- Srbi pre Nemanjića: Večito od nemila do nedraga
utorak, 21.08.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 19:31
DANAS POKLON DODATAK ČITAOCIMA „POLITIKE“

Srbi pre Nemanjića: Večito od nemila do nedraga

Sa željom da svojim čitaocima damo tačne, naučnoistorijske činjenice, bez mnogo nagađanja i pretpostavki, odlučili smo se za ovaj dodatak u dogovoru sa mladim doktorom istorijskih nauka Predragom Komatinom – kome je ovaj period istorije specijalnost
Autor: Gradimir Aničićčetvrtak, 31.05.2018. u 22:00
Јован Владимир, икона из манастира Арденица у јужној Албанији

Srbi, narod najstariji. Srbi, nebeski narod. Srbi, biblijski narod… preterivanjima nikad kraja. Pogotovo kada se traže prečice a ne ozbiljni naučni podaci i dokazi.

Sa željom da svojim čitaocima damo tačne, naučnoistorijske činjenice, bez mnogo nagađanja i pretpostavki, odlučili smo se za ovaj dodatak u dogovoru sa mladim doktorom istorijskih nauka Predragom Komatinom – kome je inače ovaj period istorije specijalnost. Reč je o našem vremenu trajanja o kojem imamo veoma malo podataka, uglavnom posrednih, gde se Srbi pominju uzgred, osim kod Konstantina Porfirogenita. Tako je nastala ova kratka istorija Srba i srpskih područja na Balkanu do stvaranja potpuno nezavisne srpske države u doba Nemanjića.

Najraniji pomen Srba nalazi se kod antičkih pisaca među kojima su Tacit (50. godine n. e.), zatim Plinije Stariji (77. godine n. e.). Rimski istoričar Amijan Markelin (325–391) Karpate naziva Srpske planine. Vibijus Sekvester (4. vek) u svojim delima takođe pominje Srbe pod nazivom „Serbs“.

Što se etimologije imena tiče, u nauci nema saglasnosti. Po jednima ime dolazi od poljskog pasierb i ruskog paserb u značenju – pastorak. Po drugima, praslovensko srьbъ je u etimološkoj vezi sa navedenim poljskim i ruskim rečima i znači suprotno od njih – posinak, po trećima…

Nikolaj Velimirović kaže da je Srb jedino nacionalno ime u Evropi čije se značenje izgubilo i da je srpsko ime tajna, skrivena i duboka, kao i sva sudbina srpskoga naroda.

Freska kralja Mihaila iz crkve Sv. Mihaila u Stonu

U ranom srednjem veku Srbi se pominju u pisanim izvorima kao Σέρβοι (Servi), Sorabi, Surbii. De administrando imperio (O upravljanju carstvom) u okviru Srbije dinastije Vlastimirovića srpska plemena su Srbi. U grčkim spisima tog perioda Srbi su Σέρβιοι, Σέρβλοι, a u starim srpskim spisima su Srьbinъ, Srьblinъ, Srьbli.

Prema spisu O upravljanju carstvom koji se pripisuje vizantijskom caru Konstantinu Porfirogenitu, Srbi su se doselili na Balkan za vladavine cara Iraklija (610–641), početkom 7. veka (610–626. godine). Od tada se sa sigurnošću može govoriti o našoj istoriji.

U istom delu se kaže da su Srbi na Balkan došli iz Bojke (Bele Srbije) (Bojka = Bohemija, tj. Češka), čija lokacija nije sa sigurnošću utvrđena. O tome postoji nekoliko hipoteza. Prema jednom mišljenju, ona se nalazila na području Polablja. Prema drugom, bila je u gornjem toku Visle i Odre (današnja Poljska), dok je prema trećoj varijanti locirana na području današnje zapadne Ukrajine. U svakom slučaju, srpska narodna tradicija ne zna za zemlju Bojku.

Ranosrednjovekovna istorija Srba je zbog oskudice pisanih izvora nažalost poznata samo u tragovima.

Odakle god došli, Srbi i ostali Južni Sloveni su u novoj postojbini na Balkanu zatekli romanizovano stanovništvo. Ono je u početku izbegavalo dodire sa pridošlicama. Međutim, odnosi su s vremenom otoplili, pa je došlo do trgovačke i kulturne razmene, a negde i do mešanja i spajanja. Verovatno kao rezultat toga u srpski jezik su još tada dospele neke reči iz latinskog kao što su: bosiljak (basilicum), konopac (canapus), kresta (crista), kupus (composita), lovor (laurus), mazga (muscus), mramor (marmor), rusalje (rosalia), sapun (sapo), sumpor (sulphur), ulje (oleum), cer (cerrus) i dr. Romanizovano stanovništvo se negde stopilo sa Slovenima pre, a negde kasnije. Najduže se održalo u primorskim krajevima. Uspomenu na njih čuvaju imena naselja: Skadar (Scodra), Ulcinj (Ulcinium), Budva (Butua), Risan (Rhizon), Ston (Stagnum); planina: Durmitor (dormire), Visitor (od glagola videre, vidi, visum), Leotar (od leo, lav); reka: Neretva (Narenta), Bojana (Barbana), Drim (Drino, Dirnius), Cetina (Cnetona) itd.

Najraniji pomen Srba nalazi se kod antičkih pisaca među kojima su Tacit (50. godine n. e.), zatim Plinije Stariji (77. godine n. e.). Rimski istoričar Amijan Markelin (325–391) Karpate naziva Srpske planine

Porfirogenit u svom spisu piše da su Srbi još za vreme Iraklija primili hrišćanstvo, i to preko sveštenika iz Rima. Nova vera se postepeno učvršćivala među Srbima do vremena Sv. Save, koji je uspeo da se izbori za samostalnu srpsku crkvu.

Osim pomenutog spisa O upravljanju carstvom, Srbi se pominju, doduše kratko, i u Analima franačkog kraljevstva, latinskom delu iz 9. veka, i to kao narod koji je obuhvatao veliki deo nekadašnje rimske provincije Dalmacije, koja se prostirala od mora do Save i Drine.

Jelena Vukanović i ugarski kralj Bela

Srbi su na Balkanu, tokom ranog srednjeg veka, formirali nekoliko kneževina. Pored same Srbije, u jadranskom primorju su formirane srpske kneževine Duklja, Travunija, Zahumlje i Paganija. Za stanovnike tih oblasti Porfirogenit izričito kaže da su Srbi. Moguće je da su kod Srba u upotrebi bila dva imena, jedno opšte –označavalo je potomke prvih doseljenika na Balkan, predstavnike nove, šire zajednice – a drugo oblasno. U svakom slučaju, u 11. veku oblasna imena (npr. Dukljanin) sve se ređe pojavljuju u pisanim izvorima (uglavnom vizantijskim), ali se zato za ova područja sve češće vezuje etnonim „Srbi“.

Tako se kod Katakalona Kekavmena, vizantijskog vojskovođe iz 11. veka, u spisu Strategikon na jednom mestu knez Duklje Stefan Vojislav (1034–1050) naziva „Dukljanin“, a na drugom „Travunjanin Srbin“. Kekavmen verovatno nije smatrao dovoljnim da nazove dukljanskog i travunskog vladara samo po imenu njegovih poseda, nego je upotrebio i rasprostranjeniji etnonim toga doba – Srbin. Slično piše i Jovan Skilica, vizantijski hroničar, takođe iz 11. veka, da se protiv cara pobunila „Srbija“ i da je „arhont Srba“, Stefan Vojislav, pobegavši iz carigradskog zatočeništva, „zauzeo zemlju Srba“. Identične termine Skilica upotrebljava kada govori o Vojislavljevom prethodniku Jovanu Vladimiru, za koga kaže da je vladao „Tribalijom i obližnjim oblastima Srbije“.

Srpski narod je, poput mnogih drugih, veoma vezan za svoje istorijsko pamćenje. Vertikala srpske istorije počiva na nekoliko obeležja, koja, uzeta zajedno, čine skup osobitih kulturnih vrednosti, moralnu i duhovnu lestvicu srpskog naroda: odanost pravoslavnoj veri, oslonac na tradiciju proisteklu iz kosovskog predanja, sećanje na svetorodnu dinastiju Nemanjića i praznovanje krsne slave. Moderna srpska nacija spada u grupu južnoslovenskih naroda.

Danas se kao ni ranije ne može naći nijedna zemlja čiji su stanovnici autohtoni, iako su teritorijalno ujedinjeni. Istorija i događaji dobro su izmešali i nakalemili narode jedne na druge: i genetski i kulturološki. To potvrđuju i najnovija antropološka i genetska istraživanja Y-DNK haplogrupe I: pripadamo istoj porodici današnjeg evropskog čoveka poreklom od starih naroda koji su ovde živeli još u neolitu.

Nastavlja se naša večita borba da sačuvamo identitet i teritorije koje nam drugi otimaju, bez obzira na to što smo duhovno i teritorijalno isprepleteni sa drugim kulturama i narodima. Mnogi bi hteli našu rodnu blagorodnu zemlju. Kao i u vreme velikog Romejskog carstva – mi smo tu gde smo, sa sličnim nadama i brigama. Danas okruženi zemljama NATO-a i stalna moneta za potkusurivanje i namirivanje između velikih sila. Onda između Carigrada i Rima, danas Vašingtona, Moskve, Brisela i Berlina, manje sile da ne spominjem, kao i na početku svoje istorije, tako i sada – drugi bi da im se priklonimo ili poklonimo, da im budemo vazali i da nam kontrolišu i državu i teritoriju. Ako uspemo da se ujedinimo oko nacionalnog interesa i stvorimo ekonomski jaku i nezavisnu državu, sa mudrom spoljnom politikom poput one nemanjićke u srednjem veku, opstaćemo i sada bez obzira na sve pretnje.

Zbog lepote, blagorodne klime i prirodnog bogatstava vodom i retkim rudama, raskršća vodenih i kopnenih puteva koji spajaju kontinente, stalna smo meta napada, vazda između nemila i nedraga. Jedni su odlazili, drugi su dolazili. Mi dobro znamo – kako to lepo reče Miloš Crnjanski – ima seoba, smrti nema.

O srpskim zemljama i srpskim vladarima od doseljavanja na balkansko poluostrvo čitajte u petak, 1. juna u štampanom izdanju našeg lista u najnovijem dodatku „Srbi pre Nemanjića“, autora Predraga Komatine.


Komentari61
9c8b0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Mиро Марковић
Другови професори са Филозофског факултета! Да ли Вас је срамота да предајете нашим студентима лажну историју? Морали смо да Вас слушамо јер нисмо знали. Сада смо као мали мачићи прогледали, јер нам је интернет отворио очи. Научили смо старо грчки, латински па и друге нове језике као: француски, енглески, немачки, шпански, италијански и тако редом. А тамо пише да није било сеоба Срба у шестом и седмом веку. Србско писмо је постојало пре Ћирила и Методија. Од тог Србског писма су Грци написали своју азбуку и Италијани своју латиницу. Зашто о томе Ви, другови професори, не предајете нашим студентима? Срам да Вас буде! Извршите колективно самоубиство да бисте спасили Србију!
Nole
Због таквих затуцаних интернет историчара као што си ти стигли смо овде где смо. Где су ти докази за те фантазије о којима причаш? Јеси ли погледао шта кажу Y-DNK анализе о пореклу данашњег становништва Србије. Прочитали сте једну књигу од оног шарлатана Деретића и мислите да све знате.
Preporučujem 23
Milan
Mislim da Srpska Pravoslavna Crkva treba da bude cuvar istorije kulture i tradicije naseg "viseimenog" naroda. Mnoge istoriske licnosti su kanonozovani svetitelji. Znacajne istoriske dogacaje takodje obiljezava. Bili verujuci ili ne, moramo postovati te cinjenice. I sam SPC svesna sve slabije religijoznosti evropske populacije, mora otvarati nave puteve delovanja i odrzavati kontinuitet nacionalnog postojanja. Naravno, ne odricuci se kosmopolitske hriscanske duhovnosti.
Леон Давидович
Давна историја свих европских народа бар у нечем је слична. А то је да увек унутар народа постоји борба око власти, најчешће око наслеђивања власти, те да суседни народи или неки даљи народи теже да потчине други народ и да загосподаре с њим. То увек доводи до ратова, а ратове прате пустошења, смрт и прогонства народа. Српски народ имао је ту несрећу да су на његове животне просторе увек претендовали моћни агресори, те колико су несрећа и пустошења доживели добро је да их уопште има. На жалост ни данашња времена се не разликују много од давне прошлости. Људи су заправо остали исти поред свих напредака у области науке, технике, технологије, културе.
Sara
Hvala Politici i autoru na divnom dodatku!
Arhont Istoriograf
Ko je Komatina koji je ovo pisao. Naslovna strana, pečat, objasnje ispod "na grčkom jeziku piše... STROIMIR" ČISTOM SRPSKOM ĆIRILICOM. Koje je grcko slovo u tom imenu? Ni jedno. Čista ćirilica PRE ĆIRILA I METODIJA koji su "napravili ćirilicu prepravljajući grcko pismo". Jos jedan pamflet bečko-berlinske istorijske škole, koja od Berlinskog kongresa meša sporedne istine sa ključnim lažima ne bi linod Srba napravila "dođoše na Balkanu" bez prava koja proističu iz drevnosti, autohtonosti starosedalačke vezanosti za zemlju. Dokle? MINUS za "Politiku".

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja