ponedeljak, 26.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
utorak, 22.05.2018. u 22:00 Mirjana Sretenović
„POLITIKA” U PRIZRENU

Od Dušanovog carskog grada do „prestonice Kosova”

Održana manifestacija „Spasovdanski dani” u Prizrenu. – Omaž Petru Kostiću (1852–1934), najznačajnijem Prizrencu svoga doba
Хор уче­ни­ка Срп­ске пра­во­слав­не бо­го­сло­ви­је „Све­ти Ки­ри­ло и Ме­то­хи­је” из При­зре­на (Фо­то М. Сретеновић)
Изложба „Призренски времеплов” (Фо­то М. Сретеновић)

Prizren – „Danas svako Srpče i Srpkinjica, bar koji su kroz osnovnu školu prošli, znaju da je Prizren glavna varoš u Staroj Srbiji i da je nedaleko od Prizrena Peć, nekadašnja stolica naših patrijarha, oko koje se prikupljaše naš narod od beloga do Jadranskoga mora i od izvora Crnog Drima pa do Dunava. I kada fanarskim intrigama ispade za rukom (1766) da našem narodu i taj stožer unište, da našu Patrijaršiju ukinu i svojoj prisajedine, ostaše narodu slavni spomenici nekadašnjih njegovih vladara, mnogi manastiri, među kojima su najsjajniji patrijaršijska crkva u Peći i manastir Visoki Dečani.”

Kako danas zvuče ove reči koje je 1928. zabeležio Petar Kostić (1852–1934), najznačajniji Srbin Prizrenac svoga doba, u svetlu najnovijih dešavanja, kada je kosovska skupština usvojila Zakon o glavnom gradu, kojim se stari srpski grad Prizren proglašava prestonicom tzv. države Kosovo? Prisvajanje središta srpske srednjovekovne države ocenjeno je u Srbiji kao pokušaj prekrajanja istorije i korak do stvaranja nove Albanije. Uz podsećanje da je Prizren „srpski Jerusalim”, u kojem je nekada bilo tri stotine crkava i manastira.

Neposredno pre proglašenja Prizrena za prestonicu, u ovom gradu održana je manifestacija „Spasovdanski dani”, na koju su došli Srbi iz okolnih enklava, sa decom. Prisustvovali su liturgiji u Atrijumu Crkve Svetog Spasa i predstavljanju knjige Petra Kostića, publiciste i rektora Bogoslovije, koji je opisivao stare srpske običaje, zapisivao narodne umotvorine i svoje radove istoriografskog i etnografskog karaktera objavljivao u „Bosanskoj vili”, „Južnom pregledu”, „Glasniku Etnografskog muzeja”.

Manifestacija, u organizaciji rođenih Prizrenaca i Doma kulture Gračanica, otvorena je izložbom fotografija „Prizrenski vremeplov – fotografije mitropolita i episkopa Raško-prizrenske eparhije (1854–1941) i rektora Prizrenske bogoslovije (1871–1941)” istoričarke Aleksandre Novakov, o čemu je govorio Vladan Virijević, profesor i prodekan za nastavu na Filozofskom fakultetu u Kosovskoj Mitrovici. Nastupio je Hor učenika Srpske pravoslavne bogoslovije „Sveti Kirilo i Metodije” iz Prizrena, a potom je bilo reči o Kostićevoj knjizi „Crkveni život pravoslavnih Srba u Prizrenu i njegovoj okolini u 19. veku”.

– Petar Kostić je poreklom iz Broda u Gori, iz jedne od poslednjih goranskih pravoslavnih porodica Lekovci. Dvadesetih godina 19. veka njegovi preci su iz Gore prebegli u Prizren da bi sačuvali pravoslavnu veru. Rođen je 1852. u Prizrenu, gde je završio osnovnu školu, a zahvaljujući pomoći Sime Andrejevića Igumanova u Beogradskoj bogosloviji je nastavio školovanje kao državni pitomac. Potom je postavljen za nastavnika Bogoslovije u Prizrenu – kaže Aleksandra Novakov, istoričarka u Matici srpskoj.

Sima Igumanov predložio je srpskoj vladi da poslove upravitelja Bogoslovije obavlja Petar Kostić, te je on srpsku vladu obaveštavao kako o Bogosloviji i drugim školama, tako i o političkim prilikama u Staroj Srbiji. Bio je direktor i nastavnik Srpske gimnazije u Solunu, sekretar Raško-prizrenske mitropolije, poslanik i predsednik Skupštine otomanskih Srba u Skoplju.

– Inicijator je osnivanja prizrenskog „Društva Sveti Sava”, prvog pevačkog društva Stare Srbije „Sveti Uroš”, kao i novčanog fonda Crkve Svetog Đorđa, koji je imao veoma važnu ulogu u ekonomskom napretku Srba u Staroj Srbiji. Nosilac je Ordena Svetog Save, Karađorđeve zvezde, Ordena Jugoslovenske krune. Preminuo je 1934. i sahranjen je u Prizrenu – podseća Aleksandra Novakov.

– Kostić je pisao i o ekonomskim prilikama sveštenika i parohija. Jedno poglavlje posvetio je manastirima u Prizrenu i okolini. Takođe, pronašao je istorijske izvore, koji su nekoliko decenija nakon toga nepovratno nestali. Njegova knjiga je dokument o istorijskom pravu Srba na te teritorije. Ne samo zato što je to kolevka srpske državnosti, već i zbog toga što su Srbi, uprkos svim nasilnim seobama, tamo živeli u velikom broju, u vreme osmansko, sve do poslednje seobe – kaže Aleksandra Novakov.

Evropa se malo pita

Vladan Virijević (Foto M. Sretenović)

Vladan Virijević, vanredni profesor istorije u Kosovskoj Mitrovici, za naš list kaže da je u Prizrenu evidentna tiha marginalizacija drugih etničkih zajednica.

– Zamrznuti konflikt ili brza rešenja – to je velika priča o tamnom vilajetu. U ovom trenutku možemo mnogo više da izgubimo. Čekanje nekog boljeg trenutka je bolje rešenje. Trenutno nam se ništa ne nudi. Pogotovo za one koje zovu, a što me veoma nervira, „srpski etnos južno od Ibra”. Naše zajednice južno od Ibra osuđene su na tiho odumiranje ukoliko država ozbiljno ne stane iza njih. Na ta mesta treba poslati najboljeg profesora istorije i srpskog jezika, lekara... da se ti ljudi osećaju delom ovog naroda. Da im se omogući održiv razvoj. Zašto se ne oformi kvalitetna štamparija u Štrpcu, gde bi se zaposlilo 15 mladih, otvori još malih pogona ili daju subvencije srpskim domaćinima? – kaže Virijević.

Kako je najavljeno, od juna Euleks ostaje samo u savetodavnoj ulozi na KiM, pa naš sagovornik kaže da se bližimo „vrućem letu”.

– Dok ovde imamo živog čoveka i katastarski list, mi imamo neku nadu. Bezbednost nije loša, ali ne znači da za sekundu neće biti suprotno. Neupućen čovek koji je gledao Ramuša Haradinaja u emisiji Milomira Marića mogao bi da se zaljubi u takvog humanistu. Ovde je geostrateški prelom interesa Rusije i SAD, i Evropa se ovde premalo pita – kaže Virijević.

Pominje da je njegov fakultet izdao trotomni zbornik „Vek srpske golgote 1915–2015”, zbornik u pet tomova „KiM u civilizacijskim tokovima”, „KiM u Drugom svetskom ratu, sedam decenija kasnije”.

Komentari29
8c48e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Mirko
Sta sada? Patrijarh u Pec. Ministar kulture u prizren. I sve tako redom . . .
Стефан Зоран
Sinisa, "Србине", разумем да за тебе "Kosovo nije nikakva svetinja" и да су за тебе српски манастири "tamo neke crkve... kao podsecanje na srednjevekovne robovlasnicke despotije". Али, ако су ти у животу једино важне материјалне ствари, не разумем зашто је за тебе Косово "obicna teritorija kao i svaka druga". Јер та територија по проценама америчких стручњака крије рудно богатство у вредности од 980 МИЛИЈАРДИ долара! А залихе лигнита су довољне да се цела Европа непрекидно осветљава наредних 400 година! Ту су и Газиводе, Брезовица, Шара...
Stole
Bilo bi pametnije da ucimo decu da nije sve srpsko gde je pre 1000 godina prosao neki kralj, car, knez li sta vec jer po istoj analogiji Turci bi imali veca prava na zemljama gde su vladali 500 godina.
Трајко Призренац
@Stole Пре 1.000 година и Косово и Метохија, које су већински насељавали Срби (и на планинама Власи), били су под влашћу Византије. A Турци су дошли тек после 400 година! Срби су под њиховом влашћу опстајали пуних 300 година, док није започета колонизација дивљих исламизованих Арнаута са Проклетија, због чијег терора почињу и велике сеобе Срба. А тек крајем XIX века Арнаути постају већинско становништво. А Турци никад нису у значајнијем броју живели на КиМ!
Гаврило
Заиста не видим потребу за стручном терминологијом. Сврха и циљ мог коментара је логичко рашчлањивање и разобличавање тобожње аналогије, која намеће погрешне закључке. Не пада ми на памет, поготову не путем овог медија, да се са било ким препуцавам о томе када се, где и ко доселио.
Prikaži još odgovora
Nikola Kiric
Seobe!
Zeljko Vujisic
Призрен је готово био слепо црево у географском смислу и само неко ко је имао породицу у Призрену имао је прилике да упозна овај прелепи град у последњих 70 година. Ја сам само рођен у Призрену и проводио сам распусте код своје бабе и заволео сам град који је једини на КиМ где корзо никада није било етнички подељено. Говорити да Срби нису били присутни на овим просторима је права глупост, и људи који са ниподаштавањем пишу о њему као и о цару Душану и о српском народу не завређују коментаре. Коментаре завређује сваки текст који велича прави суживот свих, а Призрен је до 1999.године био прави пример на КиМ. Надам се да ће доћи време да слободно одем и запалим свеће својим најмилијим, али не на начин као што се иде данас, углавном на Задушнице и под пратњом полиције. Цела моја ужа и шира породица напустила је Призрен 1999. године и то више од 100 душа. Срећом сви су живи.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja