ponedeljak, 21.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 20:06

​U socijalizmu umetnost je bila zamena za religiju

Levičari gledaju na umetnost kao na angažman, na delo koje menja svet, a desničari ga namerno posmatraju kao ukras – kaže estetičar Predrag Finci koji je u Beogradu predstavio svoju knjigu „Ukratko”
Autor: Mirjana Sretenovićponedeljak, 21.05.2018. u 21:40
Предраг Финци (Фото: Д. Жарковић)

Predrag Finci je „ubio” Franca Ferdinanda. Bilo je to u filmu „Sarajevski atentat” Fadila Hadžića 1968. u kojem je Finci glumio Principa. Svoje principe kasnije je potvrđivao na Filozofskom fakultetu u Sarajevu kao redovni profesor estetike.

Rođen je 1946. u sefardskoj porodici u kojoj je većina članova bila žrtva Holokausta. Emigrirao je 1993. u London gde je radio kao istraživač na UCL-u. Nedavno je u Beogradu predstavio svoju novu knjigu „Ukratko” (Faktum izdavaštvo) u kojoj razmatra temu ništavila, odnos filozofa i smrti, sopstvenu konačnost.

Za naš list definiše najbitnija filozofska pitanja današnjice.

‒ Danas je dominantno političko pitanje, u onom presudnijem smislu, kako uopšte da ostanemo na ovoj planeti. Nemamo rešenje za globalna pitanja, nestaje voda, hrana, sukobi interesa su sve veći. Konflikti samo što ne počnu na sve strane. Došlo je doba kada više ništa ne može da se pretpostavi. Nema one stabilnosti kada je sin znao da će od oca naslediti posao, koji je njegov otac nasledio od svog oca. Političko pitanje je uveliko vezano za ekonomiju i zato bi neki filozof ekonomije trebalo da napravi analizu. Ne Piketi niti Žižek, koji je više zabavljač, niti Bernar-Anri Levi koji je estradna zvezda i konzervativni mislilac, već neko od mladih koje srećem na kongresima ‒ kaže Predrag Finci.

U knjizi „Kratka a tužna povest uma” naš sagovornik je pisao o porastu nepoverenja u umno biće, te nam iznosi stav o budućnosti mišljenja.

– Princip uma je od prosvetiteljstva napušten i trebalo bi ga vratiti u središte ličnog i društvenog života. Potrebna nam je neka nova vrsta racionalizma. Da svako mišljenje bude argumentovano, svaka delatnost promišljanja, da stvaramo nov način delovanja.

Na koji način, kad smo često pred izborom „ili–ili”?

– Racionalizam traži da odlučimo tamo gde je bolje za većinu. Ako je to izbor između evropske opcije i Rusije, treba da se vidi gde je veći broj zaposlenja, priliv kapitala, sigurnost ‒ smatra Finci.

U njegovoj knjizi „Zašto sam ubio Franca Ferdinanda”, objavljenoj na godišnjicu Velikog rata, jedan esej je posvetio temi terorizma. O Balkanu iz britanske vizure, iznosi sledeći stav:

– Za Britance se svet završava s kanalom Lamanš. Zato je i došlo do bregzita. Misle da će tako vratiti svoj kulturni identitet, da će se osloboditi evropskih zakona koji im smetaju i da će ponovo imati samostalnost. Bio sam šokiran kada sam čuo visokog čoveka u britanskoj kulturi koji je rekao: „Gete, Šiler ili tako već neko smešno evropsko ime.” Ta imena im ne znače. Okrenuti su sebi i za njih je Balkan „tamo negde”.

Kako i sam ima imigrantsko iskustvo, u knjizi „U tuđini” pisao je o odlasku iz jezika, iz korena, o tome gde se osoba zapravo utemeljuje. Isticao je da se emigrant uvek nada boljem, a izbeglica da će izaći iz goreg. Postavljao je pitanje „kako biti, a nemati”.

– Najmanje sam dva puta živeo, pre rata i posle rata. U Londonu nisam znao nikog, a posle mi je najbolja prijateljica koju sam ikada imao bila Engleskinja... Crnjanski, recimo, nije dobro shvatio Engleze. U „Romanu o Londonu” ih vređa. Pominje da imaju prezime Grin i pita: Zar mi nemamo prezime Zelenković. Optužuje ih da nemaju razumevanja za druge. To nije tačno, nego je njegov engleski, to su istraživači rekli, bio na rubu. Ko je napisao najosetljiviju poeziju na svetu, ako ne Džon Don, Šekspir, Eliot. Englezi znaju da se drže, da sakriju suze a da zadrhte, to je u njima. Za razliku od nas koji odmah galamimo.

Finci je filozof egzistencije. Kada govori o estetičarima u Jugoslaviji, pominje da su mogli svašta da pričaju jer niko na njih nije obraćao pažnju.

– Početkom modernog doba estetsko se politizuje, a političko estetizuje. U doba socijalizma umetničko delo je bilo važnije nego danas, paradoksalno. Tada su vlasti mislile da umetnost može da ih ugrozi pa su zabranjivale dela i time im davale na značaju. Levičari gledaju na umetnost kao na angažman, delo koje menja svet, a desničari ga namerno posmatraju kao ukras. Kada umetnost postane ukras, ona je nešto pored čega možemo proći, visi na zidu, zabavna je i ne utiče na nas. Deo je užitka, kao dobra kafa i čokolada. S kapitalizmom, kad pitate nekog zašto je Van Gog najveći slikar, kazaće da su „Suncokreti” vredni 50 miliona dolara. Sad je to estetska ocena, pojam vrednosti ‒ kaže Predrag Finci.

U jugoslovenskom socijalizmu, kako dodaje, umetnost je bila zamena za religiju, iskaz apsolutnog. Ljudi su od umetnosti očekivali rešenja i neki drugi svet, više od života koji su imali.

‒ Predavanja mog profesora estetike bila su prepuna. Danas dođu drugi estetičari pa slušamo jedni druge, jer ljude sve manje zanima umetnost. Kriza je trenutna. Opet će se vratiti epohalni pisci i filozofi, ali za to treba 1.000 godina. Kad pogledate istoriju filozofije, ima desetak velikih. Lepota umetnosti je u tome da iznova stvara svet. Uvek će biti isto pitanje šta je umetničko delo, samo što će delo biti drugačije. Ljudska čulnost je otvorena promena. Moja majka je volela Gretu Garbo, ja je ne volim. Meni se sviđa Sofija Loren koja se ne dopada mome sinu. Kada su sedamdesetih svi slikari tračali protiv Marine Abramović, meni se zbog toga odmah dopala. Njen rad je pre svega životni gest. Kada sebe izložiš, za nekoga je to egzibicionizam, a za mene je veoma bolno i dramatično. „Nemam ništa više, sebe sam izložila.” Velika je, eto...


Komentari11
213cd
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

bojana jovicevic
hvala Politici sto uspeva naci ovako divne sagovornike. Kultura je sve ono što nije priroda; sve što je čovek stvorio; sve što je naučeno, a ne nasleđeno. U ovom najopštijem smislu, kultura se deli na materijalnu i nematerijalnu. Prva obuhvata predmete stvorene ljudskom rukom- tehničke izume, oruđe, kao i oružje, mašine, građevine, artefakte; ponekad se ovaj aspekt naziva civilizacijom. Drugu, nematerijalnu kulturu sačinjavaju apstraktne pojave kao što su ideje, vrednosti, verovanja, stilovi ili običaji. Zato je tanka linija i konkurencija u nematerijalnoj bazi izmedju religije i kulture
Zivot pise romane
Cudni su putevi bozji. Provedes djetinjstvo i odrastes u Sarajevu. Zavrsis onu "glamour" Drugu sarajevsku gimnaziju. Fakultet, pa posao. Ali... Zivot pise romane. Zbog jednog loseg romana u Parizu zivim trideset godina. Kako vidim, Predrag je u Londonu, a sestra mu, Javorka, u Becu. A sjecanja, k'o sjecanja. Iscile. Ispare. Izblijede. Pa, ipak, dao bih glavu, da su Predrag i njegova ljepuskasta sestra Javorka, pohadjali, ovu moju gimnaziju. Nego, nesto sam drugo htio reci. Ima vec neko vrijeme kako imam namjeru da pocnem pisati knjigu. I moja prijateljica Francuskinja me pritisce, doduse, s puno takta, da se latim pisanja knjige. Neki dan u kulturnoj rubrici "Politike" nabasah na zanimljiv tekst s cudnim naslovom : "Covjek ostari kad prestane da se zaljubljuje". Tekst me zagolica i cak natjera da ispod teksta ostavim post s naslovom "Necu da ostarim". Ko zna, mozda bas i napisem knjigu ako prestanem gubiti vrijeme na pariskom Saint-Germain-des-Prés. (Djordje Telebak, novinar, Pariz)
Miladinovic Aleksandar
Zaljubiti se je subjektivno stanje koje kratko traje ,dok je ljubav ta koja koja pobedjuje. Frustracije tipa ,,Necu da ostarim'' ostavimo za doktora .
Preporučujem 3
religija i umjetnost
Za vrijeme Titove epohe, u onoj "truloj tamnici naroda SFRJ" ciji "tamnicar", naravno, bjese osobno Tito, niko me u Sarajevu, u mojoj raji, i nikad, nije pitao kako se zovem, kakvo mi je ime. Bilo je bitno kakav je ko, da bi se druzili. Da bi se druzili bilo je bitno da je iskren kao drug, kao i je li bi pametan ili glup, da li bi posten ili ne, je li skrt ili nije, da li je zabavan ili ne, kojom se forom sluzi kad "ufurava" djevojkama... Sad, nakon tog maloumnog rata, druzenje kazu zavisi uglavnom od toga kako se zoves. U Titovom socijalizmu religija bi odvojena od drzave, a sad se duboko mijesa u njene poslove. Umjetnost i religija ne idu ruku pod ruku, nego su dvije potpuno odvojene oblasti zivota. Postoji "sociologija religije" i "sociologija kulture i umjetnosti". Nemam apsolutno nista protiv toga da ljudi vjeruju u boga i da idu u crkvu i dzamiju. Glavni problem je u tome sto religija ljudima sluzi kao izgovor da ratuju, a sto se i desilo u posljednjem nasem ratu. (Dj.Te.)
nikola andric
Prefix ''naucni'' ispred reci socijalizam upucuje na ''materijalisticku'' sliku sveta u kontekstu francuskog pokreta ''prosvetiteljstva'' i Marksove socijalno- ekonomske filozofije :'' ne odredjuje svest drustvenu stvarnost nego obrnuto''. Aktualno ili realno stanje stvari je bilo da su neobrazovani prostaci dosli na vlast a njih je nemoguce bilo kako povezati sa umetnoscu. Ipak aktualni socijalizam je imao velike zasluge za obrazovanje i zdravstvo. I takozvani ''aparatciki'' su nekako smatrali obrazovanje i zdravstvenu brigu vaznom. Religija se (preterano) tumacila kao ''opijum za narod'' sto je bila lenjinova verzija Marksovog ''Opium des Volkes''.
Zoran Matejić
Umetnost i religija su deo KULTURE.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja