petak, 20.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:30

Dečanski put, dan posle

Široki put Ramuša Haradinaja uništava život. Hoće li se sačuvati ovaj sadašnji, mali i krivudavi, koji ima dušu i čuva život i Dečane
Autor: Živojin Rakočevićnedelja, 27.05.2018. u 22:00
Не­ма ни­јед­ног ка­лу­ђе­ра ко­ји ни­је чуо звук мо­тор­не те­сте­ре и па­да­ње бо­ро­ва, ке­сте­на или хра­сто­ва ко­је су њи­хо­ви прет­ход­ни­ци са­ди­ли с оне стра­не ре­ке (Фотографија са сајта Епархије рашко-призренске)
Војници Кфора чувају светињу 19 година (Фото Ж. Јовановић)
Манастир Високи Дечани је био на мети екстремиста четири пута (Фото: Живојин Ракочевић)
До јуче су овде били багери (Фото: Живојин Ракочевић)

Iz potkopanog brda štrči korenje kestenja, jova, bukava. Bistrički kanjon zasečen je s leve strane i to sivo prašnjavo proširenje nastavlja se prema Visokim Dečanima. Teške mašine radile su bez ikakve dozvole u zaštićenoj manastirskoj zoni. Odlučeno je da se gradi magistralni put Plav–Dečani i on bi, uprkos svim zakonima i obilaznici, trebalo da izbije na glavnu kapiju najlepše balkanske građevine 14 veka.

Iza te kapije stiže panični apel za zaštitu koji se ne razlikuje mnogo od prethodnih poziva za pomoć što se, skoro dvadeset godina, čuju s one strane zidina ove svetinje. Uprkos njemu u manastiru je sve tiho i uređeno, nasmejani otac Petar dočekuje goste s Tajlanda.

Ali, u suštini, svaki poziv odavde je dramatičan, iako je zakon na strani manastira, a pored fresaka, ispred kamenih reljefa i hrama, žive tolerantni, obrazovani, otvoreni i neposredni ljudi koji nikada nisu odbili da pomognu Albancima.

Nikada niko iz ove kuće u podnožju Prokletija nije, u najgore vreme rata, uputio ružnu reč ili odbio da smesti izbeglice – jednako i srpske i albanske; odavde su teško bolesna albanska deca otišla na lečenje, gladni i siroti pomognuti; ovde su, iza bodljikave žice, kaluđeri čitali molitve pred ćivotom Svetog kralja Dečanskog mnogom sumasišavšem, nerotkinji, obolelom...

Zašto onda protivno svakoj logici, savršenim evropskim zakonima, Kforu, međunarodnim garancijama, Uneskovoj listi svetske baštine valja napadati Visoke Dečane? Ima li iko od ljudi kojima je manastir pomogao i valjao da izađe, stane ispred te mašine i kaže: „Zaustavite i ne rušite, ne smete to da radite!” Takav se još nije pojavio, čak ni lokalni zaštitnik prirode nema ništa protiv da se počupaju pitomi kesteni i borovi i da saobraćaj upropasti jedino mesto za šetnju do kanjona reke Bistrice. Ućutali su se i stranci. Samo je, pre nekoliko dana, Greg Delavi, američki ambasador, s Dragodana iz Prištine tvitnuo: „Pitanje dečanskog puta završeno je 2014. i ponovo je potvrđeno pre dve sedmice. Kosovski zakon kaže da je izgradnja puta pored Manastira Dečani nelegalna. Poštujte zakon!”

Odbrana Dečana zasnovana je i na njemu. Šta će se dogoditi, ako jednog dana ne tvitne? Možda je bolje pitanje, šta se dešava s povratnicima u Ljevoši, Belom Polju ili getoiziranim seljacima Goraždevca? Oni se pod ovaj tvit ne mogu zakloniti, njima bi dnevno trebalo uputiti po jedan, za pokradenu stoku, za popaljenu letinu i štale, za pretnje i kamenje i, što je najgore, za institucije koje ih sistemski šikaniraju i teraju od svojih kuća.

Iz ovoga se može zaključiti da su dečanski kaluđeri neka zaštićena vrsta koju spasava neki tvit, ali stvarnost je sasvim drugačija, a strah i poniženje stanuju u svakoj njihovoj keliji bez obzira na to što cevi tenkova i pušaka gledaju prema potencijalnim neprijateljima. Nema nijednog kaluđera koji nije čuo zvuk motorne testere i padanje borova, kestena ili hrastova koji rastu s one strane reke. Njihovi prethodnici su ih sadili, a oni ćute u jezi i lomljavi grana oborenih stabala. To je samo deo slike: nijedan problem ovde nije rešen, ni manastirska zemlja koju ne žele da upišu katastar, ni islamisti koju su pod oružjem uhapšeni ispred iste one kapije, pa sutradan pušteni iz pritvora, ni pravo na život, ni stalna kampanja koja se vodi protiv manastira...

Poslednji dečanski problem je samo refleks i deo kolektivnog osećaja da Srbi ne mogu imati ništa svoje, a institucionalna presija i potpuna nemoć srpskih predstavnika u njima pokazuje da ne postoje nikakvi mehanizmi zaštite. Zakon je van institucija. Gotovo da nema zaštićene zone, mesta od posebnog značaja, specijalne zone i ambijentalne celine koja nije narušena ili ugrožena. U Velikoj Hoči izgrađeni su objekti i farma koza kod izvora, na Gazimestanu velika hala ispod kompleksa, u Prizrenu se prodaje i zida po volji moćnika, u Gračanici na trideset metara od hrama prolaze teški kamioni, u Arhangelima ne dozvoljavaju izgradnju male porušene crkve, monahinje u Deviču ne smeju ni da privire na svoje zakorovljeno imanje...

Zaustavljena je gradnja širokog dečanskog puta, stojimo u kanjonu u oblaku prašine. Da su radovi nastavljeni put bi se naslonio na visoki dečanski zid. U doba Titove Jugoslavije, dok ga je gradio da bi od stoke zaštitio malo bašte koju mu komunisti nisu oduzeli, iguman Makarije je govorio da zida zid bratstva i jedinstva, a njegov naslednik, sadašnji vladika Teodosije, nastavljajući njegovo delo, posle 1999. godine, govorio je da zida zid mira i tolerancije. U toj ironiji okrenutoj prema plemenskim vrednostima, stigao je i sadašnji široki put Ramuša Haradinaja koji uništava život. Sada se ispred svih nas postavlja pitanje: hoće li se sačuvati ovaj sadašnji, mali i krivudavi, koji ima dušu i čuva život i Dečane?

Apostolova i Delavi: Pridržavati se zakona

Priština – Šefica kancelarije Evropske unije u Prištini Natalija Apostolova i ambasador SAD na Kosovu Greg Delavi poručili su juče vlastima u Prištini da treba da se pridržavaju zakona o Specijalnoj zaštićenoj zoni manastira Visoki Dečani. Delavi je, kako je preneo Tanjug, istakao da su SAD u potpunosti saglasne sa stavom Oebsa po ovom pitanju.

Misija Oebsa na Kosovu je u subotu saopštila da pozdravlja odluku o prekidu radova. Oebs je potvrdio da je teška mehanizacija povučena iz te zone i podsetio da bilo kakve radove u toj zoni mora da odobri Savet za implementaciju i posmatranje.


Komentari0
502af
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja