nedelja, 22.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:20
NE SAMO O POSLU: Stefan Ivković

Mladić koji spaja dirke i brojke

Nagrađivani pijanista i matematičar, školovan u Norveškoj, svojim nedavnim koncertima u Beogradu obeležio je povratak kući, a uz muzičke nastupe priprema doktorat na Matematičkom fakultetu
Autor: Aleksandra Mijalkovićčetvrtak, 24.05.2018. u 13:15
Стефан Ивковић (Фото А. Мијалковић)

Beogradska publika imala je nedavno priliku da, prvo u Galeriji SANU, pa u Artget galeriji, a zatim u Centru lepih umetnosti Gvarnerijus, uživa u koncertima mladog pijaniste Stefana Ivković, koji je svoj nesvakidašnji talenat „izbrusio” u Oslu, a potvrdio mnogim domaćim i međunarodnim nagradama. Sada je rešio da se vrati u domovinu i nastavak karijere, uz klavirske nastupe, posveti – matematici.

Nije retkost da višestruko darovite osobe izaberu jednu od svojih ljubavi za osnovnu profesiju, a ostalima se bave kao razbibrigom ili dopunskim zanimanjem, ali je onih koji se opredele za dva „ravnopravna” životna poziva veoma malo. Stefan je jedan od takvih.

Od Jagodine do Pariza

Rođen je 1989. u Jagodini, najranije detinjstvo je proveo u Paraćinu, gde i sad posećuje baku i dedu po majci. Kad je trebalo da krene u školu, njegovi roditelji već su se preselili u Beograd. Tu je Stefan završio osnovno obrazovanje (i to „ubrzano” – treći i četvrti, a zatim i sedmi i osmi razred osmoletke za jednu godinu) i ušao u svet muzike.

– Počeo sam da sviram harmoniku u OMŠ „Stanislav Binički”, u klasi profesora Vlade Milanovića. Zavoleo sam ovaj instrument pod uticajem oca Gorana, koji je i pored veliki talenat za muziku, za svoju profesiju odabrao medicinu, on je očni lekar. Mama Violeta je optometrist – priča Stefan.

Trema kao stvaralački izazov
Neizbežno pitanje za jednog pijanistu: ima li još tremu kad nastupa na koncertima? Stefan Ivković kaže da to osećanje nikad sasvim ne iščezne, prisutno je celog života, ali kod uspešnih izvođača sa dugim stažom onaj prvobitni strah od publike pretvori se u nešto potpuno drugačije, u stvaralački izazov, u „kontrolisanu tremu”. Tako umetnik uspeva da pruži ono najbolje.

U muzičkoj školi Stefan je, međutim, počeo da pokazuje interesovanje za jedan veći instrument, sa drugačijim dirkama, pa je 1998. upisao klavir u klasi profesorke Ljerke Vukelje. Nastavak je usledio u MŠ „Kosta Manojlović” u Zemunu. Nastupi, takmičenja u zemlji i inostranstvu, nagrade – za harmoniku i za klavir. A onda je otac dobio posao u Norveškoj i porodica se preselila u Oslo.

Stefan je tad imao 13 godina. Zahvaljujući osvojenom trećem mestu na međunarodnom takmičenju u Košicama, u Slovačkoj (2001) uspeo je, posle prijemnog ispita, sa još devetoro najtalentovanije dece iz cele Norveške, da se upiše u „konzervatori klasu” Muzičkog instituta „Barat due” u Oslu i da sa najvišim ocenama diplomira na njihovom konzervatorijumu, a zatim završi master studije na državnoj muzičkoj akademiji u Oslu.

Ponovo slede nastupi, putovanja, nagrade. Sa 16 godina je pobedio na norveškom državnom takmičenju pijanista a sa 19 osvojio, kao najmlađi učesnik, drugo mesto na velikom nordijskom takmičenju za pijaniste do 30 godina, i bio najbolje plasirani takmičar iz Skandinavije.

Na poziv profesora Kevina Kenera, u Parizu je svirao dela Frederika Šopena, u televizijskoj emisiji o slavnom poljskom kompozitoru.

– Kad sam napunio devetnaestu i već imao za sobom tolike godine posvećenosti klaviru, ocenio sam da je došlo vreme da obnovim interesovanje za matematiku, koja je bila moja druga velika ljubav tokom školovanja – kaže Stefan.

Oproštaj od „zemlje fjordova”

Upisao se na Matematički fakultet u Oslu i magistrirao 2016. sa ocenom 9,89. I kad se već činilo da će, nakon izuzetnog uspeha u dve toliko različite discipline, zauvek vezati svoju sudbinu za „zemlju fjordova” u kojoj je živeo poslednjih 15 godina, i gde su mu i danas roditelji, odlučio je da se vrati u Srbiju.

Ruski klasici za slobodno vreme
U slobodno vreme Stefan voli da čita ruske klasike, a ima običaj i da se, pred izvođenje nekog muzičkog dela koje podlogu ima u literaturi, upozna sa tim rukopisom. Tako je, pripremajući se da za beogradsku publiku svira sonatu u ha-molu Franca Lista, „zaronio” u Geteovog „Fausta”.

– Zaista sam zavoleo Norvešku, njenu očaravajuću i nadahnjujuću prirodu, koju je tako lepo opisala još Isidora Sekulić, šume, gejzire, fjordove, potoke, planine... Upoznao sam više inspirativnih profesora, ali ipak nisam uspeo da se u toj zajednici osetim zaista „kod kuće”. Norveško društvo je zatvoreno, isključivo, tu sredinu nisam mogao da doživim kao svoj svet u kojem se pronalazim i gde mogu da se dokažem. U poslednje vreme sve su jači desničarski politički pokreti, pojavljuju se i nasilni ekstremisti. Jedan takav je Anders Bering Brejvik koji je, setite se, 2011. u Oslu pobio 78 mladih ljudi koji podržavaju doseljavanje stranaca. Sve to je uticalo na moju odluku da se vratim u Beograd. Sem toga, veoma sam ozbiljno shvatio poziv srpske vlade našim mladim talentima koji su se školovali u inostranstvu – ističe Stefan.

Veruje da će, bilo kao muzičar, bilo kao matematičar, ovde uspeti da nađe odgovarajući posao, a pre svega je zainteresovan za akademsku karijeru. Upisao je doktorske studije na Matematičkom fakultetu u Beogradu, ali ne odustaje ni od klavira.

Literatura i muzika

Na ovom bi mestu možda bilo zanimljivo podsetiti da je i naš čuveni kompozitor, dirigent i pedagog Stanislav Binički takođe imao diplomu matematičara i čak i predavao jedno vreme taj predmet u školi.

– Mislim da je želja za potpunošću razlog što sam se posvetio dvema tako različitim disciplinama. Matematika mi je pomogla da muziku doživim kao sredstvo izražavanja svojih osećanja i zapažanja, a ne kao cilj. Možda se to najbolje može izraziti jednim citatom: „Muzika je višak čežnje koja ne može da se izrazi drugačije.” Mislim da je to rekao slavni norveški romantičarski kompozitor i pijanista Edvard Grig, jedan od mojih uzora, u čijoj sam kući Trolhaugen Bergenu imao čast da sviram – kaže Stefan.

Još jedan od njegovih norveških uzora je pijanista Robert Rifling, njegovi omiljeni kompozitori su romantičari, a profesori koji su mu pomogli mu da sazri kao muzičar su, ističe, Arbo Valdma, Helge Ćeksus i Jens Harald Bratli.


Komentari0
903fa
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja