subota, 17.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:54

Radovi na prugama obimniji nego prethodnih 25 godina

Ima pruga na kojima ništa nije obnavljano 80 godina. – Puni teretni vozovi od Pireja do srednje Evrope. – Obnavlja se putnički saobraćaj između Šapca i Loznice, Novog Sada i Zrenjanina
Autor: Goran Volfutorak, 22.05.2018. u 22:00
Постављање нових шина на правцу ка Ваљеву (Фото Инфраструктура железнице Србије)

Kada pomenete srpske železnice, prve asocijacije su veoma loše. Kreće se od 22 sata putovanja do Bara, zaraslih pruga... Ali to je balkanski specijalitet. Kada su pre koju godinu „Hrvatske železnice” naivno raspisale javni poziv da im građani smisle slogan, doživele su tviter katastrofu. Neki od predloga glasili su: „Put oko Hrvatske za 80 dana” , „Povratak biblijskim brzinama”, „Kad kasnite na voz, mi stižemo na vreme“ „Putujte sa nama – celi život”, „Idete na odmor? Provedite pola u našem vlaku”, „Sa nama bi Ana Karenjina još bila živa”... teško da bi danas naša železnica bolje prošla da se usudi na sličan korak.

Ali, stanje se polako menja, tiho, možda baš i iz pomenutih razloga. Ulaganja u pruge su ogromna, mere se milijardama dolara, radovi obimni i napreduju. Ipak, da bi se videli rezultati potreban je veliki novac i vreme. Zato smo i razgovarali sa Miroljubom Jevtićem, v. d. generalnog direktora „Infrastrukture Železnica Srbije” a. d. Podsetimo i da je cela železnica, predlogom Svetske banke, podeljena u četiri dela: na kargo, putnički saobraćaj, „Železnicu” a. d. i pomenutu infrastrukturu.

– Tačno je da su se naše železnice našle u teškom stanju usled višedecenijskih nedovoljnih ulaganja u održavanje i razvoj. Ali to se sada ubrzano menja. Ima pruga u koje nije ulagano ništa po 30 pa i 80 godina, onih kojima vozovi ne prolaze decenijama. Sopstvenim sredstvima smo takozvane spore vožnje od svega 10, 20 do 30 kilometara na sat sa čak 302 kilometra dužine sveli na oko 150. Brzine smo podigli na projektovani nivo za šet meseci samo kroz aktivnosti na redovnom održavanju. Za ove namene iz sopstvenih prihoda izdvajamo dve milijarde dinara, višestruko više nego godinama, a ove godine izvode se radovi na tekućem održavanju, koji su po obimu veći nego prethodnih 25 godina. Oko 250 kilometara regionalnih pruga biće obnovljeno.

Upokojene pruge

U prošloj godini utvrđen je i plan rešenja za nerentabilne pruge. Reč je čak o 800 kilometara po celoj Srbiji, a to je knjigovodstveno opterećivalo bilanse železnica. Na 16 pruga dugih tačno 480,7 kilometara uopšte se ne odvija saobraćaj.  Samo da pomenem da četvrt  veka, 25 godina, voz nije prošao od Kanjiže do Sente (22,1 km) niti od Bečeja do Sente (35,8 km), po deset godina smo bez vozova na trasama Zrenjanin fabrika – Vršac (81,2 km), Šid – Sremska Rača (26,4 km) Bratinac – Kostolac (15 km)...

Ovaj tekst krenuli smo iz mračnog ugla jer je prethodni, pozitivan, nastao na najzahtevnijoj deonici brzih pruga ka Mađarskoj, u Čortanovcima, gde se očekuje da putnički vozovi jezde i do 200 a teretni do 160 kilometara na sat. A zašto je to potrebno Srbiji? pitamo Miroljuba Jevtića.

– Suština je tržište, a da bismo se mi uključili u mrežu evropskih pruga, potreban je kvalitet. To podrazumeva zadovoljavajući kapacitet, brzinu pruga i uklanjanje barijera poput graničnih, carinskih procedura. Stručni naziv je – interoperabilnost – jedan operater bez promene lokomotive vuče kompoziciju na celom putu. Izmenjeni su tokovi robe. Kinezi su na 99 godina zakupili luku Pirej i sada imamo prvi put pune vozove tereta koji sa juga idu ka severu, a doskoro su bili puni samo kada su se iz zapadne Evrope kretali ka jugu. Samo deo kontejnera prevozimo trenutno železnicom iz Pireja ka srednjoj  Evropi, a cilj nam je da prevozimo 10 odsto. Dakle, nije svrha ovih radova vrednih više milijardi evra samo da putnik stigne za manje od tri sata od Beograda do Budimpešte.

Direktor „Infrastrukture” tvrdi da je petina radova već završena, novac je obezbeđen, plaćanja izvođačima redovna. Potvrđuje da su to trenutno najveći čisto železnički radovi u Evropi, a da su tuneli i vijadukt kroz Čortanovce samo delić od četiri kilometra na trasi od 183 kilometra. Kompletna pruga do granice sa Mađarskom biće dvokolosečna. U dužini od 15 kilometara izgradiće se četiri koloseka na relaciji Batajnica – Stara Pazova jer je neophodno da se razvije i pravac ka Hrvatskoj. Zato je i pitanje – šta je sa „južnom prugom”?

– Upravo se završavaju svi radovi na južnom izlazu iz Beograda. Slikovitije rečeno, od garaže „plavog voza” u Topčideru završava se deo do Resnika, sa kineskim partnerima CCECC, vredan 23,8 miliona evra. Voz od Glavne železničke stanice, koja će od 1. jula biti samo spomenik, jer se ukida i poslednji polazak iz nje, putovao je do Resnika 42 minuta. Sada je to svedeno na 18, a kad sve bude završeno putovaće se svega devet minuta, ali iz Prokopa. Za obnovu pruge od Resnika do Valjeva, duge 77 kilometara, već je plaćeno 79,9 miliona dolara, a to je deo barske pruge. Sredstva su iz takozvanog ruskog kredita.

Projektuje se deonica Velika Plana – Niš, na kojoj je najzahtevniji deo pruga Đunis – Stalać, gde jedino sada postoji samo jedan kolosek između Beograda i Niša. Radi se i deonica duga 59 kilometara Jajinci – Mala Krsna u kojoj se rekonstruiše i stanica Mala Krsna sa 50 miliona evra iz kredita Evropske banke za obnovu i razvoj. I u Nišu predstoje veliki radovi na izgradnji obilaznice, dok se za rekonstrukciju pruge ka Dimitrovgradu izdvaja 268 miliona evra, od čega je 73 miliona bespovratnih sredstava iz „Investicionog okvira za zapadni Balkan”.

Ističe da je pruga Šabac–Loznica, izgrađena 1950, izuzetno bitna jer njome prođe robe za Bosnu koliko i prugom za Hrvatsku. Tu je voz 24 kilometra prelazio za 2,5 sata, smelo je da se tovari u vagone svega 16 tona po osovini, samo u 2015. deset puta je iskliznuo iz šina, a 2005. je ukinut putnički saobraćaj. Sada se brzina vraća na predviđenih 80 kilometara na sat, a putnički saobraćaj krenuće ponovo posle trinaest godina početkom avgusta, a ne prvog septembra, kako je bilo planirano.

Sami grade od Požarevca do Majdanpeka

– Nije ovo jedina relacija između velikih gradova u Srbiji na kojoj se obnavlja putnički saobraćaj. Od 1. septembra će nakon sedam godina ponovo biti uspostavljen putnički saobraćaj između Novog Sada i Zrenjanina, a to je rezultat obnove pruge Novi Sad – Orlovat – Pančevo, duge 112 kilometara. Obnova će biti završena na vreme i ova pruga će prihvatiti kompletan saobraćaj sa Koridora 10, jer će zbog potrebe izgradnje tunela i vijadukta Čortanovci saobraćaj na Koridoru 10 biti obustavljen na nekoliko meseci tokom 2019. godine, – ističe Jevtić.

Jevtić je posebno ponosan na to što se sopstvenim sredstvima „Infrastrukture”, koja se stiču naplatom od operatera, izvode zamašni radovi.

– Požarevac–Majdanpek, najznačajniju regionalnu prugu dugu 90 kilometara, radimo sami. Svojim mašinama, sredstvima i naravno ljudima, a višestruko je jeftinije nego da plaćamo izvođače sa strane. Obnavljamo ono od čega je i bog digao ruke. Ova pruga izgrađena je pre 80 godina, 40 kilometara je delimično obnovljeno 1991. I to je sve. A izvori robe su izuzetno značajni: Luke Prahovo i Smederevo sa železarom, RTB „Bor”, „Kostolac” sa milion tona uglja godišnje, Poljoprivredni kombinat „Stig”... Koristimo ono što se skine na Koridoru 10, gde rade Rusi i Kinezi. Uzimamo dobre šine, kao i pragove. Loše prodajemo i za to dobijamo novac za koji kupujemo tucanik.

Cela železnica podeljena je u četiri dela. U „Infrastrukturi” bilo je 2015. zaposleno 9.700 radnika, a sada ih je 6.200. Sa otpremninama od 240 evra po godini otišlo je 3.400 ljudi. Taj socijalni program finansirala je Vlada Srbije. Sada se primaju novi radnici. Isključivo preko konkursa, tvrdi Jevtić. Primljeno je uz odobrenje vlade 24 otpravnika vozova, koji su prvi put polagali test znanja iz poznavanja propisa, zatim 19 saobraćajno-transportnih radnika, a krajem prošle godine primljeno je i 10 građevinskih inženjera za upravljanje projektom brzih pruga... sa manjim brojem zaposlenih postignuta je mnogo veća produktivnost.

– Izražavamo izuzetnu zahvalnost Vladi Republike Srbije, koja je obezbedila adekvatne investicije u infrastrukture „Železnica Srbije”. Nema ozbiljnije finansijske organizacije koju vlada nije uključila u naš projekat. Da bi sve bilo urađeno u skladu sa evropskim standardima, Vlada Republike Srbije je obezbedila sredstva i za angažovanje nostrifikacionog tela, što nam garantuje da će svi projekti biti izvedeni u skladu sa evropskim standardima – kaže Jevtić.

Glavna železnička stanica se zatvara 1. jula

Poslednji voz u Glavnu železničku stanicu „Beograd”, otvorenu davne 1884. godine, ući će 30. juna ove godine. Od sledećeg dana više savskim amfiteatrom neće prolaziti vozovi. Unutrašnji putnički saobraćaj se seli u stanicu „Centar”, poznatiju kao „Prokop”. Kompletan međunarodni saobraćaj prebacuje se u stanicu „Topčider”, odakle će kretati i auto-voz za Bar. Činjenica je da se razdvajaju oni koji idu van granica i oni koji putuju po Srbiji, da autobuska stanica do septembra 2019. ostaje gde je, te da turistički autobusi kreću od „Laste”.


Komentari3
58939
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Karlo Polak
Ко нас овде лаже? Цела европска цивилизација одржава и технички унапређује железничке станице у центру. Само ми градимо у клисури званој "Прокоп", како би ко зна коме поклонили пар приватних плацева... И још нас праве блесавим да то бетонско чудо у клисури називају "Београд центар". Нека новинари Политике питају, Бранислава Јовина, Митра Мркоњића, Душана Милановића, Вукана Вучића... Сви они су износили супротстављене ставове, али сви су били творци усвојених планова по којима једина железничка станица у центру, на Савском тргу остаје са одређеним техничким изменама! Нико д0 2014. никада није предвиђао да центар Београда остане без железничке станице!
Milanka Milosevic
A sta da se kaze za Kraljevo Krusevac,Kraljevo Kragujevca!! Nekada puni vozovi poznati kruzni voz a sada samo jednom dnevno ode i vrati se!! Zarasle pruge u korov!! Nas kraj ne primecuje bas nista ta povecana zalaganja!!
Jasna
A pruga od Panceva do Beograda zvrji prazna. Spiskano 90 miliona dolara.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja