sreda, 13.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 00:18
DRUGI PIŠU: „FRANKFURTER ALGEMAJNE CAJTUNG”

Beograd je budući startap centar Evrope

Kao jasan pokazatelj da to polako postaje i strateški pravac za celu zemlju, ukazuje i to što osnovci u Srbiji odnedavno počinju da uče programiranje od petog razreda osnovne škole
četvrtak, 31.05.2018. u 21:20
(Фото А. Васиљевић)

Nemački dnevni list „Frankfurter algemajne cajtung” napisao je članak o Beogradu i njegovoj rastućoj startap i IT sceni, nazivajući srpsku prestonicu „budućim evropskim startap centrom”.

Autorka teksta je razloge za ovako pozitivne tvrdnje pronašla u već uspešnim srpskim IT kompanijama, stranim kompanijama koje ovde imaju svoje razvojne centre, ali i novim mladim nadama domaće startap scene, prenosi Tanjug.

Izdvajajući dva svetska uspeha potekla iz Srbije, kompanije „Nordeus” i „Seven bridžis”, u članku se ukazuje na već ostvareni uspeh srpske startap zajednice, naglašavajući da Srbija više nije „samo destinacija u kojoj se mogu naći iskusni programeri i inženjeri, već i čitava poslovna odeljenja okrenuta globalnom tržištu”.

Posebna pažnja u tekstu posvećena je i organizaciji „Startit”, koja već skoro deset godina razvija domaću startap zajednicu, ali i povezuje ove velike uspešne kompanije sa novim nadama srpske startap scene, koju autorka vidi kao veliki faktor u dosadašnjem razvoju Srbije.

U članku se navodi i rastući broj mladih iz ovog sektora, koji se vraćaju u svoju zemlju, za razliku od velikog problema odliva mozgova u zemlji, a kao primer povratnika spominje se Slavko Fodor, koji je dao otkaz u „Fejsbuku” i vratio se u svoju zemlju da pokrene, potencijalno, novu veliku sportsku igru koja dolazi iz Srbije.

Kao naredni korak ka samoorganizovanom napretku srpske IT scene, u tekstu se navodi i „Inicijativa digitalna Srbija”, među čijim članicama su i već pomenuti „Seven bridžis”, „Nordeus” i „Startit”, ali i druge velike domaće kompanije i organizacije. „Mladi ljudi u Beogradu su ka napretku krenuli ispred svojih političara. Oni ne žele, i ne mogu, da čekaju da njihova zemlja uđe u EU ili da bilo ko nešto uradi za njih. Dobro obrazovani među njima počeli su da menjaju stvari i da pokreću svoj biznis”, piše autorka.

U članku se navodi i velika razlika između zarada unutar IT sektora u odnosu na prosečne plate na nivou Beograda, te se tu vidi i dalji motiv koji podstiče sve više ljudi da se uključi u ovu oblast.

Kao jasan pokazatelj da to polako postaje i strateški pravac za celu zemlju, ukazuje i to što osnovci u Srbiji odnedavno počinju da uče programiranje od petog razreda osnovne škole. „Beograd je mlad i hip grad. Nepogrešiv utisak je da mladi ljudi vode razvoj zemlje, otvaraju restorane i barove, koji su opremljeni internetom i gde svaka druga osoba sedi na svom laptopu. Svako ko pogleda okolo može jasno da oseti da je grad, u čijem pejzažu još uvek ima ratom razorenih građevina, u pokretu. I to nedvosmisleno pokretu ka Zapadu”, zaključuje autorka teksta.


Komentari13
bda4f
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Bane
Tacno, ni ja nisam nasao, al sam zato nasao vest gde se cude koja je to pametna vlast u beogradu dozvolila bezvizni rezim Iranu u sred migrantske krize, pa sve vise iranaca trazi azil po srbiji i evropi, od kojih je vecina direktnim letom preko beograda dosla... eto, to pisu o nama, a ne kako smo centar bla bla....
Muradin Rebronja
Zloupotrebu viznog režima najviše vrše Balkanci i po tome smo "čuveni". Onako kako Nemačka radi, da ih vrate nazad i zabrane ponovni dolazak. A turisti i poslovni ljudi su drugo. Oni su uvek dobrodošli. A nije loše ni naši turisti da idu tamo. Ima mnogo toga interesantnog da se vidi i doživi.
Preporučujem 3
arman
Što ka zapadu?Novinarka očigledno nije upoznata da je cela planeta globalno tržište i da novca ima i na istoku
VF
Ja zaista ne mogu da verujem da sve moguće novine prenose jednu te istu vest, a da pri tom niko nije primetio veliku grešku u tekstu i proverio ono što piše! Naime, Slavko Fodor nije osnovao startap sa sportskom igrom već firmu koja se bavi sasvim drugom tematikom. Osnivač Nordeusa je Branko... I još jedna napomena - potražite ovu vest na nemačkom portalu i videćete da je zapravo NEMA!
Muradin Rebronja
Да је памети, не само читава пословна одељења окренута глобалном тржишту, него читав школски систем у области угоститељства и туризма би могао да буде окренут глобалном тржишту. Туризам је изразито глобално тржиште и свим ресторанима требају стручни кадрови (кувари, конобари и супервизори) и сви се баве истим послом: производњом и продајом хране и пића, као и организацијом таквог рада. Разлика је "само" у томе, ко су наши гости и које су њихове потребе? Дуално и предузетничко образовање може да оспособљава такве кадрове. Дуално да зна и да производи и продаје храну а предузетничко да у Канади заради паре и купи себи локал у месту свог боравка. Свака угоститељска школа треба да има своја два ресторана. Један са брзо припреманом храном и брзом услугом и један специјализовани (код нас Балкан бест) ресторан са конобарском услугом. Да буду на тржишту у функцији прехране становиштва и туриста халал безбедном, здравом, укуса "за цара и султана", јефтином и профитабилном храном. мало ли је?
Јован Скерлић
Западне земље предвођене Немачком раде по принципу: „увези кризу, извези природна богатства и јефтину раду снагу". Они који „држе лаптопове" нису они који отварају кафане. Уосталом, да ли је кафана фирма будућности или ти „старт ап"? Ти са лаптоповима су јефтина радна снага која ради за стране газде, а газде им нису обезбедили ни канцеларију по западним прописима него се вуцарају по улици и кафанама, а о радном времену и да не говоримо. Ради се од јутра до сутра. Робовласнички систем из средњег века подупрт унапређеним средствима комуникације.
Muradin Rebronja
Не, кафана није фирма будућности већ фирма прошлости. Будућност угоститељства су ресторани брзе услуге (не брзе хране како се погрешно називају) у функцији прехране становништва и туриста халал безбедном, здравом, "укуса за цара и султана" и профитабилном храном. Да буде толико јефтина да елиминише потребу становништва да кувају кући. Поготово такозване институционалне непрофитне кафетерије за исхрану од вртића, школа, универзитета, установа...где цене могу да буду и за 50% одсто ниже од оних на тржишту (без ПДВ-а, профита, режијских трошкова...). Проблем хотела који кубуре са недостатком стручних кадрова се може решити елиминисањем пансионског пословања и хотел поделити на два профитна центра: собе и а ла карте ресторане. Једна кафетерија и један ресторан, Балкан бест, са конобарском услугом и зарачунатим 10% одсто сервисом, за конобаре. Дајте им знање, технологију и мотивацију па ћете видети како и они могу добро раде. Овако, радио не радио свира им радио. "Послуга а не продавци".
Preporučujem 5

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja