sreda, 20.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 15:59

Od monografije do kolekcije Bobura

Slike Đorđa Ivačkovića otkupio je za svoju zbirku jedan od najprestižnijih muzeja savremene umetnosti, nakon uvida u studiju Ješe Denegrija i Nevene Martinović
Autor: Milica Dimitrijevićponedeljak, 21.05.2018. u 22:00
Је­дан од Ивач­ко­ви­ће­вић ра­до­ва из ше­зде­се­тих: „26. 2. ‘65”

Ukoliko vas put nanese u Pariz, pa zatim i u Centar „Žorž Pompidu”, što svakako ne bi trebalo propustiti, bilo da vam je to prva poseta ovom gradu ili ne, može se desiti da vas na nekom od zidova ovog prestižnog muzeja savremene umetnosti dočeka i neki od radova Đorđa Ivačkovića (Horgoš, 1930 – Beograd, 2012), našeg poznatog slikara koji je većinu svog života proveo upravo u francuskoj prestonici. Iako je bio veoma aktivan, prepoznat i priznat na polju apstraktnog likovnog izraza, čak i upamćen kao sasvim osoben i samosvojan, slučaj je hteo da do otkupa njegovih radova, koji su sada deo kolekcije ove kuće, dođe nedavno, tek nakon što je preminuo. Inicijativa za to nije potekla iz Francuske, već iz Srbije – kragujevačka Galerija Rima, koja je u međuvremenu otvorila izlagački prostor i u Beogradu, zajedno sa istoričarima umetnosti Ješom Denegrijem i Nevenom Martinović, kriva je za to.

Nevena Martinović (Lična arhiva)

Njihov intenzivan kontakt sa Đokom Bapom, kako su ga neformalno mnogi oslovljavali u umetničkim krugovima, aludirajući na njegovu veliku pasiju – džez muziku – počeo je 2011, kada je u pomenutoj galeriji održana njegova izložba. Denegri ga je poznavao od ranije, prvi je u našoj sredini o njemu ozbiljno pisao, ali je za njegovu koleginicu to bio prvi susret. Brzo se rodila ideja o poduhvatu koji je on odavno zaslužio: izrada prve monografije o njegovom stvaralaštvu. To će biti, ispostaviće se, ključan potez za ceo slučaj – upravo će ovo delo biti poslato u Pariz, pročitaće ga kustosi Bobura, kontaktiraće sa njegovom porodicom i odabraće pet njegovih dela. O detaljima nam priča Nevena Martinović, samo koji trenutak nakon što je okončala stručno vođenje kroz postavku Ivačkovićevih radova u beogradskoj Galeriji Rima, u kojoj se do početka juna prikazuje njegovo stvaralaštvo iz „Beogradskog perioda”, iz 1961. i 1962. godine.

– Svi razgovori s njim vodili su u smeru sastavljanja jednog sveobuhvatnog pogleda na njegovo umetničko biće. Desilo se, nažalost, da je Ivačković iznenada preminuo 2012, ali to nas nije zaustavilo. Nastavili smo rad u saradnji sa naslednicima u Beogradu i Parizu, prvo kroz iscrpnu analizu dokumentacije, a potom i građe iz njegove zaostavštine, posebno pariskog ateljea, i 2014. naša studija je ugledala svetlost dana. Naše kolege iz Bobura bile su upoznate sa pariskom likovnom scenom šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka, znali su ko je junak ove naše priče, a mi smo ih kroz monografiju, kako su nam rekli, na to podsetili. U njoj smo reprodukovali i neke od najvažnijih radova, privukli smo ih njome – kaže naša sagovornica.

Zanimljivo je da su francuski kustosi, kada su se našli napokon u direktnom susretu sa delima, odabrali slike iz šezdesetih godina, upravo radove iz dela opusa stvorenog tokom prve pariske decenije, doba u kojem je Ivačković na sebe skrenuo pažnju probirljive inostrane kritike, između ostalog i tako što je 1965. bio prisutan na Pariskom bijenalu mladih i to kao predstavnik zemlje organizatora.

– Ivačkovićeva potonja pozicija u Parizu bila je u neraskidivoj vezi s eminentnim gradskim galerijama, ugledni francuski kritičari i teoretičari bili su glavni tumači njegovog rada. Žan Žak Levek i Žorž Budaj su ga zapazili i pratili. Budaj ga je predstavio i na njegovoj prvoj samostalnoj postavci u Beogradu, dok je Žan Lik Šalimo otvorio 2015. njegovu retrospektivnu izložbu u Galeriji SANU. On lično često je izlagao i grupno i samostalno, bio je vrlo prisutan kao umetnik, vrlo autentičan, ali je bio, istovremeno, i izdvojen. Osoba čije je slikarstvo bilo sinteza ekspresivne i analitičke apstrakcije. Nije nikada pripadao ni takozvanom jugoslovenskom krugu u Parizu, radije se družio s francuskim umetnicima koji su delili njegovu strast prema džezu, kao što su Mišel Tizbla i Danijel Imer. Učestvovao je u predstavljanjima našeg stvaralaštva i izlagao je i u domovini, atelje mu je bio nekadašnji radni prostor Uroša Predića i Stojana Ćelića, ali su okosnica bili Francuska i internacionalna scena.

Katalozi koji su pratili njegove skorije postavke u Srbiji donosili su nove zanimljive detalje iz njegovog života. Na pitanje kako pamti Ivačkovića, naša sagovornica odgovara uz blag osmeh, koji govori o načinu na koji je doživela umetnika u čijoj je promociji učestvovala:

– Pratio je do kraja života šta su novi trendovi, ne samo u slikarstvu, već i u muzici, ko šta stvara, kakve su poetike. Zanimao ga je i savremeni ples. Bio je ljubitelj antikviteta, jednom je prilikom ispričao da nastanak kavkaskih tepiha govori o principu rađanja apstrakcije koja je, po njemu, postojala odvajkada. Oduševljen je bio Baskijatom. Kao ličnost bio je vrlo intuitivan, radoznao i vitalan, ali skroman, nije pokazivao ambiciju da svoje stvaralaštvo smesti u okvire u kojima je ono danas, iako je oduvek verovao da će se na kraju, ipak, posle njegove smrti, neko njime ozbiljno pozabaviti. To se i desilo.


Komentari0
35307
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja