ponedeljak, 24.09.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 16:13

1912.

Mi smo oni koji su imali vesele dane i svete noći, mi smo gubili redove ljudi ali punili redove događaja, mi smo bili zemlja starih junaka i mladih vojnika, mi smo pisali istoriju 1912. Godina kad smo ostali bez nade i tukli se bez straha. Godina kad se uziđavale žrtve, kad se pevalo uz suze, oštre udarce smrti, kad se na među jutarnjeg i večernjeg rumenila točilo rumenilo krvi.
Autor: Isidora Sekulićsreda, 30.05.2018. u 13:27
Исидора Секулић

Noćas je prošuštala poslednja noć 1912.

Budni smo bili u poslednjoj nići 1912. i osvajalo nas je neko teško i ozbiljno saznanje, i padalo je na nas jedno široko i silno osećanje vremena, istorije i sudbine naroda.

Prošla je 1912. ali još stoje ona po zemlji pisana skrletna slova pretnje i crvene grimase osvete, i još po ulicama leti pitanje: Šta nam je bila 1912?

Ulazak srpske vojske u Kosovsku Mitrovicu 

Bila je godina stvaranja jer se stvaranjem dobija koren života. Godina kad su se uziđavale žrtve, kad se pevalo uz suze, oštre udarce smrti, kad se na među jutarnjeg i večernjeg rumenila točilo rumenilo krvi.

Bila je godina kad vera prestaje biti plitko licemerstvo i kad radosti nisu više svakidašnji gresi. Kad spoljašnja reč postaje unutrašnja reč i osećajna i misaona agresija, što jasno, opredeljeno i postaje delo.

Godina kad smo ostali bez nade i tukli se bez straha.

Godina kad je kretanje najzad postalo oblik, od fenomena postaje ideja, kad se dokazalo da u srpstvu nisu isceđeni karakteri, i da kosovski simbol nije ukošena slika.

Bila je to godina u kojoj se lečila velika očajanja i krvlju spirao mrak sa slepih očiju, i na zastavama naše vojske pronela ona strašna pravičnost istorije koja ubija i slabe i jake i dobre i zle, i koja želi da dan veselja u jednom logoru bude dan tuge u drugom i sveta noć jednoga vojnika bude sramna noć drugoga.

Mi smo oni koji su imali vesele dane i svete noći, mi smo gubili redove ljudi ali punili redove događaja, mi smo bili zemlja starih junaka i mladih vojnika, mi smo pisali istoriju 1912.!

Duh i instinkt naše rase zagrljeni se digli i pošli u boj, zapevao je motiv mladog nacionalnog života, dokazalo se da mač u našim rukama nije mač samoubica, trezna i svesna je ulazila u pokolj vojska srpskog kralja.

Blato je pilo lepu mladu krv, božja milost je došla preko mrtvih i smrvljenih srdaca, ali ono što je bilo mrtvo opet je živo.

I kad prođe zima, s kapljicama proletnjih kiša, mešaće se suze oslobođenih i sretnih, i bogata će biti žetva 1913. kuda je prolazila srpska vojska 1912.

 

Isidora Sekulićeva  -  (Politika, 1. januar 1913. godine)


Komentari12
754bc
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Milica
Mlada ushićena Isidora nije ni slutila šta nas čeka u narednih 100 godina i koliko će nas nestati sa ovih prostora.
Петар,ЗАГРЕБ.
То је написала млада .Усхићена Сан националног ослобођења се остварује. Тако је мислио и мој дид , далматински добровољац када је јуришао на Тарабош,при опсади Скадра.Крв се проливала по камену. А у задњем обраћању јавности,пред смрт,рекла је. Нисам била срећна. С тим сам се помирила. Ако нисте вољени,узалуд ћете ви настојати да вас воле. Тако је било и са мојим дидом.Заборављена и непризната генерација. Син и кћер са црвеним књижицама нису му на одар ставили знамење које је заслужио, а када су га по нашем обичају унијели у цркву прије сахране да га опоје,остали су пред црквом. Имали су друге идеале.И њима су пропали идеали,али ја сам свог оца опојао по нашем обичају.Излијечио своју трауму. Можда сам тиме дао признање свом диду.
Danilo
Zaista dirljiv komentar..svaka cast brate.
Preporučujem 9
Вукица
Усхићење, које је запљуснуло Србију после победе над Турском у I Балканском рату, није мимоишло ни нашу тиху паметницу Исидору. (Веома образована, прва жена-члан САНУ, огромног знања и урођене мудрости, живела је изузетно скромно, готово монашки, целог живота предано учила децу, писала, преводила, и-безмерно волела Србију! Мало је било таквих, у свим временима...)
Момо
Године 1912. су ослобођени Стара и Јужна Србија. Године 1944. Тито нам је отео Јужну Србију, а 1999. НАТО Стару Србију. За џабе је изгинуло 14 000 и од болести умрло 5000 младића.
Aleksandar
Pretpostavljam da su oslobodioci u Pristini i Skoplju docekani cvecem i fanfarama. Jeli se iko zapitao sta ce sa tim zemljama ciniti nakon osvajanja i koga su oslobadjali? Milsim da nam oslobodjeni nisu oprostili slobodu do dana danasnjeg.
Preporučujem 28
Slobodan
Gospodine Momo a da se okrenete malo prema budućnosti, ako ste zaboravili ovo je 21 vek, kompjuteri, roboti, nauka ispred svega, a Vi još o ratovima pre sto godina.
Preporučujem 8
kole
Isidora je kidala...

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja