ponedeljak, 17.02.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:33

Prijatelj sa severa Evrope

Šel Magnuson, slavista i sociolog, koji je prvi put došao u Beograd pre pola veka da bi izučavao naš jezik, kulturu i književnost, ovoga puta je pozvan da primi Zlatnu medalju Republike Srbije za jačanje saradnje Srbije i Švedske
Autor: Aleksandra Mijalkovićponedeljak, 28.05.2018. u 22:00
Шел Магнусон (Фото Д. Жарковић)

Profesor Šel Magnuson, Šveđanin, slavista i sociolog, redovno čita „Politiku” na internetu, kaže da je to najozbiljniji dnevni list u regionu. A kada doputuje u Beograd – ne više tako često kao nekada, dok se aktivno bavio istraživanjima Balkana, i dok nije otišao u penziju – uz naše novine kupi i sve političke nedeljnike kako bi se obavestio o svemu što se dešava u zemlji koju pomno proučava.

Ovoga puta, dr Magnuson je došao posebnim povodom, kao gost ambasade Švedske da primi državno odlikovanje, Zlatnu medalju Republike Srbije za zasluge u javnim i kulturnim delatnostima, posebno u jačanju saradnje Srbije i Švedske. Kao izvrstan poznavalac našeg jezika – govori ga bez greške – preveo je na švedski nekoliko srpskih pisaca i pesnika, a „u obrnutom smeru” tekstove o Ivi Andriću i, najnovije, stihove savremenih švedskih autora za 12. Festival poezije „Trgni se! – Treći trg” koji je nedavno održan u Srbiji.

U intervjuu za „Politiku” dr Magnuson objašnjava kada se prvi put zainteresovao za srpski jezik i književnost, zašto se opredelio da prevodi upravo Vaska Popu, Filipa Davida i Dragana Velikića, i kako se dogodilo da svoja sociološka interesovanja usmeri baš na Jugoslaviju, a onda na Srbiju.

– Moje zanimanje za slovenske jezike počelo je još u gimnaziji, u malom mestu Falun, 200 kilometara od Upsale, gde sam učio ruski. Kasnije sam, uz studije sociologije, odnosno istorije religija, počeo da „osluškujem” i jezike tadašnje Jugoslavije, jer je u to vreme, šezdesetih godina prošlog veka, mnogo ljudi iz SFRJ dolazilo da živi i radi u Švedskoj. Onda sam odlučio da upišem slavistiku. Prvi put sam došao u Beograd na godinu dana 1967, zahvaljujući razmeni studenata, da pišem rad o Strinbergu u jugoslovenskoj pozorišnoj i književnoj kritici, a onda sam, do 1970, uz pomoć stručnih stipendija više puta boravio ovde i u Skoplju, proučavajući jezik, književnost i kulturnu istoriju – kaže dr Magnuson.

Po povratku je predavao srpskohrvatski na Katedri za slavistiku u Upsali, a onda počeo da radi u Centru za istočnoevropske studije.

– U to vreme su u Švedskoj bile popularne istočnoevropske studije, i za svoj doktorski rad sam odabrao kao temu sekularizaciju u jugoslovenskom društvu, pa sam tim povodom 1974. ponovo došao u Beograd na godinu dana – priča dr Magnuson.

Usled ozbiljne bolesti, međutim, morao je da napravi kratku pauzu u karijeri. Promenio je i predmet izučavanja. Doktorska teza, koju je odbranio 1986, bila je posvećena Jugoslovenima u Švedskoj, a među njima su Srbi bili, sve do devedesetih, najveća grupa došljaka.

– Tih godina je na zajedničkom nordijskom tržištu postojala potreba za stranom kvalifikovanom radnom snagom, u Švedskoj je čak osnovan biro pri Ministarstvu rada koji je regrutovao radnike iz Jugoslavije, uglavnom medicinsko osoblje. Istovremeno je među našim socijaldemokratama jačalo interesovanje za jugoslovenski politički sistem, za samoupravljanje, a do Titovog pisma osećao se i veliki pomak u društvenim naukama, osnažila je kritička misao. Sve to je uticalo da mišljenje naših ljudi o Jugoslaviji, i Jugoslovenima u Švedskoj, bude veoma povoljno. Naši intelektualci su čak dolazili na radne akcije u tadašnju SFRJ – priseća se naš sagovornik.

Devedesetih godina se sve promenilo.

To se odrazilo i na Šela Magnusona koji je praćenje društvenih, političkih i kulturnih procesa na Balkanu usmerio ka etničkim konfliktima, masovnom nasilju, identitetu, etnicitetu, nacionalizmu.

– Bio sam saradnik Centra za migraciju i etničke odnose pri Univerzitetu Stokholm od 1994. do 1997, a zatim prešao u Centar za etničke odnose, gde sam bio uključen u projekat o holokaustu i  genocidu. Logično, usmerio sam pažnju na ono što se događa u bivšoj Jugoslaviji. Proučavao sam međunarodne konvencije i druga dokumenta i došao do zaključka da u BiH nije bilo genocida. Genocid je ono što se desilo Jevrejima u Drugom svetskom ratu i Jermenima u Turskoj. U Ruandi je takođe bio genocid, dakle, pokušaj da se potpuno ili delimično uništi jedan narod. Imam utisak da se danas suviše olako koristi ova reč, a ako je sve genocid, onda više ništa nije genocid! Kao da niste pravi narod, ako niste bili žrtva genocida – komentariše dr Magnuson koji je na tu temu napisao i knjigu „Genocid kao metafora. Slika o ratu u Bosni i Hercegovini“.

Sad se ponovo vratio književnosti. Prevodi Velikićevog „Islednika”.

– Prvi moji prevodi sa srpskog su bili stihovi Vaska Pope, koga sam upoznao preko jednog ovdašnjeg prijatelja. Bio je zanimljiva osoba i pamtim žive razgovore koje smo vodili. Knjigu „Kuća sećanja i zaborava” Filipa Davida zapazio sam kad je dobila Ninovu nagradu, ali mi je i sama tema o kojoj govori veoma bliska, takva je bila i priča jednog dela moje porodice. A Velikić je svakako jedan od savremenih autora koji će naići na interesovanje švedskih čitalaca – smatra naš sagovornik.

Pola veka je prošlo između prvog i ovog poslednjeg Magnusonovog boravka u Beogradu. Šta je ostalo isto, šta se promenilo?

– Ista je srdačnost, ljubaznost i dobronamernost ljudi. Ovde se uvek osećam dobro, i dobrodošao. Ne samo zato što sam „osvedočeni prijatelj Srba” i prevodilac sa srpskog jezika. Razlika je u tome što je Beograd postao deo globalne kulture, u kojoj svi gradovi počinju da liče jedan na drugi. Ali ono što je drugačije, a oduševilo me, jesu boje. Nekada je Beograd bio siv, a sada je beo i šaren, i to zaista prija oku – ističe dr Magnuson.


Komentari1
94480
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Siki
Ovakve ljude treba negovati.Jedno veliko hvala nasem prijatelju

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja