Za Roka Žnidaršiča, slovenačkog arhitektu, kako kaže, posebna je čast i privilegija što će se, posle rodne Ljubljane i Podgorice upisati i u arhitektonsku istoriju Beograda. Ovaj docent na Arhitektonskom fakultetu u glavnom gradu Slovenije potpisao je idejno rešenje za uređenje prostora na uglu ulica Džordža Vašingtona i Palmotićeve. Na toj šestokrakoj raskrsnici biće postavljeno spomen-obeležje slovenačkom lingvisti i slavisti Jerneju Kopitaru, dar Ljubljane Beogradu baš kao što je Beograd pre dve godine poklonio Ljubljani spomenik Vuka Stefanovića Karadžića koji se nalazi ispred pravoslavne crkve u gradu na reci Ljubljanici.
– Mnogo puta sam bio u Beogradu, ali sada ću u nekadašnjem glavnom gradu Jugoslavije u kojoj sam rođen moći da stvaram i srećan sam. Ovakvi projekti su važni za kulturnu i ekonomsku saradnju zemalja bivše Jugoslavije – kaže Žnidaršič za „Politiku”.
Izazov će mu biti da ostavi pečat u javnom prostoru jer, dodaje, Beograd sve više pažnje posvećuje pešačkim zonama i spušta grad na reku što rade sve svetske metropole. Meštrovićev spomenik na Avali za njega je biser beogradske arhitekture, dopada mu se Beton hala i pristanište, i ne vidi, tvrdi, ništa problematično u vezi novog i starog Beograda preko „Beograda na vodi”.
Prostor u centru grada on je osmislio kao novo mesto druženja u kome će osim žitelja tog dela moći da uživaju i skejteri.
– Raskrsnica je sada opterećena saobraćajem i čini se kao da pripada samo automobilima. Moj biro to želi da promeni i napravi kutak u kojem će svoje mesto naći i deca, stari, pešaci, biciklisti... – ističe Žnidaršič.
Sredina budućeg trga od trobojnih granitnih kocki biće prazna i služiće kao višenamenska površina za javne događaje. Prostor će oplemeniti podna fontana koja unosi šum vode, nova stabla, oprema za penjanje, klupe, tri velika kandelabra javne rasvete...
Njegov projekat finansira kompanija „Komtrejd”, odnosno poklanja ga Beogradu, a preuređenje će biti u okviru rekonstrukcije ulica od Ruzveltove do Tadeuša Košćuška koje plaća grad. Taj posao počinje sledeće godine, kaže gradski urbanista Milutin Folić. Njegov je izbor, dodaje, bio Rok Žnidaršič zato što je jedan od najboljih arhitekata u ovom delu Evrope za uređenje javnih prostora. Obojica su bila u žiriju konkursa za spomenik Kopitaru koji je organizovala Gradska uprava Ljubljane kao odgovor na poklon Beograda, spomenik Vuka Karadžića u Ljubljani – u znak sećanja na njihovo prijateljstvo.
U konkurenciji 11 radova, prva nagrada pripala je slovenačkom vajaru Matjažu Počivavšeku.
– Reč je o savremenom rešenju koje će na pravi način obeležiti ono što se dešavalo u 19. veku kada je Kopitar pomogao Vuku Karadžiću da oblikuje srpski književni jezik na temeljima narodnog govora. Prolazak svetlosti kroz Počivavšekovu skulpturu simbolizuje Kopitarevu ulogu u toj reformi – ističe Folić.
Za vajara Mrđana Bajića, kaže, ima nečeg dodatno lepog što skulptura čestog ovdašnjeg gosta, u dva navrata gostujućeg profesora na FLU-u, stiže kao poklon grada Ljubljane.
– Siguran sam da je njegov konkursni rad pouzdanog ukusa i decentnog skulptorskog gesta s razlogom izborio pobedu na konkursu. Matjaž Počivavšek jedan je od najvažnijih skulptora slovenačke scene, sada dugogodišnji profesor likovne akademije u Ljubljani, obrazovan u Americi i dugo živeo u Parizu. Afirmisan još iz vremena velike jugoslovenske scene ostao je prijatelj Beograda i ovdašnjih umetnika posebno Bore Iljovskog i Bojana Bema – objašnjava Bajić.
Autor trga Rok Žnidaršič
Rok Žnidaršič rođen je 1977. godine u Ljubljani gde je završio Arhitektonski fakultet. Na brojnim konkursima osvajao je prve nagrade, a neki od njegovih izvedenih projekata su: spomenik žrtvama svih ratova, Tomanov park i spomenik Maksu Fabijaniju u Ljubljani, osnovna škola i vrtić u Cerklju na Krki, trg u Podgorici na kojem će biti spomenik Francu Prešernu...
Dobitnik je Plečnikove nagrade za diplomski rad, Plečnikove medalje za rad iz oblasti arhitektonske teorije i kritike objavljen u monografiji o Edvardu Ravnikaru i Plečnikove nagrade za lutkarsko pozorište u Mariboru.
