ponedeljak, 19.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:19
U KULTURNOM DODATKU 26. MAJA

Randevu s predskazanjem

petak, 25.05.2018. u 14:32
Џејмс Плат (Фото Зарина Плат)

APDAJK I POLITIKA

Peta bijenalna konferencija Društva Džon Apdajk održaće se u Beogradu od 1. do 5. juna, a završna sesija  „Apdajk i politika: Možemo li pomoću političke evolucije Zeke Angstroma objasniti Trampove pristalice?“ biće održana u Narodnoj biblioteci Srbije gde je pisac Džon Apdajk gostovao kada je posetio Beograd 1978. godine

Epizoda Bi-Bi-Sijeve serije „Veliki životi“, emitovana 2014, počela je sledećom rečenicom: „Džon Apdajk je bio jedan od najčitanijih ozbiljnih američkih pisaca dvadesetog veka.“ Širom sveta vlada saglasnost o tome da je Apdajk jedan od najboljih američkih pisaca, iako je često optuživan da je pisao o muškarcima čiji su postupci seksistički, a ponekad i rasistički. Kada je reč o politici, međutim, Apdajkovi stavovi su nam nejasni. Kao i njegov otac, i Apdajk je čitavog života bio konzervativni demokrata. Iako je Apdajk umro nedugo nakon što je predsednik Barak Obama inaugurisan, stigao je da novom predsedniku iskaže podršku. Pa ipak, on je jedan od svega četvoro Amerikanaca u istoriji kojima su dodeljene i Nacionalna medalja za umetnost i Nacionalna medalja za humanističke nauke: dvojica republikanskih predsednika, Džordž H. V. Buš i Džordž Buš odabrali su i, uz ceremonije u Beloj kući, odlikovali Apdajka. Što se tiče njegovog najpoznatijeg književnog lika, Harija „Zeke“ Angstroma, još je teže odrediti kakva politička stremljenja bi on mogao da ima.

U leto pre Trampove iznenađujuće – neko bi rekao – „šokantne“ – pobede na izborima za predsednika Sjedinjenih Američkih Država, profesor književnosti Skot Dil objavio je esej u Front Porch Republic, u kojem je postavio pitanje: „Da li bi Zeka Angstrom glasao za Trampa?“ Pošto se Hari smatra tipičnim Amerikancem, to je izgledalo kao dobro pitanje – isto tako dobro kao i malo drugačije formulisano pitanje koje je član vlade u Pensilvaniji, Čarls F. Mekelvi III, postavio nekoliko meseci kasnije u The American Conservative: „Da li je Džon Apdajk predvideo Trampovu eru?“

Džejms Plat,
predsednik Društva Džon Apdajk

Gde su danas „Parovi”

Džon Apdajk je kao gost Oktobarskih susreta pisaca, 1978. godine, posetio redakciju „Politike“ i tom prilikom dao ekskluzivni intervju koji su vodili novinari Kulturne rubrike Milka Lučić, Milan Vlajčuć i Dušan Simić

Džon Apdajk u razgovoru sa novinarima „Politike“ (Iz fotodokumentacije „Politike“)

Kod nas su prevedene tri vaše knjige, zbirka pripovedaka „Golubije perje“ i roman „Kentaur“ , i „Parovi“. Da li je time dobro predstavljeno vaše ukupno delo?

Drago mi je da je ovde prevedeno toliko mojih knjiga. To je dobar izbor, ali, uglavnom, iz mog ranijeg stvaralaštva.

Šta nedostaje da bi se zaokružio utisak o vašem delu?

Mislim da sam u SAD najbolje poznat po dva romana o „Zecu“ – „Beži Zečiću“ i „Zec povratnik“. Prva knjiga, koliko znam, prevodi se i kod vas. Što se tiče druge, njen je naslov teško prevesti, a ja mislim da bi i prevod cele te knjige zadao grdne muke prevodiocu. Uopšte, neke moje knjige koje veoma volim, vrlo su teške za prevođenje, ima u njima mnogo neprevodivih igri reči.

GODIŠNjICE
Vreme kao emotivni ispad

Jedan od najatraktivnijih beogradskih umetničkih fakulteta, Fakultet primenjenih umetnosti, velikom izložbom pod nazivom „Forma Primena Umetnost“, u Muzeju grada, ove godine obeležava sedamdeset godina postojanja

Vladimir Perić, Prozori zemunske kasarne (gore), i Susret, 2018.

Pravo na postojanje 1948. do 1960.

Vreme za Fakultet primenjenih umetnosti u Beogradu počelo je zvanično da se računa od novembra 1948. godine, mada je još krajem devetnaestog veka Slovak Kiril Kutlik sa puno entuzijazma, uz promenljivu podršku države, osnovao Srpsku crtačku i slikarsku školu na kojoj se prvi put organizovano izučavala i primenjena umetnost.

Period između dva velika rata u pretežno agrarnoj zemlji bio je bremenit uticajima folklornih elemenata, neoklasicizma, akademizma, sakralnih kanona, težnjama da se formira nacionalni stil u umetnosti, dizajnu, arhitekturi. Jedan od najistaknutijih predstavnika tog vremena, umetnik i dizajner, Dragutin Inkinostri Medenjak veći deo svog umetničkog života potrošio je tragajući za nacionalnim stilom da bi na kraju odustao. Možda je jedina svetla tačka tog perioda kad je u pitanju primenjena umetnost i dizajn bio Ljubomir Micić sa svojim idejama i pokretom zenitizam.

U novembru 1948. godine okupila se grupa likovnih umetnika koju su predvodili Branko Šotra, Mihajlo Petrov i Ivan Tabaković. Inspirisani duhom Bauhausa, Gropijusovim načelima, ruskim suprematistima, advertajzingom i dizajnom zapadnoevropskih i američkih tržišnih komunikacija, osnovali su Akademiju primenjenih umetnosti u Beogradu.

Zoran Blažina

21. vek
Da li petnaest miliona lajkova ima moć

Iako se, opet direktno pred našim očima, stvorila jedna potpuno nova, alternativna digitalna kultura, svima je jasno da ta činjenica nije dovoljna da zameni interakciju licem u lice, i to upravo u ključnom procesu sučeljavanja i, na kraju, željene transformacije društvenih, političkih i ekonomskih odnosa moći

Crtež Jugoslava Vlahovića iz knjige „Flower and Power“

U bliskoj budućnosti, prava opasnost ne leži u državi koja manipuliše već u veštačkoj stimulaciji koja, predstavljena kao suštinska, koristi informacije tako da nas, na kraju, odvoji od pitanja koja zaista i jesu suštinska. O čemu se radi u ovoj tvrdnji koja deluje kao rebus? Tehno-utopijsko viđenje sveta tvrdi da se munjevito približavamo trenutku u kome će veštačka inteligencija prevazići i nadjačati ljudsku inteligenciju. Tada će nastupiti potpuno novi vid postojanja, onaj koji prevazilazi ne samo biologiju već i moralnost. Futurista Rej Kurcvel opisuje digitalno prebacivanje neuroloških sadržaja pojedinaca u računarske memorije, što znači – dostizanje besmrtnosti. Ali, očigledno, postoji još nešto pored svih tih „trendova” koji zapljuskuju našu svakodnevicu, a zovu se: bitkoin, dron, virtuelna stvarnost, obogaćena stvarnost, konvergencija, robot, veštačka inteligencija, sva ta moćna „tehnička” tehnologija. To nešto iza su brojne uzburkane, društvene i emocionalne tehnologije. A to su upravo one tehnologije koje organizuju i formiraju društvo. To je zona prepuna pitanja koja traže brze i jasne odgovore. Recimo, da li će ljudi, pre mašina, naći snage da ulože dovoljnu količinu vremena, energije i resursa da ostvare društveni poredak u kome egzistencija neće biti uslovljena isključivom voljom i odlukama ogromnih, nadnacionalnih korporacija i institucija? Kako da se spoje svi ljudi i grupe koji stvarno žele društvenu pravdu, istinsku demokratiju, novu ekonomiju koja pošteno raspodeljuje bogatstvo i štiti ekologiju? Kako ljudi da nađu podršku za svoju ličnu autonomiju, a da, istovremeno, rade u raznolikim grupama, na zajedničkim poslovima, kroz kolektivnu akciju?

Stanko Crnobrnja

OPŠIRNIJE U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANjU


Komentari1
42b19
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Dejan R. Popovic, dipl. inz.
Tekstu g. Stanka Crnobrnje - "Da li petnaest miliona lajkova ima moć" prikljucujem prigodan izvod iz knjige Semjuela P. Hantingtona - "Treci talas" (1991). On glasi: "Ljudi u buducnosti mogu izmisljati i nove oblike autoritarizma: Mogla bi da bude moguca tehnokratska elektronska diktatura u kojoj bi autoritarna vlast bila moguca i stekla legitimnost na osnovu svoje sposobnosti da manipulise informacijama, medijima i sofisticiranim nacinom komunikacije. Ni jedan od ovih novih oblika autoritarizama nije vrlo verovatan; ali takodje bi bilo tesko reci da je bilo koji od njih potpuno nemoguc. Mogli bi se pojaviti novi oblici autoritarizama koji bi pogodovali bogatim, informacionim, na tehnologiji utemeljenim drustvima."

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Kultura /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja