ponedeljak, 22.04.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:26

Požutela pisma iz logora akademika Košanina

Muzej srpske književnosti, knjige i putovanja i Udruženje za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat” došlo je u posed zbirke od dvanaest poštanskih karti napisanih u austrijskom logoru. – Prepiska vredna samo 2.000 dinara
Autor: Branka Vasiljevićponedeljak, 21.05.2018. u 12:00
Недељко Кошанин

O univerzitetskom profesoru i akademiku Nedeljku Košaninu (1874–1934) malo se zna, a bio je jedan od najvažnijih srpskih botaničara, najznačajniji posle Josifa Pančića. Bio je akademik, biolog, upravnik Botaničkog zavoda i Botaničke bašte „Jevremovac”, dekan Filozofskog fakulteta... Samostalno, ili u saradnji sa istaknutim botaničarima u svetu, opisao je mnoštvo novih biljnih vrsta, a istraživači su, iz poštovanja, davali novootkrivenim biljnim vrstama njegovo ime.

Umro je od tuberkuloze u Gracu, a deo svog života u vreme Velikog rata proveo je u zarobljeništvu u Austriji.

Potvrda o tome stigla je na adresu Muzeja srpske književnosti, knjige i putovanja i Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat”. Muzej je došao u posed zbirke od dvanaest Košaninovih poštanskih karti napisanih u austrijskom logoru.

– Na vrata Muzeja zakucao je čovek koji je u ruci držao požutela pisma, ali nije znao kakvo blago ima. Za celu prepisku tražio je 2.000 dinara. Kada smo otkrili o čijim pismima je reč, ponudili smo da mu platimo više, on je odbio. Ova pisma posebno su značajna jer neposredno svedoče o Srbima u austrougarskim logorima, o veoma malo poznatoj istoriji našeg stradanja – priča Viktor Lazić, direktor „Adligata”.

Od ukupno 150.000 duša u austrijskim logorima, najmanje polovina su bili civili, iako je to bilo i tad zabranjeno međunarodnim ratnim pravom.

– Njih su iz domova vodili u logore u kojima se masovno umiralo od gladi, žeđi, lošeg smeštaja, nedostatka higijene, teškog i opasnog rada, pljačke i torture, usled epidemija tifusa, tuberkuloze, dizenterije… – kaže Lazić.

Košanin je svoja pisma slao u okupiranu Srbiju 1917. i 1918. godine bivšoj učenici Olgi Blagojević-Vukšić. Na pojedinim dopisnicama nalaze se pečati austrijske vojne cenzure. Kod adrese pošiljaoca nalazi se rukom ispisano ili pečatom označeno „interniran” ili „konfirniran”. U njima se opisuje teška situacija u logoru, ali je dirljiv i odnos pun poštovanja i odanosti između profesora i nekadašnjeg studenta, pa na više mesta profesor zahvaljuje i piše o tome koliko mu znači to što nije zaboravljen. U pismima se jasno vide teški uslovi života Srba zatočenih u Austriji, povremeno uz neskriveni cinizam: „Znam da je život tamo vanredno težak, on nije danas nigde lak i ja ga olakšavam pored drugog fizičkog rada još i struganjem drva.”

Zbog dopisivanja sa zatvorenikom Olga Blagojević je izgubila poziciju na fakultetu, što joj je dodatno otežalo život za vreme okupacije. Pisma su izvanredna i važna svedočanstva o nesreći, borbi, nauci i velikim ljudima u teškom vremenu.

Pored ovih pisama, u Muzej je stigla i jedna razglednica iz Makedonije poslata Luki Šaponjiću, upravniku pošte, 1928. godine, kao i jedan izveštaj o polaganju ispita na beogradskom Filozofskom fakultetu iz iste godine gde je predsednik ispitne komisije bio Košanin.

Jedan od najznačajnijih botaničara

Osim Josifa Pančića, Košanin važi za najznačajnijeg srpskog botaničara. Posle „Pančićevog doba”, sledeća etapa u razvoju srpske botanike (1918–1934) nazvana je „Košaninovo doba”. Kako nam je objasnila dr Snežana Vukojičić, rukovodilac Herbarijuma Biološkog fakulteta, njegovi radovi iz oblasti biljne sistematike, floristike i geobotanike smatraju se delima trajne vrednosti.

– Predmet njegovih istraživanja, pored ostalih biljaka, bile su endemoreliktne vrste Balkanskog poluostrva – srpska i Natalijina ramonda. Bavio se biogeografskim proučavanjem planinskih masiva Koraba, Jaukupice, Jablanice, Nidžea, Kajmakčalana, Prokletija – ističe Vukojčić.

Kako se navodi u radu profesora Jankovića i Tatića, Košanin je osnivač i prvi urednik časopisa „Glasnik” Botaničkog zavoda i bašte Univerziteta u Beogradu.

Izvodi iz prepiske

Mnogopoštovana gospođo,

(...) Već mesec i po dana živimo u logoru od baraka. Kakav je to život za porodicu sa malim detetom i bolesnom njegovom materom možete misliti. Srećom još smo svi zdravi, bar nas dvoje, ali se zime plašimo. Nadam se da će žena sa detetom bar zimu moći da provede u kakvom mestu van logora. Svi pokušaji da ih pošaljem u Švajcarsku ostaše bez uspeha. Za sada nas je ovde u logoru oko 208 Srba, većinom radnika. (5. 8. 1917)

***

„Mnogo hvala na sećanju i na učeničkoj odanosti. Vi ste jedini od učenika koji mi se javljate i možete misliti da mi je svaka Vaša karta velika radost... Cela je Evropa pretvorena u jedan neiskazni bol. Žrtve, koje će podneti nauka, nedogledne su. Naše lične žrtve i naši bolovi gube se u nesreći čovečanstva kao kap vode u moru.  (1. 1. 1918)


Komentari1
cfe0a
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Tomasevna
Izvanredan clanak ne samo o velikom naucniku vec i o"velikom coveku u jednom teskom vremenu".Dirljiv je i gest nepoznatog darodavca prepiske.i on je veliki covek,takodje u ovom nesigurnom vremenu.Hvala za ovako vredan clanak.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja