utorak, 26.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
petak, 25.05.2018. u 13:15 Dragoljub Stevanović
10 PITANjA O NAUČNICIMA SRBIJE

Velikani sačuvani od zaborava

Pored Tesle, Pupina i Milutina Milankovića postoje još mnogi naši svetski priznati matematičari, hemičari, biolozi i lekari, a SANU je objavila 186 njihovih životopisa
Јован Цвијић је грађу за научни рад прикупљао на терену (Фотодокументација "Политике")

Srpska akademija nauka i umetnosti objavila je do sada biografije 186 naših naučnika, koji su se u svom životu interesovali za manje popularne i običnom svetu manje poznate prirodne nauke kao što su matematika, fizika, hemija, biologija, geologija… To je pokušaj da se velikani naše nauke sačuvaju od zaborava. Osim Tesle, Pupina i Milutina Milankovića Srbija je imala, saznajemo zahvaljujući ovoj ediciji, mnogo vrednih i predanih ljudi, koji su po oslobođenju od Turaka želeli da prosvetiteljski podižu jednu do tada siromašnu i nepismenu zemlju.

O ovom velikom i obimnom radu, koji traje dve decenije, a kojeg su se latili autori i sami odani nauci, razgovarali smo sa urednikom Edicije SANU akademikom dr Vladanom D. Đorđevićem.

1. Da li su nekada naučnici u Srbiji imali podršku države ili su bili prepušteni sami sebi, jer često govorimo da kao društvo nismo dovoljno organizovani i spremni za napredak?

Ne bih rekao da je to tako, makar ne u vremenima u kojima su naučnici o kojima smo pisali u ediciji živeli i stvarali. Od polovine 19. veka Srbija je planski pozivala ljude da dolaze i iz drugih zemalja i da se bave naučnim i istraživačkim radom, a neretko se taj rad pretvarao i u prosvetiteljski poduhvat zbog siromaštva i neobrazovanosti njenih stanovnika.

2. Da li je tadašnja vlast nastojala i da pomogne talentovanim mladim ljudima i kako je to činila?

Država je davala stipendije i posle završetka evropskih univerziteta svi su se, što je interesantno, vraćali u Srbiju. Umetnici su odlazili u Pariz i Prag, na medicinu se obično išlo u Beč, bio je popularan i Grac, matematičari su studirali visoke škole u Nemačkoj i Francuskoj. Nije poznato da je tamo neko pokušao da ostane. Učeni ljudi bili su u Srbiji jako poštovani i cenjeni. Mihailo Petrović Alas, kao naš možda najbolji matematičar, sa 29 godina je postao dopisni član Akademije, a sa smo 32 godine primljen je u stalno članstvo.

3. Iz vaše edicije se vidi da su u to vreme i naučnici drugih nacionalnosti stizali u Srbiju. Kako to tumačite?

To je bilo vreme panslavizma pa je i to bio jedan od razloga što su pristizali Česi, na primer, Edvard Mihel, Poljaci, pa i pripadnici ostalih slovenskih naroda. Naši akademci su u inostranstvu ostvarivali prijateljske veze i upoznavali se sa naučnicima iz drugih zemalja i zahvaljujući toj njihovoj komunikativnosti, eto, u Srbiju su rado dolazili i pomagali našoj prosveti i nauci izuzetno kvalitetni i učeni ljudi, i nisu bili samo Sloveni. Došao je i Nemac Rihard Burijan, osnivač naučne fiziologije u Beogradu, pa rudarski inženjer Julijus Klero iz Subotice, verovatno francuskog porekla, i on je ovde promenio ime u Ljubomir Klerić. On je osnivač mehanike i član Srpskog naučnog društva.

4. Dakle, ne samo da su u prosvetiteljskom zanosu pristizali u siromašnu zemlju, već su i menjali imena, posrbljavali se. Pretpostavljam da su to činili dobrovoljno?

Da, naravno, na njih niko nije vršio pritisak. Čak je i prvi predsednik Srpske kraljevske akademije, Josip Pančić, kao Hrvat katolik, prešao u pravoslavlje i promenio ime u Josif. Bilo je i naših naučnika iz Vojvodine, koji u Austrougarskoj nisu imali na šta da se žale, ali su došli čim je Srbija oslobođena. Jedan od njih bio je Vuk Marinković, izuzetno cenjeni lekar u Novom Sadu, koji je živeo i radio u Kragujevcu kao rektor tamošnjeg Liceja.

5. U čemu se sastojao njihov prosvetiteljski rad?

Objasniću to preko primera: posle oslobođenja od Turaka u Srbiji je bilo mnogo nepismenog stanovništva, koje je više verovalo u vradžbine nego u medicinu, a lekari su radeći sa narodom pomagali mu da se od toga otrgne.

6. Ko je od naučnika na vas ostavio najjači utisak?

Trojica najvećih su Tesla, Pupin i Milutin Milanković, i to je nepodeljeno mišljenje. O Milankoviću je manje poznato da je u Austriji završio za građevinskog inženjera i tamo postao doktor nauka, ali je naučnim radom počeo da se bavi tek kada je došao u Srbiju i radio kao profesor matematike. U početku u Evropi nije bio mnogo cenjen kao naučnik, ali je kasnije prihvaćena njegova teorija o ledenim dobima, koja se danas smatra izuzetno značajnom. Slično kao i sa Ajnštajnom, čija je teorija relativiteta u početku odbacivana.

U inostranstvu se dosta cenio i Cvijić kao geograf. O njemu su stranci objavili dosta radova.

7. Posle uvida u više od 180 biografija šta biste mogli reći o ovim učenim ljudima, da li imaju nešto zajedničko, jesu li bili srećni ili su „plaćali” svoju genijalnost?

Bili su srećni i ostvareni kao ljudi. Razume se, posle Drugog svetskog rata nove vlasti nisu ih podnosile, gledali su na njih kao na gospodu, a to je tada bio greh. Zato su mnogi morali da napuste Srbiju. I Milankovićev sin Vasko je napustio zemlju i otišao u Australiju, a Milutin je bio jako nesrećan zbog toga. Nekim naučnicima su oduzeta imanja.

8. Čije su životne priče izdvajaju kao tragične?

Takva je priča Mirka Stojakovića, profesora algebre u Novom Sadu, rođenog u istočnoj Srbiji. Otac mu je poginuo u Balkanskom ili Prvom svetskom ratu, majka ostala sama sa mnogo dece, koje nije mogla da ishrani, pa je Mirka dala u dom za siročiće u kom je odrastao. Postao je vrsni matematičar. To je dirljivo.

9. Kakva je situacija danas, odnosno poslednjih nekoliko decenija, da li je mnogo vrednih imena otišlo. Da li smo se ogrešili o nekoga?

Ne bih mogao da kažem da smo se kao društvo ogrešili o nekoga u smislu da je taj ostao u zapećku, nepriznat i neostvaren. Zemlja je bila otvorena i svako ko nije mogao da se pronađe ovde mogao je makar da ode u inostranstvo. Mnogi su otišli i izgradili su sjajne karijere, naročito u Americi.

10. Biografije su napisane samo za predstavnike prirodnih nauka, a ne i umetnosti i društvenih nauka. Da li ćete uključiti i poznata imena iz ovih oblasti?

Prvobitna ideja bila je da se edicijom obuhvati sve što je najvrednije kod nas, dakle i u humanitarnim naukama i u književnosti i umetnosti. Ali su saradnju sa nama prihvatili samo „prirodnjaci”. Četiri odeljenja društvenih nauka, nisu prihvatali saradnju, napisali su opširne odgovore, i mi to imamo u svojim arhivama, valjda su svojom popularnošću bili zadovoljni. Ali kako je to bilo još 1992. godine smatram da bi SANU trebalo ozbiljno da razmotri mogućnost osnivanja još jednog, možda dva odbora, koji bi se posvetili izučavanju života i rada naših najistaknutijih naučnika koji su se bavili društvenim naukama, književnika, umetnika. Inače, vreme će neumitno učiniti svoje i neki će naučnici pasti u zaborav. Ima jako puno ljudi o kojima treba pisati. Primer su bračni par Ivić, Pavle i Milka, o kojima se malo pisalo, a izuzetno su značajni.

Ideja akademika Miloja Sarića

Ideju za osnivanje Odbora za proučavanje života i rada naučnika u Srbiji i naučnika srpskog porekla, dao je pokojni akademik Miloje Sarić. Odbor je osnovan 1992. godine, ali je prva knjiga edicije izašla 1996. godine. Do sada je izdato 15 knjiga. U njima su obrađene biografije 186 naučnika, a izdate su i dve knjige sažetaka na engleskom jeziku.

Akademik Vladan Đorđević postavljen je na čelo odbora 2002. godine

– Nisam se do tada mnogo interesovao za istoriju nauke, ali mene je akademik Sarić angažovao da napišem biografiju Konstantina Voronjeca, koji je bio moj prvi šef katedre, za mehaniku fluida. Kada sam počeo sa pisanjem shvatio sam koliko je to važan posao. Sin Konstantinov bio je još živ i on mi je pričao ono što je znao o svom ocu. Vreme prolazi, sin mu je umro prošle godine, unuka zna znatno manje, i tako se vremenom krug sužava. Zato je važno da tako veliki ljudi ostanu upamćeni u narodu a njihove biografije zapisane na vreme i za sva vremena – kaže akademik Đorđević.

Ko piše biografije

Da bi neko pisao biografiju naučnika trebalo bi da je i sam u materiji i da dobro poznaje ne samo onoga o kome piše već i tematiku kojom se bavio. I da pri tome ima i narativnog dara. Do sada su se kao pisci najviše istakli autori Snežana Bojović, Aleksandar Grubić, Radoje Čolović, Vidojko Jović, Katica Stevanović Hedrih.

Komеntari0
25059
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja