utorak, 19.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 15:43

Bradina više od četvrt veka čeka pravdu

U selu kod Konjica, gde je 1992. godine ubijeno 48 srpskih civila, održana komemoracija
Autor: Dušanka Stanišićpetak, 25.05.2018. u 22:00
Недељка Жужа, која је остала без двојице синова, љуби спомен-обележје (Фото: Д. Станишић)

Sarajevo – Jedan od mnogobrojnih zločina počinjenih nad Srbima u proteklom ratu koji još uvek čeka pravdu jeste i zločin koji su iza sebe ostavile muslimanske i hrvatske snage 25. maja 1992. godine kada su napale selo Bradina, nadomak Konjica. Tog dana u Bradini je ubijeno 48 srpskih civila, a preživeli odvedeni u logore ili su proterani. Sve srpske kuće, nakon što su opljačkane, spaljene su i sravnjene sa zemljom. Zapaljena je i crkva.

I nakon više od četvrt veka, o nekadašnjem životu Srba u Bradini, koja je nakon potpisivanja Dejtonskog sporazuma pripala Federaciji BiH, svedoče samo ostaci porušenih kuća i njihova imanja zarasla u korov, te spomen-obeležje ispred obnovljene Crkve Vaznesenja Gospodnjeg. Na njemu su uklesana imena ubijenih, pronađenih u masovnoj grobnici u porti te crkve. Najstariji među njima bio je 78-godišnji Radomir Kuljanin, a najmlađi 11-godišnji Srđan Žuža.

U sablasno pustoj Baradini, u koju se, od predratnih oko 1.200 stanovnika, vratilo i stalno živi samo dvoje Srba, juče je, pod pokroviteljstvom predsednika Republike Srpske Milorada Dodika, obeleženo 26 godina od zločina koji je počinjen u tom konjičkom selu. Među malobrojnim članovima porodica žrtava, raseljenih širom sveta, koji su prisustvovali služenju liturgije i polaganju venaca na spomen-obeležje, bila je i Nedeljka Žuža, kojoj je u napadu na Bradinu ubijen jedan sin, a drugi odveden u logor. I njega je izgubila nakon rata, umro je, kaže ona, od posledica premlaćivanja.

Šef poslanika SNSD-a u Parlamentu BiH Staša Košarac smatra da ovaj masakr, za koji do danas niko nije kažnjen, predstavlja sramotu za sve međunarodne i domaće pravosudne institucije koje se bave ratnim zločinima.

„Bradina je klasičan primer zataškavanja masakra i zločina, uprkos očiglednim dokazima i video-snimcima streljanja zarobljenih civila, kao i kasnije ekshumacije njihovih tela. Muslimanske vlasti i pravosudne institucije u Sarajevu učinile su sve što su mogle da se ovaj zločin toliko dugo ne procesuira, uključujući i misteriozne smrti onih za koje se znalo da će biti optuženi”, naveo je Košarac u obraćanju novinarima.

Za zločine u Bradini pravosuđe BiH do sada nije nikoga osudilo. U martu ove godine Sud BiH potvrdio je optužnicu protiv 12 lica, bivših pripadnika Armije RBiH, Teritorijalne odbrane, HVO-a, policije i muslimanskih paravojnih formacija, optuženih za zločine počinjene 1992. i 1993. godine nad srpskim civilima na području Konjica, Bradine i okoline. Optuženi su za napade i ubistva više desetina srpskih civila oba pola, među kojima je bilo dece i starijih osoba, te mučenja, zlostavljanja, nečovečna postupanja, protivpravna zatočenja većeg broja Srba iz Konjica i okolnih sela.

Na ročištu, održanom drugog aprila u Sudu BiH, svi optuženi izjasnili su se da nisu krivi za izvršenje krivičnog dela zločini protiv čovečnosti.

Osim zvaničnika RS, među kojima su bili i predstavnici boračkih i udruženja logoraša proisteklih iz prošlog rata, te Trećeg pešadijskog puka Oružanih snaga BiH koji baštini tradiciju VRS, obeležavanju 26 godina od zločina nad srpskim stanovništvom Bradine, prisustvovao je i visoki predstavnik Valentin Incko.

D. Stanišić

 

 

  


 
 

 


Komentari5
928ea
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Zoran Matejić
NEKA JE VECNA SLAVA TIM NASIM UBIJENIM LJUDIMA! Mi Srbi bi morali da prestanemo da se zalimo sami sebi i da pocnemo da NEPRESTANO UZ CINJENICE OPTUZUJEMO U SVAKOJ PRILICI I SVAKOME, za sva zla koja su nam ucinjena i koja smo pretrpeli (u svim periodima nase istorije, ukljucujuci i od Turaka). Samo tako mozemo da odbranimo istinu i sebe, a da sacuvamo uspomenu na nase neduzne zrtve i oduzimo im se.
Voja Bogdanovic
Hoce li neko da bude odgovoran za to? Izgleda da su samo Mladic I Karadjic krivi za sve....
Радован
@Voja. Ne piše se "Karadjić" nego Karadžić. Ovo prvo može da prođe u Sarajevu, na ćaršiji. U srpskom pravopisu, nikako.
Preporučujem 3
Марко Латиновић
Остаје за жаљење што је српска јавност (у Србији) поодавно ускраћена и "ослобођена" посматрања догађаја у БиХ и Хрватској кроз призму специфичног односа Хрвата и БХ-муслимана према Србима, а који је кулминирао током Другог свјетског рата и наставио се деведесетих. У догађањима 1991-1995 на површину је испливало не само симболика НДХ-азије и тадашње сарадње БХ-муслиман и Хрвата, него је зановљена и пракса заједничког требљења Срба. Брадина је управо примјер такве Усташије. Не треба се чудити да је у том мјесту, у којем је рођен и Анте Павелић, затрто све што је српско. Не треба ни пуно машто да се објасне разлози због којих је присуство Срба у подручју Федерације Хрвата и Муслимана сведено на статистичку грешку. Једноставно речено ради се о Нео-Усташији.
Jovan Milanovic
Pisete da zlocin ceka pravdu...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja