ponedeljak, 18.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:02

Raste broj dece koja ne idu u školu

Srbija zauzima 46. mesto među 175 država sveta na ovogodišnjem Indeksu o prekinutom detinjstvu, koji svake godine objavljuje organizacija „Save the childen”
Autor: Katarina Đorđevićčetvrtak, 31.05.2018. u 22:00
Треба уложити додатне напоре да образовање буде доступно свој деци (Фото Пиксабеј)

Iako je osnovno obrazovanje u Srbiji obavezno, više od četiri procenata dece osnovnoškolskog uzrasta ne ide u školu. Osim toga, u našoj zemlji se svake godine sklopi oko 2.000 maloletničkih brakova, a od hiljadu devojčica 19 njih rodi dete između 15. i 19. godine života. Čak 9,5 odsto dece između 5 i 14 godina u našoj zemlji uključeno je u dečji rad – od prosjačenja do rada u poljoprivredi, a na hiljadu dece šestoro umre do pete godine života od bolesti koje se mogu sprečiti.

Sve su ovo podaci zbog kojih Srbija zauzima 46. mesto među 175 država sveta na ovogodišnjem Indeksu o prekinutom detinjstvu, koga svake godine objavljuje organizacija „Save the childen” uoči 1. juna, Međunarodnog dana deteta. Veća udaljenost od početka liste znači i procenu da je u toj zemlji detinjstvo više ugroženo usled faktora kao što su loše zdravlje, neuhranjenost, isključivanje iz obrazovanja, dečji rad, brakovi maloletnika, maloletničke trudnoće, ekstremno nasilje i smrt pre pete godine usled uzroka koji su mogli biti sprečeni.

Zabrinjava činjenica da je Srbija za samo godinu dana rangirana čak pet mesta niže na ovoj listi – pre svega zbog činjenice da dostupni podaci upozoravaju da se povećao broj dece koja se nalaze van obrazovnog sistema – sa 3,9 odsto u 2015. godini porastao je na 4,4 procenta u 2016. U odnosu na prošlu godinu, napredak u Srbiji registrovan je u smanjenju broja dece koja su preminula pre pete godine života usled uzroka koji su mogli biti sprečeni.

Upozoravajući da je usled ratnih sukoba, siromaštva, ranih brakova, maloletničkih trudnoća i diskriminacije devojčica ugroženo više od polovine dece na planeti, odnosno više od 1,2 milijarde devojčica i dečaka, čelnici ove međunarodne organizacije istakli su da Slovenija, zajedno sa Singapurom, već drugi put zaredom deli prvo mesto među zemljama sveta u kojima je detinjstvo najmanje ugroženo. Bosna i Hercegovina nalaze se na 39. mestu i pala je za četiri mesta u odnosu na 2017. godinu, Crna Gora takođe je lošije rangirana i ove godine nalazi se na 53. mestu – sedam mesta iza prošlogodišnje pozicije. Najlošije pozicionirana zemlja regiona je Albanija, koja se nalazi na 77. mestu ove liste.

„Pozicija na listi sačinjenoj na osnovu Indeksa prekinutog detinjstva može da ukaže na neadekvatno ispunjavanje dečjih prava u našim zemljama. U Srbiji i Crnoj Gori podaci o broju dece izvan obrazovnog sistema pokazuju da treba uložiti dodatne napore da obrazovanje bude dostupno svoj deci, dok za Bosnu i Hercegovinu, nažalost, već drugu godinu zaredom uopšte nema podataka o deci izvan školskog sistema. Iz prakse znamo da se deca pripadnici romske manjine i deca s teškoćama u razvoju najčešće susreću s preprekama u ostvarivanju pristupa školovanju i smatramo da je ovo jedan od prioriteta koje je potrebno hitno rešavati”, ističe direktorka organizacija „Save the childen” za severozapadni Balkan Andrea Žeravčić.


Komentari3
6d30e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

милица новаковић
Радим у школи и ишла сам више пута на семинаре.На једном од њих госпођа која је водила семинар рекла је да је навеће осипање ,тј напуштање школе -у Војводини.После основне школе деца остају на мању својих родитеља и помажу у пословима,а та имања су ,обично,удаљена од градова,па се не може лако стићи и до школе.
Боривоје Банковић
Имао сам посла са споменутом организацијом кратко време након 2000. године. Њихов главни циљ је оправдају своје постојање. Ако при томе некоме и помогну, заиста није намерно. Уопште не сумњам да има деце која се не школују и која су приморана на све и свашта, али исто тако не верујем у "статистике". Поготово ако иду на руку онима који живе од доброчинстава.
Stefan Petkovic
Ova me vest podseca na onu od pre koji mesec o silovanju u Francuskoj onako djuture data statistika, ali kad bi se uslo dublje u analizu videlo bi se da dobar deo procenta bi otpao na price imigranata, a ne pravih Francuza sto bi rekli francais de souche. Tako i ovo, pronadjite koliko od tih maloletnickih brakova, dece maloletnika i prosjacenja, neuhranjenosti i ostalog otpada na neke manjine. Sve u svemu kad ne radjaju Beogradjanke 30+ godina starosti radjaju maloletnice. Eto gde smo.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja