subota, 23.06.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:15

Lako do indeksa i sa slabijim ocenama

Smanjeno je interesovanje za fakultete na kojima se stiče opšte obrazovanje, primećuje nekadašnja rektorka BU dr Marija Bogdanović
Autor: Branislav Radivojšaponedeljak, 21.05.2018. u 11:00
Упис бруцоша на Правном факултету прошле године (Фото Д. Јевремовић)

Ako je nekim svršenim srednjoškolcima važno da upišu fakultet, ali i da studiraju o trošku države, taj cilj u Srbiji mogu postići i oni sa slabijim ocenama jer ovde uvek ima visokoškolskih ustanova s dovoljnim brojem slobodnih mesta. Ne birajući mnogo, tako je moguće upisati i fakultet na našem najprestižnijem univerzitetu u Beogradu, jer za ponovljeni septembarski prijem prošle godine bilo je 395 nepopunjenih i to budžetskih mesta. Najviše na Rudarsko-geološkom (71), Fizičkom (65), Tehničkom u Boru (62), Učiteljskom (38), Šumarskom (37) i još nekim fakultetima. Nasuprot tome, deset fakulteta ovog univerziteta (Arhitektonski, Biološki, Elektrotehnički, Mašinski, Saobraćajni, Fakultet bezbednosti, Fakultet veterinarske medicine, Fakultet za specijalnu edukaciju, FON i FPN) već posle junskog roka bili su bez ijedne slobodne klupe čak i među samofinansirajućim brucošima.

Očigledne razlike u zainteresovanosti za upis beležimo i na ostalim državnim univerzitetima. U junu 2017. u Kragujevcu je mnogo više prijavljenih od mogućih mesta bilo na Fakultetu medicinskih nauka, ali su popunjene i kvote na Filološko-umetničkom fakultetu, dok su s druge strane, po slaboj zainteresovanosti za upis bili poznati Fakultet za mašinstvo i građevinarstvo u Kraljevu, Agronomski fakultet u Čačku, Ekonomski i Pravni u Kragujevcu (samofinansirajuće liste) itd.

Prošle godine i u Novom Sadu najpopularniji su bili Medicinski fakultet i Akademija umetnosti, dok je Građevinski fakultet u Subotici u isto vreme popunio samo 29 odsto predviđenih mesta. Više nego skroman rezultat zabeležio je i Pedagoški fakultet (45 odsto), ali i Ekonomski (60 odsto) i Pravni (61,5 odsto), s tim što su i na ovim fakultetima uglavnom nepopunjene kvote samofinansirajućih studenata.

Trend izbegavanja samofinansirajućeg statusa zabeležen je i na niškom Pravnom i Ekonomskom fakultetu, kao moguća najava pada interesovanja za ove visokoškolske ustanove s tradicionalno najvećim brojem akademaca. Pad interesovanja u Nišu je zabeležen i na Fakultetu zaštite na radu, pa je u ovom gradu, kao i u Kragujevcu i Novom Sadu, u drugom upisnom roku na fakultetima bilo nekoliko stotina slobodnih budžetskih mesta.

Čime se objašnjava ova polarizacija fakulteta na veoma popularne i manje popularne? Da li je reč o trenutnoj modi među mladima ili se iza ovih razlikovanja krije dugoročna kriza pojedinih privrednih grana? Dilema je, s druge strane, i to da li je povećano interesovanje za neke fakultete samo trenutno i da li ustanove koje nekoliko godina ne uspevaju da popune popisne kvote treba bitno da smanje broj upisanih. Novosađani su to uradili s kvotama samofinansirajućih na Pravnom i Ekonomskom fakultetu (po stotinu manje), ali tako nisu postupili i na pomenutom subotičkom Građevinskom fakultetu: iako je prošle godine upisano samo 38 budžetskih studenata i jedan (!) samofinansirajući, na ovom fakultetu su i za ovogodišnji upis predvideli iste kvote kao i lane 110 za budžet i 24 samofinansirajućih. Dr Ognjen Gabrić, prodekan za nastavu na ovom fakultetu, kaže da su razočarani rezultatima prošlogodišnjeg upisa, ali da su u međuvremenu uspostavili blisku saradnju sa subotičkom srednjom građevinskom školom. Njihove đake za srednjoškolska takmičenja podučavaju fakultetski asistenti i već je primetno povećano interesovanje polaznika ove škole za fakultet. Gabrić primećuje i da konačnu odluku o upisnim kvotama donose nadležni državni organi. Građevinski u Subotici je prošle godine akreditovao i novi studijski program geodeziju, pa se na ovom fakultetu ipak nadaju boljem odzivu svršenih srednjoškolaca.

Mada je trend pada interesovanja za građevinsku struku sveprisutan, što pokazuju i rezultati upisa na beogradskom, kraljevačkom i niškom fakultetu.

S druge strane ne jenjava zanimanje recimo za Fakultet političkih nauka, FON ili Fakultet bezbednosti, kao i za Medicinski.

Profesora Marka Simendića, jednog od prodekana na FPN-u, pitamo kako objašnjava ovu razliku u interesovanjima, a on kaže da je porast broja kandidata za upis na informatičke smerove rezultat tehnoloških promena i novih potreba tržišta rada. Što se FPN-a tiče, registrovan je porast interesovanja za smer socijalna politika i socijalni rad, što se objašnjava manjkom zaposlenih u ustanovama socijalne zaštite. Tradicionalno je veliko interesovanje i za smer međunarodnih studija. Najboljim svršenim studentima sa ovog smera otvara se mogućnost rada u Ministarstvu spoljnih poslova, kao što i studenti novinarstva mogu da rade u mnogobrojnim medijima. A to što broj upisanih brucoša godinama stagnira delimično je rezultat činjenice da u Srbiji stagnira, pa i smanjuje se i ukupan broj srednjoškolaca, primećuje Simendić.

Na pitanje kako ona vidi današnja veoma različita interesovanja budućih brucoša za pojedine fakultete, dr Marija Bogdanović, profesor emeritus Filozofskog fakulteta i bivša rektorka Univerziteta u Beogradu, kaže da se uočava smanjeno interesovanje za fakultete na kojima se stiče opšte obrazovanje jer to danas kao da nikome ne treba.

– Pogledajmo samo kakav se govor koristi i u svakodnevnoj komunikaciji i na javnoj sceni. Opšte obrazovanje malo koga interesuje, a jezik je potpuno iskrivljen. Koga danas interesuje književnost? S druge strane, povećano je zanimanje za ,,praktične stvari”, jer svi navodno treba da naučimo odmah da radimo apsolutno praktično, u stilu sadašnjeg nedefinisanog dualnog obrazovanja.

Bogdanovićeva kaže da se studira ono što će brzo doneti zaposlenje i dosta novca. Sada je informatičko obrazovanje vrlo neophodno, ali deca se već od malih nogu time bave, a ne teraju ih da čitaju lektiru nego skraćene verzije. Prakticizam je sada vrhunska vrednost, bez potrebe da se bude širok u svakom pogledu. Sve je sad i na društvenim fakultetima svedeno na nekakve kurseve, čitave naučne discipline su na to svedene i na toj osnovi danas se razlikuju popularni i nepopularni fakulteti – kaže profesorka Bogdanović.


Komentari7
86440
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Dragoslav Stanisavljević
Ovoliko Univerziteta I fakulteta nije bilo u bivšoj YU. Obroju upisanih studenata da ne pričamo. Tada srednjiškolci bili svesni koliko znaju, odnosno ne znaju, te ili upisivali fakultete ili nisu ni pokušavali. Sada se toliko ,,štancuju" diplome, upisuje ko hoće, malo uprnost, malo snalaženje, malo nešto drugo,...i dobijamo KADROVE. Većina ne zaslužuje ni diplomu male mature, o srednjoj da ne pričamo, a svedoci smo sve većeg broja sa VSS. Žalosno je, nimali za ponos. Žalisno da onih 90% sa diplomom, kažu onim 10% ,,Pa šta oćeš, i ja imam tu diplomu". A još žalisnije da se predstavlja kao kadar I zauzme radno mesto u državnoj ustanovi, institutu, fakultetu ( prođa za mamine i tatine)
Jakob
Ne kapiram uopste nekog ko zeli da upise FPN. To je potpuni promasaj i ne vidim zasto je tamo jagma. Priznajem da mi je to nepoznanica. Ja kad sam studirao ETF na politicke nauke s ipak isli prosecni djaci. Danas ako upisete fiziku koji je jak fakultet mozete da radite skoro samo u inostranstvu ili ovde u obrazovanju gde su najmanje plate u zemlji, a cista matematika je egzotika, pruza dovoljno za nasu zemlju ali za vani je potrebno jos edukacije,ne upisuje se ni Pravni jer uopste nije lak da se zavrsi ( bivsa devojka studirala) a nakon zavrsetka treba jos bar 10 godina da covek pocne iole da zaradjuje,dakle ne isplati se. Ekonomski je promasaj, prosto jer nema posla za njih. Medicinski se upisuje jer se ipak najlakse dolazi do posla koj je super placen i to na drzavna jasla,mnogi se nadaju i prebegu.. Imao bih sto sta napisati za FON ali ok,necu jer bi bilo pretenciozno,samo cu napisati da je rec o teskoj komercijali sa veoma neizvesnim epilogom po svrsene studente...
Aleksandar Gordic
Cenjeni elektricaru, koji verovatno mnogo zaradjujete (do cega Vam je ocigledno veoma stalo), Izvolite se dogovoriti sa sobom sta ste hteli da saopstite, pa se onda obracajte javnosti. Ovako Vase nemuste, konfuzne reci sluze samo kao uverljiva ilustracija umesne procene profesorke Bogdanovic o plitkosti danasnjeg obrazovanja. Iako znam makar nekoliko (starijih, pa vec i pokojnih) elektroinzenjera koji su izvanredno poznavali ne samo srpski jezik nego i domacu i opstu knjizevnost, Vi kao da zelite uniziti taj osnovani utisak i potvrditi notornu konstataciju o opadanju opste kulture.
Preporučujem 0
Darko
Ovo je niz rekla-kazala, stereotipa, izvora tipa "studirala bivša devojka" i pogrešnih predstava. Šta znate tačno o nastavnim programima na tim fakultetima? Ili da nabrajamo šta smo čuli o ETF-u i kako zamišljamo studente tamo?
Preporučujem 5
Milijana
Pogotovo ne treba da upišu Visoku poslovnu školu strukovnih studija u Novom Sadu, koja izvodi nastavu na neakreditovanim studijama. Svi organi ćute.
Vujadin
Da upišu Pravni i Ekonomski i da rade u pekari. Isto tako loše u prošli i fakulteti u Novom Sadu.
Sima surovi
Za to vreme poslodavci u EU srećno trljaju ruke...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja