zbog toga što na Dunavu imamo čak sedam veličanstvenih tvrđava, koje će biti prava atrakcija.

– To su Bačka, Petrovaradinska, Kalemegdan, Smederevska, tvrđava Ram, Golubačka i tvrđava Fetislam. Govore o istoriji, a istovremeno kroz različite sadržaje mogu da budu prilagođene potrebama savremenog turiste. Trenutno se radi na Golubačkoj i Ramskoj tvrđavi, čiji je završetak rekonstrukcije i konzervacije i postavljanja rasvete, koje je finansirala turska razvojna agencija „Tika”, planiran za septembar ove godine. U resornom ministarstvu kažu da je cilj da se u Srbiji, duž Podunavlja, iskoriste i drugi turistički potencijali.

– Osim krstarenja i rekreativne plovidbe na mreži Dunav–Tisa–Dunav i pritokama Dunava – Tisi, Savi, Tamišu, Moravi, Neri, Timoku, tu su i velike mogućnosti za razvoj ruralnog turizma (sela na obali i salaši), navode u ministarstvu. Kako dodaju, veliku šansu vide i u razvoju kulturnog turizma u koji spadaju arheološka nalazišta, kao što su: Viminacijum, rimsko naselje od pre 18 vekova, Lepenski vir, naselje iz doba neolita, staro oko 8.500 godina, ostaci Trajanovog mosta i Trajanova tabla.

Turistima će u ponudi biti i tematske rute, kao što su vinski putevi – vinogorja Fruške gore, Smedereva, Negotinske Krajine, Put rimskih careva, ali i turizam u gradovima Vojvodine, kao i zdravstveni turizam i posete brojnim manifestacijama u Srbiji kao što su: Egzit, Štrand fes, Bir fest, Dunavski bal.

– Da ne govorimo o planinama i jezerima i organizaciji specijalnih tura u rezervate prirode, lovišta, pećine, safari – objašnjavaju naši sagovornici.Antrfile

Završetak Golubačkog grada početkom godine

Prema planovima Društva „Tvrđava Golubački grad”, uskoro bi trebalo da se otvori spoljno utvrđenje tvrđave za posetioce.

Građani će moći da vide rekonstruisane dve kule i ulaz. Radovi na preostalih pet kula i palati biće završeni do 15. septembra 2018. godine, a kompletna rekonstruisana tvrđava Golubački grad biće otvorena u aprilu 2019. godine. Time bi trebalo da se okončaju radovi koji traju od 2014. godine.

Putem rimskih careva

Savet Evrope je pre tri godine sertifikovao turističku rutu Put rimskih careva i Dunavsku vinsku rutu. Prvobitno je obuhvatala 20 rimskih lokaliteta i 12 vinskih regiona u Hrvatskoj, Srbiji, Rumuniji i Bugarskoj. To je prva kulturna ruta (od 31 postojeće) koja polazi iz regiona jugoistočne Evrope. Krajem prošle godine produžena je i do Mađarske.

U Srbiji ona obuhvata pet arheoloških nalazišta – Carska palata u Sremskoj Mitrovici, Viminacijum (Kostolac), Medijana (Niš), Diana (Kladovo) i Gamzigrad Romulijana (carska palata Feliks Romulijana – Gamzigrad). Vinski regioni obuhvataju fruškogorske, negotinske (Rajac i Rogljevo), kao i južnobanatski i moravski region.


Komentari7
8feef
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

milan
Dosli bi i imucni ljudi sa jahtama ali Beograd je jedina prestonica na plovnoj međunarodnoj reci na kojoj se ne moze natociti gorivo u plovne objekte. Ne postoji ni servis za jahte i motore.... SRAMOTA.
Azrael
U Smederevu pristan mozda radi, ali samo zvanicno, a zapravo jos nijedan putnik nije pristao.
cv
Očemu pričamo? Između tri pristana na dunavskom keju u Novom sadu su dve najveće kanalizacije koje smrde i zagađuju reku! Prvo to urediti a onda sanjati bele lađe.
Jovan Petrovic
Ohrabruje da se drzava ukljucuje u sredjivanje Dunava A Dunav tece kroz nasu zemlju pa tece Treba ga samo koristiti i Dunav i sve ono sto ide uz Dunav Priroda nam je dala dajte da se malo i koristi Treba osposobiti i kanal Dunav Tisa Dunav lepo kaze citalac Miroslav Tako ce nam i bruto prihod porasti Pozdravljam svim srcem
Miroslav
Kanal DTD je neociscen,zagadjen i nije modernizovan!Vazno ga je osposobiti za savremen saobracaj i kao turisticku rutu! Tek kad nam Hrvati budu blokirali i deo dunavske obale seticemo se naseg resursa!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja