nedelja, 21.10.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:53
POGLEDI

Izgubljena nacija

Autor: Miroslav Lazanskinedelja, 03.06.2018. u 09:05

Žao mi je Ma­ke­do­na­ca, sve ide ka nji­ho­vom sa­mo­po­ni­že­nju. Ho­će li pri­sta­ti da pod pri­ti­skom Gr­ka, u ime ula­ska u EU i u NA­TO, pro­me­ne ime dr­ža­ve, iz­gu­be svoj na­ci­o­nal­ni iden­ti­tet i svo­ju isto­ri­ju? Jer, mo­ra­će da me­nja­ju i Ustav, ko­ji, u kon­tek­stu Ti­ran­ske plat­for­me, prak­tič­no sko­ro da vi­še i ne­ma gra­đan­ski ka­rak­ter.

Na­i­me, do Usta­va iz 2001. go­di­ne ni­je bi­lo do­zvo­lje­no et­nič­ko de­fi­ni­sa­nje po­li­tič­kih par­ti­ja. Zbog to­ga De­mo­krat­ska par­ti­ja Al­ba­na­ca (DPA), ko­ja se već po svom ime­nu de­fi­ni­še kao par­ti­ja Al­ba­na­ca, do ta­da ni­je bi­la ni re­gi­stro­va­na, a bi­la je u vla­di. Kon­kret­ne od­red­be Usta­va iz 2001. go­di­ne, ko­je se od­no­se na no­vo re­gu­li­sa­nje me­đu­na­ci­o­nal­nih od­no­sa, go­vo­re da za usva­ja­nje ne­kog za­ko­na ko­ji je re­le­van­tan za po­li­ti­ku pre­ma ma­nji­na­ma ni­je vi­še po­treb­na ve­ći­na gla­so­va svih po­sla­ni­ka, već sa­mo ve­ći­na me­đu po­sla­ni­ci­ma ko­ji pri­pa­da­ju jed­noj od ma­nji­na.

Ti­me je par­la­ment iz­gu­bio svo­ju gra­đan­sku funk­ci­ju po­zor­ni­ce po­li­tič­kog de­lo­va­nja i po­stao či­sta skup­šti­na na­ci­o­nal­nih gru­pa. Čla­no­vi par­la­men­ta se de­fi­ni­šu po svo­joj et­nič­koj, a ne po po­li­tič­koj pri­pad­no­sti, a par­ti­je su pred­stav­ni­ci et­nič­kih gru­pa.

Ma­ke­do­ni­ja je već 26 go­di­na ne­za­vi­sna na­ci­o­nal­na dr­ža­va. Ne­ki ci­ni­ci u Ma­ke­do­ni­ji ka­žu – 26 iz­gu­blje­nih go­di­na, jer svi po­ku­ša­ji da se iz­gra­di jed­no ma­ke­don­sko ci­vil­no dru­štvo, i po­sle krat­kog gra­đan­skog ra­ta, bi­li su uza­lud­ni. Po­što je ra­ču­ni­ca pra­vlje­na bez Al­ba­na­ca, či­ji agre­siv­ni na­ci­o­na­li­zam ni­je uzet u ob­zir. Na­ci­ja ko­ja se bo­ri za go­li op­sta­nak sko­ro da ne mo­že se­bi da do­zvo­li luk­suz ci­vil­nog dru­štva.

Ma­ke­don­ci­ma za­i­sta ni­je bi­lo la­ko. Gr­ci ih op­tu­žu­ju za kra­đu ime­na i isto­ri­je, Bu­ga­ri za kra­đu je­zi­ka i ve­re. Sa­da­šnje po­sto­ja­nje Ma­ke­do­ni­je pri­zna­je se sa­mo kroz nje­no ra­ni­je po­sto­ja­nje, „Biv­ša Ju­go­slo­ven­ska Re­pu­bli­ka Ma­ke­do­ni­ja”. Po­sto­je­ća Ma­ke­do­ni­ja na me­đu­na­rod­nom pla­nu, što se ti­če ime­na, ne po­sto­ji. Od­no­sno, ona ko­ja vi­še ne po­sto­ji i da­lje po­sto­ji. Da je po Gr­ci­ma, Ma­ke­do­ni­ja bi tre­ba­la da se zo­ve „Ni­či­ja ze­mlja”, ili „Biv­ša ju­go­slo­ven­ska re­pu­bli­ka br. 5”. Šta su, me­đu­tim, Ma­ke­don­ci ako ne po­sto­ji Ma­ke­do­ni­ja? Se­ver­ni Ma­ke­don­ci? No­vi Ma­ke­don­ci?

Ma­ke­do­ni­ja je u svet­sku po­li­ti­ku ušla na­iv­no, sle­di­la je pri­ma­mlji­ve po­zi­ve Za­pa­da i ubr­za­la de­fi­ni­ti­van kraj Ju­go­sla­vi­je. Iz da­na­šnje per­spek­ti­ve ma­ke­don­ski stra­ho­vi od op­stan­ka u jed­noj skra­će­noj Ju­go­sla­vi­ji sa­da sva­kom objek­tiv­nom po­sma­tra­ču iz­gle­da­ju pot­pu­no neo­sno­va­no. I u ta­kvoj skra­će­noj Ju­go­sla­vi­ji ma­ke­don­ska po­li­tič­ka eli­ta ima­la bi me­sta na po­li­tič­koj sce­ni, u di­plo­ma­ti­ji, u voj­sci. Al­ban­ski se­pa­ra­ti­zam lak­še bi se kon­tro­li­sao. Ide­ja dru­ge Ju­go­sla­vi­ja po­mo­gla je na­sta­nak ma­ke­don­ske na­ci­je, Slo­bo­dan Mi­lo­še­vić ni­je imao na­me­ru da iz­vr­ši anek­si­ju Ma­ke­do­ni­je. Ona bi i u skra­će­noj Ju­go­sla­vi­ji ima­la sve ono što je ima­la u SFRJ.

Sa­da se Biv­ša Ju­go­slo­ven­ska Re­pu­bli­ka Ma­ke­do­ni­ja na­šla sa­ma na ve­tro­me­ti­ni. Bu­gar­ska ma­ke­don­sko na­ci­o­nal­no pi­ta­nje odav­no sma­tra svo­jim pi­ta­njem, So­fi­ja bud­no mo­tri na raz­voj do­ga­đa­ja u Sko­plju, Gr­ci bru­tal­no uce­nju­ju oko ime­na, po­vrat­ka u Ju­go­sla­vi­ju vi­še ne­ma, od­no­si sa Be­o­gra­dom su pri­lič­no hlad­ni, stan­dard sta­nov­ni­štva ni­je na­pre­do­vao ko­li­ko se oče­ki­va­lo, u po­lju na­pe­to­sti iz­me­đu na­ci­o­nal­nih pre­ten­zi­ja i za­vi­sno­sti od Za­pa­da ne ži­vi se na­ro­či­to ugod­no. Po­de­la dru­štva na dva na­ci­o­nal­na ta­bo­ra vi­še je ne­go oči­gled­na, biv­ši po­bu­nje­ni­ci-te­ro­ri­sti da­nas su uva­že­ni i pri­zna­ti po­li­ti­ča­ri na vi­so­kim funk­ci­ja­ma u dr­ža­vi, Ustav je mr­tvo slo­vo na pa­pi­ru, dok se kao re­al­ni ustav za­pra­vo na­met­nuo na­ci­o­nal­ni apart­hejd. Svi ži­vot­ni do­me­ni su pro­že­ti et­ni­za­ci­jom, i to je de­fi­ni­tiv­ni ko­rak ka fe­de­ra­li­za­ci­ji dr­ža­ve. Spo­ra­zum iz Ohri­da i Ti­ran­ska plat­for­ma ni­su ne­u­tra­li­sa­li na­pe­to­sti u me­đu­na­ci­o­nal­nim od­no­si­ma, već su ih sa­mo in­sti­tu­ci­o­na­li­zo­va­li.

Pro­ces „Part­ner­stvo za mir” ni­je Ma­ke­do­ni­ji do­neo ni­šta po­seb­no, jer part­ne­ri ni­su po­mo­gli da se obez­be­di mir, već su do­pu­sti­li oru­ža­nu po­bu­nu, i isto­vre­me­nim vr­še­njem di­plo­mat­skog pri­ti­ska na Sko­plje uči­ni­li da voj­na uce­na bu­de za­i­sta i efek­tiv­na. Po­sle su part­ne­ri po­bu­nje­ni­ke-te­ro­ri­ste iz Ara­či­no­va i Te­to­va još i spa­sa­va­li. Ma­ke­don­ci su se ta­da ose­ća­li pre­va­re­nim.

U vre­me agre­si­je NA­TO-a na SR Ju­go­sla­vi­ju 1999. go­di­ne de­sni­čar­sko-na­ci­o­na­li­stič­ka par­ti­ja VMRO je NA­TO-u sta­vi­la te­ri­to­ri­ju Ma­ke­do­ni­je na ras­po­la­ga­nje za ras­po­re­đi­va­nje kop­ne­nih sna­ga ali­jan­se za rat pro­tiv SR Ju­go­sla­vi­je. Dat je i va­zdu­šni pro­stor Ma­ke­do­ni­je za bom­bar­do­va­nje Ju­go­sla­vi­je. Uz ko­ri­šće­nje an­ti­srp­skog ras­po­lo­že­nja, ma­ke­don­ski po­kret so­li­dar­no­sti sa Ju­go­sla­vi­jom za­dr­žan je na gra­ni­ca­ma.

Ma­ke­do­ni­ji pre­ti ko­sov­ski sce­na­rio. Sa no­vim ime­nom, ili bez no­vog ime­na, vr­hu­nac na­ci­o­nal­ne kri­ze tek pred­sto­ji. Za­pra­vo, tu­žne su sud­bi­ne ne­kih biv­ših ju­go-re­pu­bli­ka, u BiH stran­ci su iza­bra­li him­nu i za­sta­vu dr­ža­ve, u Ma­ke­do­ni­ji stran­ci dik­ti­ra­ju ime dr­ža­ve. Još jed­na po­tvr­da da ju­go­slo­ven­ska kle­tva po­la­ko sti­že: „što ju­žni­je to tu­žni­je”...


Komentari106
96b3b
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Властимир
Новокомповани народи као што су Македонци не могу дуиго да опстану јер су напустили своје корене.Македонци су до другог светског рата били СРБИ,захваљујући Титу добили су нацију.То исто чека и другу новокомпоновану нацију- Црногорце.
Драган П.
Svetozar: Ако данашњи Срби са средњовековним Србима немају везе, као што тврдите, данашњи Хрвати са средњовековним имају још мање. Немају чак ни заједнички језик. Средњовековни Хрвати су већином били чакавци, док су данашњи штокавци. Штокавски изговор је стигао из српских земаља одакле је становништво у масама бежало на запад, у данашњу Хрватску, као што су и Хрвати бежали, па стигли чак до Градишћа, а и даље. Данашњи Хрвати су добрим делом управо потомци тих штокавских насељеника, ви их можете звати Власима или како год хоћете, само да нису Срби! А сад о Власима. Ви не разумете једну основну ствар, да термин "Влах" или "влах" није имао исто значење у Душановој Србији у предтурско доба, у Војној граници, Босни и Хрватској у 16. веку и данас. Тема је мало шира, па препоручујем да узмете књигу у шаке. Видим да волите српске изворе, али ја ћу вам препоручити хрватски - Фердо Шишић: "Хрватска повијест, Други дио: од године 1526. до године 1790", Матица Хрватска 1908, стр. 162-165.
alex roth
ja sam isto procitao neke,nekada,zabranjene hrvatske knjige ali na ne mackom i saznao mnogo interesantnih istoriskih cinjenica koje idu u racun,pozitivno,prema srpskom iskonskom narodu balkana.nazalost u srpskim publikacijama tako nesto nisam mogao da saznam.
Preporučujem 7
Драган П.
А не свиђа вам се великан хрватске историографије Фердо Шишић, члан ЈАЗУ, САНУ и још неколико академија? Молим, ви мора да сте и сами академик и професор историје и хуманистичких наука на неколико светских престижних универзитета и института? Вероватно ваш научни рад у потпуности побија Шишића и многе друге и непобитно доказује да је читав српски народ једна велика лаж, и то доказује тако силовито, да ће Срби овог часа својевољно да се преобрате у средњовековне пастире Влахе, само да не би више живели у лажи! Ја сам у мојим постовима изнео многе тврдње на које ви не одговарате, већ се држите неких цртица и полутврдњи ишчупаних из контекста, онако како вама одговара, па сте чак поменули и Шешеља, а добро знате да његова идеологија не иде на вашу воденицу. Кад се то Крагујевчани и Краљевчани нису међусобно разумели? С друге стране, Вараждинац и Шибенчанин се ни данас не разумеју, али то превиђате? Не разумеју се ни Врањанац и Шапчанин, али где нађосте КВ и КГ, па између њих је 50 км?
Preporučujem 12
Prikaži još odgovora
Petar
Makedonija ulazi po hitnom postupku u NATO i imaće pristupa EU onoliko koliko joj EU to dozvoli. Što se tiče nešto "poniženja", progutaće ga južnjaci, stari su to trgovci, bitno je da se dinar, pardon denar okreće. Žao bi mi ih bilo da su iskazali bilo kakvu solidarnost i žal spram nas kad smo mi bili najstrašnije ponižavani prethodnih decenija. A nisu. I dalje misle da su mudriji i da bolje prolaze od nas. Mi treba da gledamo sebe a oni, kao i sve druge nacije, imaju vlast kakvu su birali i kakvu zaslužuju.
Драган П.
Svetozar Pribičević: А што се тиче ових "посрбљених Влаха", односно личких Срба, реците, ко су по пореклу данашњи лички Хрвати? Да нису можда и они потомци некаквих Влаха, који су, опет, покатоличени, па онда и похрваћени? Ко су Загорци? Код њих је хрватизација ишла још слабије па тако, Хрват из Госпића неће баш разумети оног из Вараждина, ако прича на свом локалном дијалекту. Да не говоримо о оточанима, који су свакако добрим делом потомци некадашњег латинског, а касније хрватизованог становништва. У Дубровник да не дирам, до пре 100 година тамо су се сматрали Словинима, па и Србима, а Хрвата није ни било. Западна Херцеговина? Све го Влах (Србин), покатоличен и похрваћен. То вам је, господине, процес националног буђења и изградње нације. Доживели су га сви народи у Европи, па тако и ваш, а и наш. Истра, иначе, до 1945. никад у историји није била део Хрватске, нити се њено становништво икад у било ком облику, на било који начин залагало да буде део Хрватске. Исто тако и Барања.
alex roth
okupacijom dubrovnika od strane napoleonovih trupa uvedena je katolicka diktatura izbacivanjem svega sto je "smrdelo" na pravos lavlje,na pravo hriscanstvo.nikakvo cudo jer su u davna vremena francuzi kao pokorne sluge,vojna udarna udarna sila vatikana napa li na vizantiju,pokorili je i 150 god.drzali okupiranu.na taj nacin su na balkan utrapili islam koji se razvio na sve strane.citajte istoriju vi nje gramotni.
Preporučujem 3
Svetozar Pribičević
@Драган П.- jedna činjenica za kraj balade. Srpski akademik Sima Čirković pa Radovanović i još mnogi su i nakon devedesetih tvrdili: današnja srpska nacija nema ni krvne ni kulturološke veze sa onim narodom koji je ovdje živio do kraja srednjeg vijeka. A što se tiće istorije citirati ču Vam:- "Na ovo djelo treba osobito vnimanije obratiti i istoriju o kojoj je gore reč dati napisati črez čoveka vrlo sposobnog i duboko pronicavajućeg.“ Da se istorija piše sposobno i pronicavajuće, a ne istinito.- Ilija Garašanin 1844 god ili "Ne mogu naši potomci znati istinu o nama jer je mi i ne kazujemo nego ono izlažemo što nam podmiruje trenutni, jadni račun"- Milan Milićević 1871 god. Inače Vlasi i Srbi nemaju nikakve zajedničke veze. To Vam je u Skupštini rekao Vojislav Šešelj lično. A i car Dušan. "Naši da se ne žene u Vlahe"! Evo opet sve srpski izvori. Knjige u ruke!
Preporučujem 2
Prikaži još odgovora
Branislav Devrbja
"U Lici su živeli posrbljeni Vlasi..." Nije jasno od kuda Vlasi u Lici, i kako su te "Vlahe" Srbi uspeli posrbiti? Balkan je poznat po neprestanoj produkciji mitova, u skladu sa onim: zavadi pa vladaj. Bio sam u raznim krajevima sveta ali nigde nisam naišao na takvu sklonost iskrivljivanja činjenica kao medju balkanskim narodima. Što je mit dalji od stvarnosti to ga Balkanci više "poštuju"!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja