subota, 24.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
petak, 01.06.2018. u 13:15 Aleksandra Mijalković
PORODIČNI LEKAR

Bolest lošeg raspoloženja

Depresiju mogu izazvati stres zbog finansijskih problema, prekid ljubavne veze, smrt bliske osobe, ali i teška i neizlečiva oboljenja, jer fizička slabost smanjuje otpornost
(Фото Пиксабеј)

Depresiju, ili „bolest raspoloženja” karakterišu snižene vrednosti serotonina, neurotransmitera koji utiče na raspoloženje.

Broj depresivnih osoba stalno se povećava od početka prošlog veka u svim industrijskim zemljama. U Srbiji ih je oko 300.000 i to, kako pokazuju epidemiološka istraživanja, tri do četiri odsto teže obolelih, a 1,5 do dva odsto blaže.

Češća kod žena

„Crna žuč”, kako je depresiju prvi imenovao Hipokrat u 4. veku pre nove ere, pojavljuje se između 15. i 44. godine života. Svaka deseta osoba starija od šezdesete suočava se sa ovom bolešću, koja je, inače, učestalija kod osoba sa nižim nivoom obrazovanja, kod nezaposlenih, usamljenih i razvedenih osoba, koje žive u gradskoj sredini. Posebno je problematična za žene jer su one dvostruko sklonije depresivnim poremećajima od muškaraca. S druge strane, ako obole od depresije, muškarci, naročito stariji, skloniji su samoubistvu nego žene.

Kao kombinaciju bioloških, genetskih i psiholoških faktora, ali i nasleđa, depresiju mogu izazvati i trauma i stres zbog finansijskih problema, prekida ljubavne veze ili smrti bliske osobe, naročito kod ličnosti sa niskim samopouzdanjem i negativnim pogledom na svet.

Depresija i suicid
Iako skoro svi mentalni poremećaji mogu voditi u suicid, u najvećem riziku su depresivni pacijenti. Istraživanja pokazuju da 20 do 30 odsto osoba u toku prve psihotične epizode podigne ruku na sebe. Smatra se da depresija povećava rizik za samoubistvo 30 puta, alkoholizam 25 puta, a udruženi mnogo više.

– Teške i neizlečive bolesti značajno doprinose depresiji jer fizička slabost smanjuje otpornost na stres. S druge strane, depresija može ove bolesti pogoršati, pošto slabi imunološki sistem i otežava podnošenje bola. U nekim slučajevima mogu je izazvati i lekovi (recimo kortikosteroidi) ili alkohol. Ljudi koji preteruju u piću kako bi se osećali bolje samo maskiraju svoje psihičke smetnje koje se pogoršavaju kada prestanu da piju – kaže prof. dr Gordana Dedić, neuropsihijatar i psihoterapeut Klinike za psihijatriju VMA.

Prema njenim rečima, depresija je često posledica zastoja u emotivnom razvoju deteta u najranijem detinjstvu, u prvoj godini života, bilo usled uskraćivanja roditeljske ljubavi, odsustva majke ili njene nesposobnosti da uspostavi emocionalni odnos sa svojim detetom jer i sama ima psihičke smetnje.

Depresija se leči kombinacijom lekova (antidepresiva) i psihoterapije. Lekovi pomažu da osoba poboljša raspoloženje, dok se u psihoterapiji utvrđuje uzrok problema i radi se na jačanju mehanizama odbrane. Lekove za depresiju jedini može odrediti psihijatar. Danas postoje brojni različiti antidepresivi, ali delovanje ovih lekova počinje tek nakon dve do tri nedelje upotrebe, pa bi ih trebalo strpljivo uzimati prema uputstvima lekara. Ne izazivaju zavisnost, čak i ako se uzimaju vrlo dugo.

Uzimanje antidepresiva u dozi nižoj od one koju je specijalista odredio ili neredovno uzimanje leka onemogućiće uspešno lečenje. Dešava se da pacijenti samoinicijativno prekidaju uzimanje leka, jer se osećaju bolje, što kasnije može biti razlog učestalog javljanja novih epizoda depresije.

Ugrožene trudnice i porodilje
Kod trudnica i porodilja depresivnost je četiri puta češća nego inače, a u toku prvog meseca po porođaju čak 35 puta češća nego u drugim životnim periodima žene – javlja se u 10 do 15 odsto slučajeva. Međutim, samo 20 do 25 odsto žena pogođenih ovom vrstom depresije potraži profesionalnu pomoć. A muče ih veoma uporna nesanica, koja nije povezana sa ritmom spavanja i budnosti bebe, gubitak apetita, zamor i preterana razdražljivost. Simptomi se vremenom mogu spontano izgubiti, ali najveći broj nelečenih žena je depresivan i godinu dana nakon porođaja, kaže dr Dedić.

– O prekidu terapije odlučuje psihijatar i to nakon postepenog smanjivanja doze. Zato je veoma važna saradnja pacijenta i psihijatra u vreme lečenja, ali i posle povlačenja simptoma bolesti. Lečenje depresije, inače, može biti ambulantno, a tek u najtežim slučajevima i bolničko – ističe naša sagovornica.

U slučajevima kada terapija antidepresivima nije pomogla, lekari mogu primeniti i elektrokonvulzivnu terapiju – elektrošokove, koja se izvodi u opštoj anesteziji u dve ustanove u Srbiji. Obavezno joj prethodi priprema koja uključuje detaljan somatski pregled bolesnika (EKG, pregled pluća i srca, pregled očnog dna...), da bi se utvrdilo postoje li kontraindikacije.

Od tuge se ne boluje

Depresiju bi trebalo razlikovati od tuge. Žalost zbog gubitka voljene osobe ili ideala, usled razočaranja i neuspeha u ostvarenju nekih želja i ciljeva prolazi kroz tri stadijuma: prvi je šok, sledi faza čežnje i plača, a zatim apatija, osećaj ništavnosti i bezvrednosti. Tuga vremenom izbledi, dok bolest ostaje, a prate je psihičke, fizičke, somatske i kognitivne smetnje kojih u normalnoj žalosti nema. Oboleli gubi interesovanje za uobičajene profesionalne i životne aktivnosti, ni u čemu ne nalazi radost i zadovoljstvo, bezvoljan je, nedruželjubiv, izbegava kontakte sa članovima porodice i okruženjem, zanemaruje obaveze kao i ličnu i higijenu prostora gde živi. Oseća smanjenje energije i brzo zamaranje, glavobolju, probadanja u telu, vrtoglavicu, hronične bolove. Usporen je u kretanju, razdražljiv, stalno napet, pati od nesanice ili ranog jutarnjeg buđenja, a ponekad, naprotiv, ima pojačanu potrebu za snom. Ima smanjen ili povećan apetit, mršavi ili se goji i do pet odsto za mesec dana, gubi seksualnu želju.

Dolazi do bitno smanjene koncentracije i pažnje, pada samopouzdanja i samopoštovanja, osećanja krivice i bezvrednosti, javljaju se sumoran i pesimističan pogled na budućnost, razmišljanje o smrti, samopovređivanju ili samoubistvu.

Psihijatri ističu važnost preventive, posebno kako bi se smanjio rizik od suicida: izuzetno je značajno da pacijent nauči da prepozna rane simptome bolesti i na vreme se javi svom psihijatru, kao i da otvoreno, bez ustezanja, razgovara sa njim o svemu što je povezano sa lečenjem.

 

Prof. dr Gordana Dedić: Telesni simptomi kao maska

– Ponekad depresija može biti maskirana nekim drugim telesnim tegobama kao što su razni bolovi, glavobolje, vrtoglavice, otežano disanje, gastrointestinalne smetnje – „nervoza želuca” ili zatvor – za koje se ne može utvrditi organski uzrok. Osoba je okupirana ovim bolestima koje ističe u prvi plan, mada se iza svega kriju simptomi depresije– kaže prof. dr Gordana Dedić, neuropsihijatar i psihoterapeut Klinike za psihijatriju VMA.

Gordana Dedić

Paradoksalno, neko može postati depresivan i posle značajnijih poboljšanja u životu: kad stekne diplomu, dobije posao o kojem je maštao, sklopi brak, preseli se u novi stan… Kod ovih osoba, intenzivna aktivnost je usmerena ka željenom i visoko vrednovanom cilju, a kad se on postigne, nastaje takozvana depresija nakon uspeha. Oni imaju veoma strog „superego” i svaki postignuti boljitak ocenjuju kao da ga ne zaslužuju.

Psihoterapija, grupna ili individualna, može pomoći da pacijent otkrije uzroke svoje depresije i da je što brže i bolje prebrodi. Preporučuje se odlazak kod licenciranog psihoterapeuta. Značajnu ulogu ima i promena životnih navika, recimo u načinu ishrane ili korišćenju slobodnog vremena.

Članovi porodice i prijatelji mogu pomoći obolelom tako što će ga ohrabriti da potraži pomoć psihijatra, da aktivno učestvuju u lečenju, da mu pruže podršku, nežnost, brigu, ljubav, strpljenje i ohrabrenje, ali i privatnost i poštovanje. Oni treba da prepoznaju rane simptome pogoršanja bolesti, a ako je nastupila ozbiljna kriza, da obolelog ne kritikuju već što pre upute kod stručnjaka.

Komentari1
83503
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

slobodan
Cuveni Dr Rudolf Brojs kaze da leukemija nastaje od tuge. A kad su ga pitali:a deca?I za decu vazi isto.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja