subota, 19.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:38

Imenovana Komisija za ispitivanje posledica NATO bombardovanja

„Za” su glasala 152 poslanika, niko nije bio protiv, tri nisu glasala, a izjašnjavanju je prethodila kraća rasprava u kojoj je deo opozicionara zamerio što u komisiji nisu zastupljene sve poslaničke grupe
Autor: Mirjana Čekerevacpetak, 25.05.2018. u 22:00
Ефекат НАТО бомби под надзором парламента: Скупштина Србије (Фото Жељко Јовановић)

Skupština Srbije izabrala je juče Komisiju za istragu posledica NATO bombardovanja 1999. godine po zdravlje građana Srbije, kao i uticaj na životnu sredinu, sa posebnim osvrtom na posledice koje je ostavila upotreba projektila sa osiromašenim uranijumom. Komisija, pored predsednika Darka Laketića (SNS), ima šest članova, po tri iz vladajuće koalicije i opozicije. „Za” su glasala 152 poslanika, niko nije bio protiv, a tri poslanika nisu glasala.  Glasanju je prethodila kraća rasprava u kojoj je deo opozicionara zamerio što u komisiji nisu zastupljene sve poslaničke grupe. Komisija će raditi u sastavu: Ivana Stojiljković (SNS), Milovan Drecun (SNS), Danijela Stojadinović (SPS), Gordana Čomić (DS), Dragan Vesović (Dveri) i Dubravko Bojić (SRS).

U raspravi je Marko Đurišić (SDS) kazao da je predlog sastava komisije potvrdio njegove sumnje u iskrene namere predlagača za formiranje ovakve komisije, da objektivno i nepristrasno dođe do važnih odgovora. Zamerio je što se o ovome odlučuje po hitnom postupku, što je vladajuća koalicija obezbedila sebi većinu u komisiji i što, osim stranaka čiji poslanici su predloženi, ostalim poslaničkim grupama nije ponuđeno da učestvuju u radu.

Prema njegovim rečima najveći izazov za komisiju biće da se „odupre jednoj histeriji u javnosti na ovu temu, primetio je jedan profesor univerziteta, epidemiolog, da se ljudi koji izražavaju sumnju nazivaju NATO plaćenicima, a oni koji stručno o ovoj temi imaju vrlo malo da kažu, nazivaju se patriotama”.  Istakao je da komisiji želi uspeh, a „činjenica kako je urađena medijska priprema ove teme i na koji način su, čini mi se, već dati odgovori, svedoči da se bojim da će put do istine biti dug i težak”.

Predlagač osnivanja komisije Maja Gojković podsetila je da je od bombardovanja prošlo 19 godina, pa „ne razumem  da neko od poslanika ima dilemu zbog oznake ’hitnog postupka’”. Dodala je da nijedna izrečena zamerka ne stoji, ponovila da je uzor za komisiju bila ona iz italijanskog parlamenta, koja je brojala samo pet članova.  Što se sastava tiče, kazala je da je „činjenica da su poslaničke grupe koje su najglasnije u zamerkama na sastav komisije bile vrlo negativne u izlaganju povodom ideje da se ona formira, to je jedan razlog”.

Drugi razlog za ovakav sastav je da su oni koji nisu prisustvovali glasanju jasno istakli svoj politički stav, „zamerke shvatam samo kao želju da se nešto kaže, a ne suštinsku primedbu što  komisija ima sedam članova”. Gojkovićeva je podsetila da će komisija davati parlamentu izveštaje na svakih šest meseci, o „kojima će raspravljati svih 250 poslanika”, a prvi preliminarni izveštaj će biti gotov 2020.

Gordana Čomić (DS) kazala je da je zadatak komisije da utvrdi naučne činjenice, koje su „proverljive, dokazive i ponovljive, pa je svejedno ko ima većinu u komisiji, jer se o naučnim istinama ne glasa”. Dodala je: „Ako imate nameru da glasate o tome šta je naučna istina, onda je ideja komisije promašena. Sa željom da se gospodin Laketić ne pokaje zbog predloga za moje članstvo, ja mu neću dati razloga, ali znam kako se utvrđuju naučne činjenice”.

Drago Laketić kazao je da mu iskustvo svedoči da određena tela mogu da budu operativnija ukoliko je relativno manji broj članova, „zamislite komisiju od 30 ili 25 članova, najčešće ne bismo mogli ni da ih skupimo na jednom mestu”. Dodao je da će rad biti transparentan, da će komisija biti otvorena za sve stavove, ali isključivo naučno argumentovane i da „ćemo nakon istraživanja moći da kažemo – da, bilo je efekta tih toksina, ili  ne, nije bilo efekta, mislim da je to prava stvar”.

Istakavši da nije očekivao raspravu o ovakvoj temi, Dragan Vesović (Dveri), rekao je da mu se ne sviđa što se na početku rada komisije priča o stvarima kojima ona ne treba da se bavi. Dodao je: „Kakva će odluka komisije biti, vreme će pokazati, ali smatram da niko u ovom parlamentu, ni u zemlji ne treba da prejudicira njene odluke, dajte da svi pomognemo u radu.”

Nemanja Šarović (SRS) kazao je da ne razume one „kojima je jedini argument protiv komisije taj što kasno dolazi predlog, bolje ikad nego nikad”. Dodao je da je za „SRS od najvećeg mogućeg značaja da se istina konačno sazna”.

Ni Đorđe Vukadinović (NS–ZSS) nije očekivao raspravu o ovoj temi, a rekao je da će sa zadovoljstvom glasati za sastav komisije, kao što je glasao i za njeno formiranje. Dodao je: „Šta god da je motivacija predlagača, to treba podržati.  Mi bismo možda voleli malo drugačiji sastav, ali uvaženo je da ima i opozicije”.

 

Jeftiniji stanovi za pripadnike službi bezbednosti

Skupština Srbije usvojila je juče Zakon o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti, koji će, kako je rekla Zorana Mihajlović, resorna ministarka, omogućiti izgradnju 1.578 stanova po ceni od 500 evra po kvadratu za pripadnike snaga bezbednosti u prvoj fazi, koja će biti završena do 2020. godine. Prvi objekti će se graditi u Vranju, Kraljevu, Nišu, Kragujevcu, Beogradu i Novom Sadu, a površina stanova je u rasponu od 32 kvadrata za garsonjere do 92 kvadrata za četvorosobne stanove.

Prema zakonskim rešenjima, pripadnik snaga bezbednosti koji je zaposleno lice i ostvario je pravo na kupovinu stana, obavezan je da ostane u radnom odnosu u organu u kojem je ostvario pravo na kupovinu stana pod povoljnim uslovima u narednih deset godina od dana zaključenja ugovora o kupovini stana, osim lica kome prestane radni odnos zbog odlaska u penziju i on ne može otuđiti stan u istom roku. Pravo na kupovinu ovih stanova imaju i ranije penzionisani pripadnici službi bezbednosti, a ni oni ne mogu otuđiti stan u roku od deset godina od dana potpisivanja ugovora.

 

Maksimalna brzina 130 kilometara na čas

Skupština Srbije usvojila je danas izmene i dopune Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, kojima je predviđeno povećanje maksimalne brzine na auto-putevima u Srbiji sa 120 na 130 kilometara na sat. Vozila će na auto-putu moći da idu maksimalnom brzinom koja je dozvoljena u Sloveniji, Hrvatskoj, Grčkoj, Mađarskoj, Italiji, Francuskoj, Austriji i drugim zemljama EU. Uvedene su i nove i strože kazne za prekršioce ovog zakona, kao što je obavezna novčana kazna za nasilničku vožnju.


Komentari8
f1d6f
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Mladen Mladenović
Znam da Americi neće niko da sudi. Ili ne sme. Svet nije uspeo da stvori sudsku ili bilo kakvu drugu instancu, koja bi bila iznad američke sile. Ipak, smatram vrhunskim cinizmom i licemerjem, naš odnos prema SAD. Nazivamo ih "naši zapadni prijatelji"?! Ti, "Naši zapadni prijatelji" zahvaljujući tom našem politikantskom licemerju, "ne znaju" da su počinili neverovatan zločin protiv jedne suverene evropske države na pragu 21. veka?! Njih zovemo "prijatelji" a osudjujemo Srbina za bombardovanje RTS-a?! Mislim da stvari, ako ništa drugo, treba nazvati pravim imenom. Zločin je zločin, čak i kada taj zločin počine Amerikaci?! Zločin je zločin čak i kada su žrtve tog zločina Srbi?! Sigurno je da nećemo dokazati da je osiromašeni uranijum diretni okidač i izazivač kancerogenih oboljenja ali, posle "Milosrdnog andjela", ili kako ga već zovu, mi umiremo u znatno većem procentu?! Najgore je što ta opaka bolest ubija i decu, koja su tek rodjena.
Vlastimir Bezarevic
Stvarno kakva je ovo maskarada, Verujem da ima na stotine stranica vec strucno obradjenog materijala. Zasto neko pokusava da vrati tocak u nazad umesto da se odmah pokrene kakav postupak ako za to imamo petlju. Ovo je ocigledno sano prica za domacu janost i foliranje.
Косовка
Петре Илићу, много тога је усвојено од 2012. до данас! Почевши од укидања државних институција Републике Србије на КиМ и одлуке да Срби (Српска љиста) учествују на албанским изборима (2013), до Закона о сарадњи са НАТО (2016). Тако је и са извештајима "odgovorne drzavne agencije" и њених научних сарадника. А погледај (у документарном филму "Deadly dust", забрањеном на Западу) шта кажу извештаји стручњака канадских, немачких и америчких радиолошких института о мерењима која су вршили у Ираку (и до 20.000 пута већа радијација)! А НАТО признаје да је и у Србији употребљавао "depleted uranium", око 300 италијанских припадника КФОР-а оболелих од рака тужило је државу и добило спор, а Американци су дали накнаду својим ветеранима оболелим од рака!
Petar Ilic
Postoje nekoliko izvestaja o nivou radijacije posle bombardovanja koje su uradjene od srpskih naucnih institucija a objavljene na engleskom. Najznacajniji je izvestaj pod naslovom "Environmental radioactivity in southern Serbia at locations where depleted uranium was used" (Radioaktivnost u juznoj Srbiji na lokacijama na kojima je koriscen osiromaseni uranijum). Izvestaj je prihvacen 2016. godine a na njemu su radili stucnjaci iz Vince, Beogradskog univerziteta, i sluzbenici odgovorne drzavne agencije (za detalje i imena pogledajte tekst izvestaja koji je na internetu. Zakljucak izvestaja je da nikakava dodatna radijacija od uranijuma, osim normalne koja je uvek postojala, nije mogla da se instrumentima detektuje. Radijacija iz uzetih uzoraka tla se ne razlikuje od slicnih radijacija koje postoje u drugim zemljama a koje nisu bile izlozene dejstvu osiromasenog uranijuma. Vise detalja ima u izvestaju. Ko zna engeski neka ga procita, a ko ne zna uvek moze da veruje clanovima komisije.
Ана
Мора да су инструменте баждарили политичари.
Preporučujem 2
Bosa S
Kao i u svim oblastima clanovi komisije koriste izvestaje i istrazivanja strucnjaka is date oblasti. Komisija moze da ima zadatak i da imenuje strucnjake koji ce raditi istrazivanje. To vam je kao sudija. On donosi odluku ali ne mora da ide na mesto zlocina.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja