sreda, 19.09.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 16:28
U KULTURNOM DODATKU 2. JUNA

Godina 1968 – propala, a sve promenila

petak, 01.06.2018. u 15:13
Нови Београд јуна 1968: полиција чека студенте (Фото Антон Ваш/Танјуг/архива „Политике“)

POVRATAK U BUDUĆNOST

U Jugoslaviji beogradski studentski pokret je bio poslednji masovni politički događaj u kome nacionalno pitanje nije igralo nikakvu ulogu

Na prvi pogled, sve što su hteli studenti te godine je propalo. U SAD je pobedio Nikson. U Francuskoj se posle studentske podigla malograđanska Francuska i katastrofalno porazila levicu na izborima. Mašta nije došla na vlast, kako su zahtevali pariski grafiti. U Jugoslaviji se nisu ostvarili zahtevi studenata, a mnogi do danas tvrde da su njihove parole o jednakosti olakšale slom privredne reforme.

Te godine je svet, politički, kulturno i društveno, prvi put postao makluanovsko „globalno selo“. Pokreti 1968. godine su prekoračili sve velike ideološke i društvene granice tadašnjeg sveta. Studentski nemiri su se zbili skoro istovremeno i na Istoku i na Zapadu, na Severu i na Jugu. Dakle, nije prekoračena samo unutarevropska „gvozdena zavesa“ već i globalna granica razvijenih zemalja i tzv. zemalja u razvoju. Studenti su se te godine bunili i u „Prvom i u „Drugom“, i u „Trećem“ svetu. Prvi put politički uticaji putuju sa bivše periferije ka bivšem centru, zapadnim metropolama. Francuzi i Nemci uzvikuju imena azijskih političara Maoa i Ho Ši Mina. Svi obožavaju Latinosa, Čea. U samoj Evropi su šezdesetosmaši prvi masovno prekoračili granicu između pobednika i pobeđenih u Drugom svetskom ratu. Iako je političko jedinstvo zapadne Evrope 1968. godine već staro skoro dve decenije, tek je studentski pokret 1968. definitivno pokazao da se nove generacije zapadne Evrope politički mobilišu na internacionalnoj osnovi, oko pitanja koja više nemaju nikakve veze sa podelama iz Prvog i Drugog svetskog rata. U Jugoslaviji beogradski studentski pokret je bio poslednji masovni politički događaj u kome nacionalno pitanje nije igralo nikakvu ulogu.

Predrag J. Marković

ŠEZDESETOSMAŠ
Bila jednom šezdeset osma

U toplim junskima noćima, s mirisima lipa, prizivali smo vetar: kako pauci ne bi premrežili nebo. Govorili smo da ljubav treba voditi u podne, na svetlu, udarajući packe malograđanskom moralu i licemerstvu

Istorija im nije dala za pravo: sa izložbe „Kadriranje 1968“, Muzeja Jugoslavije i Arhiva Jugoslavije, koja se otvara sutra u CZKD (Foto Arhiv Jugoslavije)

U Titovoj, komunističkoj Jugoslaviji bilo je više pobuna, ali samo šezdesetosmaška, s inicijalnom kapislom u Beogradu, ostaje kao jedna od najsilovitijih, najvizionarskijih i najmaštovitijih. Nosioci te pobune bili su mladi. Nisu se deca pobunila samo protiv svojih moćnih očeva, već i sinovi obespravljenih očeva. I nisu to bile samo spontane demonstracije protiv režima koji se našao u raskoraku između ideala i stvarnosti, bila je to pobuna sa grandioznom vizijom. Stari svet nije bio za šminkanje, već za korenitu promenu. Naša vizija tog novog sveta bila je u suštini pesnička, umetnička. Nikada ni pre a ni kasnije estetika i etika, ili estetika i politika nisu bili u takvom harmoničnom saglasju.

Ideologija Šezdeset osme u osnovi se zasnivala na krilatici „kritika svega postojećeg“. U cilju promena na bolje, stvarnost treba podvrći neprestanoj bespoštednoj kritici. Društvo za koje su se šezdesetosmaši zalagali bilo je društvo jednakosti i pravde, sa slobodnim pojedincem kao nukleusom. Jeste, bili smo glasnogovornici gladnih, golih i bosih, ali mnogo više uplašenih, obespravljenih, ućutkanih…

Milisav Savić

MONOGRAFIJA O IVICI VIDOVIĆU
Devet desetina nezadovoljstva

Na vrhuncu karijere početkom devedesetih Ivica Vidović je bio naprasno zaustavljen. U koraku. Zašto?  Odgovor je nažalost brutalan i tužan: u to vreme Ivičina životna saputnica postala je beogradska glumica Gordana Gadžić i u ratnom ludilu koje je upravo nastupilo Ivici Vidoviću u Hrvatskoj to nije oprošteno

Gordana je uskakala u uloge koje niko nije hteo, a Ivica je igrao po letnjim terasama potpuri iz nekih svojih ranijih predstava, da bi se nekako skrpio kraj s krajem

Nedavno je u Zagrebu predstavljena monografija od 500 stranica, pod naslovom „Hod po rubu, s Ivicom”, posvećena jednom od najznačajnijih domaćih glumaca, Ivici Vidoviću (1939–2011), koju ju uredila njegova supruga Gordana Gadžić. Ali zašto „hod po rubu”? Tužna je činjenica da je Ivica Vidović postigao bleštavi uspeh kao glumac na svim poljima – ali do 1991. godine. Mučno pitanje koje se na promociji nadvilo nad glavama dupke punog gledališta glasilo je kako se to dogodilo da jedan veliki glumac odjednom to više ne bude i onda se to tako nastavi godinama?

U bogato ilustrovanoj monografiji, uz autorske tekstove poznavalaca Vidovićevog glumačkog opusa, od Bogdana Žižića i Vjerana Zupe, do Tomislava Kurelca i Bobana Skerlića i mnogih drugih, dat je odgovor zašto je taj glumac bio značajan, ali i zašto je odjednom to prestao biti. Njegovog Servantesa iz omiljene TV serije Naše malo misto pamtili su i stari i mladi, njegove uloge obeležile su ključne filmove toga doba, Zaseda, Kad čuješ zvona, Lisice, WR: Misterije organizma, Ritam zločina, Čovek koji je voleo sprovode i druge, a uloga u Handkeovom Kasparu u zagrebačkom Teatru ITD smatra se antologijskim ostvarenjem u čitavom pozorištu bivše države. Kako su pisali mnogi u knjizi, Ivica Vidović je kao glumac bio smešni gubitnik sa dubokim tužnim očima, večiti dečak koji je hteo da bude takav kakav nekad bejaše neko drugi, ludak najplemenitije vrste, kako je nekad govorio Živojin Pavlović, i igrač na žici koji je nastupao u zabranjenim i bunkerisanim filmovima i isto tako provokativnim predstavama. U knjizi se kaže da je taj mirni, zamišljeni čovek sa neprimetnim osmehom na usnama bio glumac, veći od pozorišta i filma.

Na vrhuncu karijere početkom devedesetih Ivica Vidović je bio naprasno zaustavljen. U koraku. Zašto?

Bojan Munjin

NAGRADA EVROPA NOSTRA
Paviljon kneza Miloša na evropskom tronu

Po rečima dr Emeriha Lindenmajera, načelnika saniteta od 1845. do 1859. godine, prvi koji je pohodio izvore mineralne vode u Bukoviku, u nadi da će pronaći leka svojim boljkama, bio je Dositej Obradović

Detalj sa fasade Paviljona kneza Miloša pre renoviranja (Foto Biro „Plan“)

Među 29 laureata iz 17 zemalja na svečanoj ceremoniji uručenja nagrade Evropske unije za impresivna dostignuća u očuvanju nasleđa – Evropa nostra, 22. juna na svečanosti u Berlinskom kongresnom centru biće pročitan i Projekat obnove Paviljona kneza Miloša u Bukovičkoj Banji u Aranđelovcu.

Paviljon knjaza Miloša izgrađen je 1907. godine i postavljen na mesto jednog od najstarijih izvora mineralne vode u Srbiji, gde je bila prva fabrika za flaširanje vode u novoosnovanoj državi. Izgrađen je nakon vladavine dinastije Obrenović, u parku koji je bio rezultat vizije kneza Miloša Obrenovića i kneza Mihaila Obrenovića.

Pored činjenice da je nekoliko zgrada u Bukovičkom banjskom parku, u kome se nalazi i paviljon, dosta zanemareno u proteklom veku, dodatnu štetu načinile su poplave u maju 2014. godine, kada je uništena većina zgrada u parku.

Ministarstvo kulture je nakon toga postavilo paviljon na spisak važnih zgrada koje treba obnoviti. Obnova paviljona trajala je samo devet meseci (od septembra 2015. do juna 2016. godine).

Marija Đorđević

OPŠIRNIJE U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANjU


Komentari4
02cba
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

natalija
U svim tim sećanjima (svih učesnika) ni reči o tome da ste nas svi vi '68 skupo koštali, zašto? Zato što ste dozvolili da staljinisti Mira, Sloba i & stvore lažni višestranački sistem, uvedu nas u 4 rata....niste znali kako se orvelovska država ("severna Koreja" u Evopi) prevodi u normalnu državu 1990-2018 pa smo sada na neviđenoj nizbrdici...
Miloš
Oni iz 1968. su danas penzioneri kojima predsednik Vučić nezakonito smanjuje penzije, a njihova deca su otišla u svet bez namere da se vrate. To su samo neke loše promene.......
Milos miokovic
....Nismo mi slucajno neki 68'...
Vuja
Treba se češće podsećati reči genijalne Desanke Maksimović koja je došla među prvima da pruži podršku studentima rekavši: - Draga deco, zapamtite kakvi ste danas, jer nećete moći takvi da budete celog života. Danas ste najlepši i najuzvišeniji u svom životu. Koliko se toga budete sećali, toliko ćete biti dobri.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Kultura /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja