subota, 20.10.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 09:25

Uzimanje heroina uz asistenciju

Njujork namerava da otvori centre u kojima bi obučene osobe sprečile zavisnike da unesu smrtonosnu dozu
Autor: Jelena Stevanovićsubota, 26.05.2018. u 22:02
Зависница од опијата у притвору у Тенесију због поседовања дроге (Фото Бета/АП)

Toliko je ljudi koji umiru od droge da je Njujork odlučio da isproba radikalne mere. U nameri da spreče masovnu pojavu predoziranja, vlasti su dozvolile da se u gradu otvore centri u kojima će zavisnici ubrizgavati heroin uz stručan nadzor.

Gradonačelnik Bil de Blazio slaže se da Velika jabuka treba da uradi ono što je pionirski uradila Kanada, koja se na ovaj korak odlučila pre petnaest godina u Vankuveru. Nevladine organizacije i volonteri izazivali su podozrenje sve dok pre sedam godina ustavni sud nije presudio u korist projekta, koji se proširio i na druge metropole poput Toronta i Montreala. Da nešto mora da se uradi, jasno je već nekoliko godina i u Americi, gde je epidemija stradanja od previsokih doza narkotika poprimila razmere nacionalne krize.

Pomenuti centri nisu poput metadonskih klinika gde zavisnici uz lekarski nadzor dobijaju metadon za umirivanje potrebe za opijatima. To su mesta gde uživalac sam donosi svoju drogu, ali je injektira pod budnim okom obučenih lica koja se staraju o tome da ne unese kobnu količinu. Ukoliko navučeni na heroin, ipak, ubrizgaju previsoku dozu, volonter im spasava život uz pomoć kiseonika ili odgovarajućih lekova.

U kanadskim centrima navode da su samo u regiji Ontario u poslednjih nekoliko meseci 214 puta sprečili ishod koji bi u svim drugim uslovima bio fatalan.

Kako predviđa „Njujork tajms”, predsednik Donald Tramp neće podržati njujoršku inicijativu i ne treba očekivati od savezne vlade da pokrene sličan projekat na državnom nivou. To verovatno neće sprečiti gradove kao što su Filadelfija i San Francisko da sami isprobaju kanadski recept čak i ako to znači da će se sukobiti sa vašingtonskom administracijom. Moguće je čak da Trampova vlada i neće smeti previše da ih napada jer se za njih makar čini da su preuzeli inicijativu, dok federalne vlasti još ne znaju kako da odgovore na krizu.

U javnosti više nema sumnje da je epidemija umiranja od droge kupljene na ulici i prepisanih lekova jedno od gorućih pitanja. U 2016. godini (otad datiraju poslednji podaci) od predoziranja je nastradalo 65.000 ljudi, više od broja američkih žrtava u vijetnamskom i iračkom ratu zajedno. Prema zvaničnim podacima, ima 2,6 miliona narkomana, a upotreba heroina i kokaina zabrinjava koliko i zloupotreba lekova koji se prepisuju protiv bolova, a koji mogu da izazovu zavisnost.

Droga je bila i jedan od faktora zbog kojih je u Americi drugu godinu zaredom smanjen očekivani životni vek, prenosi televizija En-Bi-Si njuz. Odgovor na pitanje kako je Amerika stigla dovde delimično se krije u devedesetim godinama prošlog veka, kad su farmaceutske kuće počele da agresivno reklamiraju pomenutu vrstu medikamenata. Korporativna Amerika je posećivala lekare i vodila ih na seminare po tropskim destinacijama, lažno ih obaveštavajući da njeni proizvodi mogu slobodno da se prepisuju jer ne izazivaju zavisnost. U masovnu upotrebu ušle su formule predviđene samo za pacijente u najgorem stanju iako je ubrzo postalo jasno da su farmaceuti lagali kad su tvrdili da ti lekovi ne dovode do zavisnosti.

Trend se u međuvremenu pogoršao – lekari su pre četvrt veka prepisivali 112 miliona ovakvih recepata godišnje, a danas 236 miliona (na 326 miliona stanovnika), prenosi Si-En-En. Ima delova zemlje gde je situacija toliko alarmantna da su pojedine savezne države presavile tabak protiv farmaceutskih kompanija. Tamošnje vlasti navode da su korporacije pogrešno informisale medicinske radnike pa traže da farmaceuti prestanu da se neistinito oglašavaju i plate odštetu „navučenim” pacijentima. Uprave zahtevaju da i same budu obeštećene jer su potrošile milione dolara da bi pribavile terapiju koja je očigledno prepisivana na štetu osiguranika. U jednom od poslednjih sporova, pokrenutom pre nekoliko dana, Tenesi je, kako prenosi list „Ju-Es-Ej tudej”, naveo da tuži farmaceutsku kompaniju koja je „znala da pacijenti umiru od predoziranja (njenim lekovima) i da se njeni lekovi ilegalno prodaju onima koji nisu pacijenti”. Nevolja sa ovim lekovima je i u tome što povećavaju broj zavisnika od heroina. Prema vladinim podacima, polovina uživalaca prvo se navukla na uredno prepisane lekove, a na heroin je prešla jer je jevtiniji.

Narkotici danas odnose isto onoliko života koliko je na vrhuncu epidemije ubijala sida i zato bi i odgovor države morao da bude sličan, zaključuje „Njujork tajms”, smatrajući da vlada mora da izdvoji milijarde dolara za prevenciju i lečenje narkomanije. List veruje da kongres mora da donese zakone koji će farmaceutskim kućama zabraniti da iznose laži o svojim proizvodima, a lekarima nametnuti stroža pravila o davanju zavisničkih supstanci bolesnicima. To nikad nije urađeno jer pomenute korporacije finansiraju predizborne kampanje brojnih političara. Menadžeri ovih firmi neretko postaju članovi administracije i pišu zakone o svojoj oblasti kao što je čest i obrnut slučaj da zvaničnici prelaze u privatni sektor koji su do juče regulisali. Vašington je prepun njihovih lobista, a neki od njih sada su bliski i samom šefu države. Takav je slučaj sa predsednikovim advokatom Rudijem Đulijanijem, koji je ranije zastupao farmaceutsku industriju na sudu. Od „skidanja” sa njenih lekova jedino je teže skidanje sa njenog novca.


Komentari1
c9ad2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Aca
Kada bi se pod odredjenim medicinskim uslovima droga davala registrovanim zavisnicima o trosku drzave u okviru specijalizovene zdrastvene ustanove izgubio bi se kriminal zbog novca potrebnog za drogu a narko dileri bi ostali bez posla pa i ustedeo novac i resursi policije za njihovu jurnjavu. Narkomani su ionako neproduktivni deo stanovnistva a droga i nije skupa za proizvodnju. Normalno, dati sansu onima koji su na lecenju od zavisnosti.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja