utorak, 29.09.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
nedelja, 27.05.2018. u 21:21 Marija Brakočević

Stari vape za boljom zdravstvenom zaštitom

Trećina starijih sugrađana svoje zdravlje ocenjuje kao loše, pokazalo je istraživanje „Starenje u gradovima – izazovi savremenog društva”
Сваком двадесетом пензионеру неопходна подршка (Фото Пиксабеј)

Svakom petom građaninu Srbije koji ima više od 65 godina potrebna je pomoć prilikom korišćenja gradskog prevoza, dok je svakom dvadesetom penzioneru neophodna podrška i za kretanje u sopstvenom domu. Veliki broj penzionera, njih čak 17 odsto, nisu u stanju sami sebi da pomognu, na primer, prilikom održavanje higijene noktiju. Manji broj njih, oko dva procenata, ne može samostalno ni da se hrani. Trećina starijih onesposobljena je za samostalno obavljanje težih domaćih poslova u urbanim sredinama. Većina ih živi u staračkim domaćinstvima, čak 35 procenata njih je u samačkim, dok je u Srbiji udeo starijih od 85 oko osam procenata. Prosečna starost penzionera je 74 godine.

To su, između ostalog, pokazali rezultati istraživanja „Starenje u gradovima – izazovi savremenog društva”, koje je u proteklom periodu sproveo Crveni krst Srbije, u saradnji s Kancelarijom poverenika za zaštitu ravnopravnosti, uz podršku Populacionog fonda UN. Jedan od važnijih segmenata ispitivanja u kojem je učestvovalo 1.037 građana koji žive u 16 urbanih sredina jeste zdravstvena zaštita starijih i dostupnost tih usluga.

Najstarijim žiteljima u gradskim sredinama Srbije najviše je potrebna pomoć kada je reč o uslugama nege u sopstvenom domu. Penzioneri navode da im je neophodna veća dostupnost zdravstvenih usluga, s obzirom na to da je čak 30 odsto njih ocenilo svoje zdravlje kao loše.

– Najveći broj starijih ocenjuje svoje zdravlje kao „ni dobro ni loše”, a većina ima neku bolest već duže vreme. Hronične bolesti su za 55 odsto ispitanika smetnja za obavljanje svakodnevnih aktivnosti. U toku 2017. bolovalo je dve trećine starijih, a petina njih bila je u postelji duže od sedam dana – rekao je Gradimir Zajić, sociolog koji je učestvovao u ovom istraživanju, podsetivši da je poteškoće u kretanju imalo 36 odsto starijih, dok je jedan procenat njih stalno u krevetu.

Istraživanje je potvrdilo i da radne aktivnosti ne može da obavlja između 11 i 35 odsto seniora. Samostalno se ne kreće u prostoru do 18 procenata njih, a socijalne aktivnosti ne realizuje samostalno njih od 12 do 31 procenat.

Podrška najstarijima potrebna je i kada je reč o svakodnevnim obavezama, a rezultati pokazuju da penzioneri od države očekuju da ih finansijski osnaži i da im pomogne u uslugama, sa poboljšanom zdravstvenom zaštitom.

Na pitanje šta im nedostaje u životu, najveći broj građana izjasnio se da je to novac, ali dva odsto njih je navelo da im je potrebna pomoć, podrška i usluge, odnosno pomagala. U odeljku koji se odnosi na očekivanja države, seniori (13 odsto njih) saglasili su se da žele bolju zdravstvenu zaštitu, dok petina ispitanika smatra da briga države o starijima treba da bude na mnogo boljem nivou, kao i pomoć i usluge koje im se pružaju. Kada je reč o potrebi za podrškom, anketa je pokazala da je u 2017. godini trećina seniora imala potrebu za negom u svom domu.

– Nešto više od četvrtine procenjuje da može da živi samostalno i da im nije potrebna pomoć. Većina poručuje da će im podrška biti potrebna u budućnosti (40 odsto). Oslonac za većinu je srodnička pomoć u porodici i od rođaka, dok je malo manje od četvrtine usmereno na institucionalnu pomoć – naveo je Zajić, podsećajući da je značajan i udeo neformalne pomoći i podrške koja se dobija od komšija (deset odsto) i prijatelja (šest odsto).

Istraživanje pokazuje i da svaki deseti senior iz gradske sredine koristi usluge „pomoći u kući”, institucionalne usluge gerontodomaćice šest odsto njih, dok neformalne usluge plaćaju  tri procenta ispitanika. U gradu na pomoć volontera mogu da računaju samo tri procenta starijih.

Dostupnost usluga

– Potrebu za negom imala petina starijih ispitanika, ali je nije koristila

– Lekar je bio neophodan četvrtini seniora, ali ga nisu posetili

– Na listi čekanja za specijalističke preglede, operaciju ili uslugu socijalne zaštite bilo je malo manje od četvrtine

– Do zdravstvene usluge teško je dolazilo 17 odsto starijih

Komentari1
dab3c
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Стефан Стојановић
Ни млади нису задовољни... Здравствена заштита је криминална. Стари барем имају времена да јуре документацију, проводе дане у чекаоницама, док млађе, који морају да раде, директно одбија процедура, па се или не лече, или иду код приватника. Код приватника, разуме се, човек може нешто да заврши. А ако ти је потребно дуже и, самим тим, скупље лечење, реално си упућен на систем здравствене заштите. И онда одустанеш... А то они и хоће....

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja