nedelja, 18.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 15:50

Kako sam postao emigrant

Tek u trenutku davanja otkaza postao sam svestan situacije u kojoj sam se nalazio. Tada sam se prvi put stvarno uplašio i zapitao da li je moralo baš ovako? Iza sebe sam ostavio porodicu, posao, sve.
Autor: Milan Pavlovićsubota, 02.06.2018. u 10:41
Фото Пиксабеј

„Kakvi su ti planovi? Da li si ovde samo da bi zaradio novac ili planiraš da ostaneš da živiš?”

Zvuči neverovatno, ali dok  mi ovo pitanje nije postavio jedan kolega uopšte se nisam setio da razmislim o tome. U Nemačku sam emigrirao u julu 2015. godine. U Srbiji sam se loše osećao. Od svoje plate nisam bio u stanju da obezbedim pristojan život ni sebi, ni svojoj porodici. Živeo sam kao hrčak, imao sam gde da spavam i nisam bio gladan. Ono što mi je posebno teško padalo je to što sam poznavao ljude koji ni to nisu uspevali da obezbede.

Po profesiji sam medicinski tehničar, radio sam 14 godina u jednoj beogradskoj bolnici i svi su mi zavideli. Imao sam sreće, radio sam posao za koji sam se školovao i koji sam voleo. Ali ljudi su mi zavideli iz drugih razloga. Moja okolina je smatrala da sam baš srećan, radim u državnoj firmi (čitaj ništa ne radim) i da naravno primam veliku platu.

Foto Piksabej

U realnosti ta plata je iznosila oko 35.000 dinara. Posla je bilo preko glave. Nama su  jednostavno nedostajali ljudi, bolnice. Sa brojem kreveta, osoblja i materijala kojim je bolnica raspolagala bilo je nemoguće zbrinuti toliki broj pacijenata. To je dovelo do toga da zdravstveni sistem nije dostupan, da pacijenti moraju da čekaju više sati da dođu na red. Ono što ne mogu da shvatim ni dan danas, je svest prošečnog građanina Srbije. Pacijenti nisu bili ljuti na sistem, na političare… svi su bili ljuti na osoblje. Jedan deo pacijenata smatrao da je zapravo osoblje uzrok njihovih nevolja, da je problem samo to što mi nećemo da radimo i da je ceo zdravstveni sistem samo teret ovoj državi. Ja to vidim sasvim suprotno. Mislim da je zdravstveni sistem jedan od stubova društva, i da sa ovakvim sistemom Srbija nema neku perspektivu.

Emigracija zdravstvenih radnika u Nemačku je u osnovi jednostavan proces. Upisao sam kurs jezika, položio B1 ispit na Gete Institutu, našao posao i sa ugovorom predao dokumenta u ambasadu.

Tek u trenutku davanja otkaza postao sam svestan situacije u kojoj sam se nalazio. Tada sam se prvi put stvarno uplašio i zapitao da li je moralo baš ovako? Iza sebe sam ostavio porodicu, posao, sve.

U početku sam radio kao bolničar, deo Nemačke u kom sam radio nije priznavao našu diplomu. Radio sam dva posla istovremeno i zarađivao sam oko 1.700 evra u početku, pa u kasnijem periodu i do 2.000 evra. Radio sam oko 200 sati mesečno, izdržavao sam porodicu u Srbiji i sebe u Nemačkoj. Moj prvi veliki problem je bio stan. Živeo sam po iznajmljenim sobama, a da bi se moja porodica kvalifikovala za dobijanje vize, uz naravno platu morao sam da obezbedim i stambene uslove. 

Foto Piksabej

Mislim da je lakše naučiti nemački, nego naći stan u nekom većem gradu. Druga velika prepreka je nostrifikacija diplome. Procedura se razlikuje u zavisnosti od dela zemlje gde se nostrifikacija radi. U pojedinim delovima Nemačke uz sertifikat o poznavanju jezika i potvrdu o višegodišnjem iskustvu u struci, kolege dobijaju direktnio priznavanje dipolme. U delu zemlje u kom sam ja bio zaposlen, morao sam da idem na praksu, posle koje sam stekao pravo da polažem stručni ispit.

Sad sam zaposlen u jednoj od najvećih klinika u zemlji, sa nostrifikovanom diplomom bio sam u prilici da biram posao. Plata je takođe značajno porasla. Kada bih rekao da je ovde sve idealno, lagao bi, ali opet puno je lakše. I ovde kao i u Srbiji ima puno posla, i ovde ima manjak osoblja. Razlika između Nemačke i Srbije je u tome, što Nemci imaju svest o značaju zdravstvenog sistema za društvo, svesni su da imaju manje ljudi nego što im je potrebno i  aktivno rade na tome da privuku što je moguće više ljudi.

 

Milan Pavlović, Hamburg, Nemačka


Komentari16
76362
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Tanja
Jako lepa priča. Hvala što ste podelili sa nama. Kad porodica dođe sve će leći na svoje mesto.
Jakob
Tesko ces sa platom med.tehnicara u DE da zivis mnogo bolje nego u Srbiji.U Srbiji ti nije bila plata 35 000 vec oko 42 000 din. A najnize plate srednjeg osoblja upravo su u zdravstvu DE,zato i ima posla, nijedan Nemac ne zeli da radi takav posao za male pare,retko ces i vidjati nemce tehnicare u zdravstvu, ljudi iz JI Evrope to rade, a posao tehnicara u DE i Srbiji je ko nebo i zemlja,mnogo manje se radi u Srbiji,mnogo manje. Prednost je ipak biti u DE jer je lepa i uredjena zemlja,nema kriminala i korupcije kao u Srbiji, a da se kupi auto ili bela tehnika,neko letovanje ili zimovanje,nije problem kao u Srbiji,ali da ces imati neka primanja u DE sa tom skolom, nema sanse, u DE se lepo zaradjuje, ali ne ako si u zdravstvu...
Dovla
Pozdrav iz Nemacke. Niste u pravu gospodine. Plate ovde variraju, gazdarica kod koje zivim radi kao srednje osoblje kako vi to kazete, ima neto platu od 2400eur u privatnoj bolnici. Ima ljudi sa 1600eur platom u vecim drzavnim bolnicama. Ima fiksno radno vreme, mogucnost da sebi kupi dzip i da plati 2 letovanja godisnje. Ne znam da li ste uopste ikada bili u Nemackoj, a tek ne verujem da ste radili obzirom da "znate" kakve su plate ovde. Eto dokle je doguralo sve, svi sve znaju i samo osudjuju druge. Lep je tekst, uzivajte u citanju.
Preporučujem 18
Dragan Avramović
Voleo bih da radiš kao med.tehničar u bilo kom Domu Zdravlja u prigradskim opštinama grada Beograda i za 70.000,00, pa posle napiši nešto.
Preporučujem 11
Alisa
Lep tekst. Hvala.Nadam se da je i porodica stigla i smestila se. Korak po korak.
miroslav
Kako u Srbiji tako i ovdje ima mnogo posla i manjka osoblja, ali se od rada ovdje u inostranstvu, može primerno i dostojanstveno živeti. To je razlog odlaska mladih i obrazovanih, sestara, tehničara, lekara i ne samo njih. Još veći problem je što su to mladi i vitalni ljudi, pa osnivaju porodice po svetu, to će imati još veće posledice po naš narod. Ali, dok kod nas zaseda nekakav državni demografski odbor, priča i raspravlja, mladi ljudi odlaze bez povratka a oni zasedaju i zasedaju, raspravljaju i raspravljaju? Biti emigrant je trnovit put, ali za nas emigrante je bio jedini put, da bi mogli raditi, zaraditi i od rada živeti, primerno i dostojanstveno. Da ovdje se radi, ali i kod nas, oni što rade rade za koru hleba, imaju sobu kod mame i tate, ako je imaju, i tu bi trebali osnovati porodicu. E ljudi i tu smo, kaput pa naput.
Vlajko Stojiljkovic
Ne shvatam zasto je gospodin dao otkaz, zar nije logicnija varijanta “neplaceno” , manje bi se uplasio?!
Milica
Neplaceno se ne odobrava vise. Eto zato.
Preporučujem 36

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /
Moj život u inostranstvu
Moj život u inostranstvu
Moj život u inostranstvu
Moj život u inostranstvu
Moj život u inostranstvu
Moj život u inostranstvu
Moj život u inostranstvu
Moj život u inostranstvu
Moj život u inostranstvu

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja