sreda, 15.07.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
utorak, 29.05.2018. u 22:00 Jovana Rabrenović

Banke se oslobodile loših kredita

Otpisano 840 miliona evra, a prodata potraživanja od 450 miliona evra i to pravnim licima izvan bankarskog sektora
(Фото Ж. Јовановић)

Kada je pre tri i po godine Srbija započela program sa Međunarodnim monetarnim fondom problem nije bio samo minus u državnoj kasi, već i stabilnost finansijskog sektora. Udeo problematičnih zajmova  (NPL) u 2014. godini iznosio je više od petine svih bankarskih plasmana, tačno 22,2 odsto. Trenutno je učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima (na kraju marta 2018) palo na 9,2 odsto. Narodna banka (NBS) je već saopštila da je to najniži nivo NPL-a od 2008. godine i da su oni praktično pali na pretkrizni nivo.

U prošloj godini nivo problematičnih kredita smanjen je za 140,8 milijardi dinara što je oko 1,2 milijarde evra. To što su za toliki iznos smanjeni problematični zajmovi ne znači da su se građani i privreda za toliko para i razdužili bankama. Naprotiv, banke su iz svojih bilansa otpisale čak 100,1 milijardu dinara što je oko 840 miliona evra. U istom periodu prodali su potraživanja teška 53,3 milijarde dinara što je oko 450 miliona evra i to pravnim licima izvan bankarskog sektora.

Kod nas uveliko postoji tržište problematičnih zajmova i time se bave specijalizovane agencije. Naša je specifičnost što oni mogu da kupuju samo plasmane banaka prema firmama, odnosno pravnim licima, ali ne i od građana. U ovakvim transakcijama banke prodaju zajmove za tek pedeset, pa i četrdeset i trideset odsto nominalne vrednosti.

Zoran Grubišić, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji, kaže da su rezultati smanjenja NPL-a impresivni.

– Smanjenjem udela loših zajmova banke su povećale nivo kapitalne adekvatnosti i samim tim povećale stabilnost na eventualne stresove. Otpisom i prodajom banke su rešile problem, a u slučaju kupovine tih zajmova neko drugi je preuzeo rizik – kaže Grubišić.

U Narodnoj banci kažu da je smanjenje NPL-a na jednocifren iznos rezultat upravo njihovih podsticajnih mera, ali i ostalih relevantnih institucija, koje su bile uključene u rešavanje ovog problema. Dodatno, rekordno niski iznos NPL pokazatelja postignut je zahvaljujući primeni Strategije za rešavanje problematičnih kredita, koja je doneta u avgustu 2015. godine i Odluke o računovodstvenom otpisu bilansne aktive, koja je stupila na snagu 30. septembra 2018. godine. Od donošenja Strategije za rešavanje problematičnih kredita, bruto NPL pokazatelj je smanjen 13 procentnih poena.

U NBS potvrđuju da je smanjenju udela loših zajmova doprinela „široka primena politike otpisa i ustupanja potraživanja” što je tržišni pristup rešavanja problematičnih kredita i predstavlja opšteprihvaćenu praksu rešavanja, koju primenjuju moderne tržišne ekonomije. 

Na naše pitanje da li poboljšanje profitabilnosti banaka u 2017. godini, jer su ostvarile profit od preko pola milijarde evra, duguju čišćenju bilansa u NBS odgovaraju.

– Poboljšanje profitabilnosti banaka u 2017. godini posledica je značajno nižih gubitaka, koje su banke obračunale po osnovu kreditnog rizika u odnosu na 2016. godinu, i jednokratnih prihoda ostvarenih po osnovu konsolidacije bankarskog sektora Srbije. Istovremeno, ublažavanje monetarne politike NBS u prethodnom periodu, uz efekte pojačane konkurencije među bankama, rasta ekonomske aktivnosti i pada premije rizika zemlje, uticalo je na znatan pad kamatnih stopa na kredite, a što je posledično uticalo i na smanjenje neto prihoda od kamata i naknada kao dominantnih izvora profita banaka koji su zabeležili blagi pad na međugodišnjem nivou. Sa druge strane, otpis problematičnih kredita, ili takozvano čišćenje bilansa, nije imao značajan uticaj na finansijski rezultat bankarskog sektora, jer su banke u 2017. godini izvršile otpis kredita po osnovu kojih su u najvećoj meri pretrpele gubitke u prethodnim periodima.

Komentari4
2fdfe
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Nikola Nesic
Pazi šta želiš, možda se i ostvari. Devedesetih godina, u teška vremena po ekonomiju Srbije, na jednom skupu sa stranim partnerima pitali smo sagovornika kako je za tri godine unapredio proizvodnju. Kreditom od banke, reče tada stranac. Mi smo posle sastanaka maštali gde bi nam kraj bio da imamo banke i kredite. I sve je to došlo, sa bankama i lakomi dužnici, jednostavne forme za zaduživanje, hipoteke i kriza. I tada smo videli drugo lice novca i banaka. Mi nažalost lekcije učimo, ali ubrzanim kursom, gde su vekovi poslovanja, stvaranja i lomova, formiranja društva, trajali generacijama. Kod nas su slobodni izbori, rat, kriza, raspad sistema, hiperinflacija i nov početak sažet u manje od 30 godina. Ostalo je još da se rešimo nepromenljive za taj period; političara i eto nam spasa.
Zoran Markovic
Vest koja prolazi neopazeno, a koja ce promeniti nas zivot i sudbinu desetina hiljada gradjana Srbije. Otpisana su nenaplativa dugovanja pojedinim drzavnim preduzecima koja ce uskoro u privatizaciju (za po 1 evro) i pojedinim privatnim preduzecima kojima banke moraju da otpisu dugove (zna se kome, kako i zasto). Ostalo je prodato privatnim fondovima koji ce po Zakonu o prinudnoj naplati da pocnu sa izbacivanjima i oduzimanjima kuca zbog duga banci od 10.000 dinara. Srbijo, dobro dosla u novu fazu virtuelnog zivota!
Branislav A. Boskovic, dipl. inz. elektrotehnike
Значи ли то да ће сиротиња раја коа и до сада плаћа јавашлук и лагодност банкара. Морам да кажем: ко нам је крив кад ом све то дозвољавамо а они живе и уживају као бубрег у лоју. Доказују колико су пуни пара захваљујући каматама, високом колико хоће, уз запошљавање подобних кадрова. У памет се народе наш. Смањите на минимум потребе у пословању са њима, не били их уразумили да не арче наше тешко зарађене паре.
томан
Колега,само си делимично у праву.Није све то црно-бело, како пишеш.И банке су многи ојадили(читај преварили) поготову кроз средства обеезбеђења(хипотеке).Банке су потребне,ко данас да да новац на лепе очи?А ко зна са новцем-ето зараде да се вишеструко покрију и главница и камате.Треба идеја,пројеката,предузетништва,рада и ризика.И сигурности.за оне који вуку напред,-то треба да гарантује држава.Највећи број кредита су потрошачки(хедонистички),па кад се враћају,кука се на банке.Новац је оплодна роба.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja