petak, 22.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 13:24
INTERVJU: DžEJMS ŠIF, profesor na Univerzitetu u Sinsinatiju

Apdajk bi danas bio užasnut Trampom

Za velikog pisca naj­bo­lji je ured­nik bio onaj ko­ji se ni­je mno­go me­šao. Kri­ti­ča­ri su ga ner­vi­ra­li
Autor: Marina Vulićevićsubota, 02.06.2018. u 22:00
(Фото М. Ву­ли­ће­вић)

Peta bijenalna konferencija Društva „Džon Apdajk” (1–5. jun) prvi put se održava izvan SAD, i to na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Među gostima konferencije nalazi se i Džejms Šif, jedan od najvećih poznavalaca dela Džona Apdajka, profesor na Univerzitetu u Sinsinatiju, autor i urednik pet knjiga o savremenoj američkoj prozi.

Nedavno mu je literarni fond, koji nosi ime Džona Apdajka, poverio zadatak da uredi knjigu pisama ovog američkog autora. Šif je ujedno i urednik Revije „Džon Apdajk”. Porodična fondacija Roberta i Adel Šif, koja inače podržava reformu državnih škola u Americi, pomogla je restauraciju Apdajkove porodične kuće.

Takođe, ova fondacija pružila je podršku i konferenciji na Filološkom fakultetu u Beogradu. Naš grad posećuje prvi put.

Iako politika nije primarno u Apdajkovom fokusu, on kao i drugi američki pisci, poput Filipa Rota i De Lila, zahvata širinu društvene stvarnosti sačinjenu od uticaja politike, sporta, kulturnih modela na čoveka svakodnevice. Kako se ličnosti pojedinih američkih predsednika prelamaju u svesti njegovih junaka?

Istorijski posmatrano, američki autori uglavnom su predstavljali ljude sa margine, autsajdere. Setimo se Toroa, Melvila, Ričarda Rajta, te Toni Morison i Džuna Diaza, koji su pisali i pišu o ljudima isključenim iz političkog dijaloga zbog rase, roda, seksualne orijentacije, ekonomije, najrazličitijih razloga. Za razliku od njih, Apdajk piše „iz centra”. Njegov junak Zeka Angstrom pokretač je tog obraćanja iz centra, koje nije nužno političko, već predstavlja ekonomsko i geografsko središte države, one velike „američke buke”. Mislim da Apdajk, govoreći o vladavini različitih predsednika, junake kao što je Zeka, na nivou imaginacije, povezuje sa predsednikom, tako da na njega liče. U drugom nastavku serije romana o Zeki Angstromu, kada se Lindon Džonson suočava sa problemima vijetnamskog rata, čini se da su u isto vreme sa njim povezani i Zeka i Apdajk. Apdajkov otac bio je nastavnik, kao što je to u jednom periodu bio i Džonson. Moguće je da je on kritike upućene ovom predsedniku doživljavao kao da su upućene i njegovom ocu, da je saosećao sa njim. Pit Hanema, junak romana „Parovi”, liči na Kenedija: upušta se u mnoge ljubavne afere, zavodnik je, živi među parovima koji traže nešto što ne postoji. Upečatljiva je scena u tom romanu koja se zbiva na dan Kenedijevog ubistva, kada Pit kaže: „Osećam kao da igramo nad njegovim kovčegom”.

Da li je to pisanje „iz centra”, iz naše današnje perspektive, uskraćeno za dozu subverzivnosti koju je, na primer, imao Rot?

Apdajk jeste različit od Gora Vidala ili Filipa Rota. Možda je taj nedostatak subverzivnosti u tome što su njegovi junaci shvaćeni kao konzervativni, nisu pobunjenici. Apdajk jeste sa suprugom prisustvovao protestima Pokreta za građanska prava šezdesetih godina u Bostonu. U privatnosti je napuštao „centar”, glasao je za demokrate, i mislim da bi danas bio užasnut zbog Trampa, ali smatram i to da on nije želeo da bude shvaćen kao politički pisac.

Da li u Apdajkovom prikazu ljubavi, seksa, braka ili razvoda ima nečeg podrivačkog i uznemirujućeg?

On je vrlo otvoren i iskren u vezi sa ljudskim bićima i njihovim željama, posebno u vezi sa onima koje nisu društveno prihvatljive. Kada studentima predajem o Apdajku, oni su time pogođeni, posebno romanima o Zeki Angstromu, koji se mahom zbivaju u podsvesti junaka. Mnogi ljudi ne bi želeli da ulaze dublje u njegov način mišljenja, zbog toga što nije politički korektan. Ako biste te neizgovorene misli mogli da izdvojite i izložite, ljudi bi bili užasnuti. U tom smislu Apdajk jeste subverzivan, posebno u prikazu unutarnjeg života muškarca.

Kakva pisma je pisao Apdajk?

To su pisma čitaocima, prijateljima, porodici, urednicima, piscima, kao što su Filip Rot, Ijan Makjuan, Džojs Kerol Outs. Nije koristio imejl, ali svakodnevno je pisao duhovita, smešna pisma. Dok ih čitate, to je kao da vidite Apdajka u nekom drugom žanru. Majci je napisao par hiljada pisama, samo na prvoj godini na Harvardu bilo ih je 40. I majka je pisala njemu. Zbog nje se kao vrlo mlad bavio uredništvom, nazivajući sebe najmlađim neplaćenim urednikom u američkoj istoriji. Njegova majka slala je svoje priče literarnim časopisima i on ih je čitao kao dete.

Pošto ste ga poznavali, kako biste ga opisali?

Bio je smiren, nesebično se odnosio prema vremenu. Jasno se izražavao i bio je vrlo duhovit. Divne rečenice njegove proze navirale su, takođe, i sa njegovih usana. Prilikom njegove druge posete Sinsinatiju proveli smo čitav jedan dan zajedno, u muzeju, u razgovoru sa studentima, kao i tokom večere. Mnogim piscima to bi bilo i previše, ali on je sve bespogovorno izvršavao. Tako je i odgovarao na mnoga pisma čitalaca. Onima koji su mu slali svoje priče i rukopise, davao je predloge i sugestije. Možemo da se pitamo odakle mu ta energija, ali verovatno to ima veze sa njegovim odrastanjem uz majku koja je pokušavala da objavi svoju prozu. Zbog toga je drugim piscima pružao podršku. Kao dečak, slao je pisma crtačima stripova, objavljivao je čak i političke stripove pedesetih. Bio je sjajan likovni kritičar.

Da li se u pismima može videti da ga je nešto možda zabrinjavalo?

Mislim da je imao problema sa brljivim urednicima, nije voleo da mnogo intervenišu na tekstovima. Za njega je najbolji urednik bio onaj koji se nije mnogo mešao. Kritičari su ga nervirali. U priči koju smo uvrstili u novo izdanje Apdajkove revije nalazi se priča „Bek noar” o junaku-piscu Henriju Beku koji hoće da ubije svoje kritičare: jednog hoće da gurne na šine u metrou, drugome šalje otrovano pismo. Nervirali su ga kritičari kao što je Harold Blum i Mičiko Kakitani.

Koliko je Apdajk bio zaokupljen problemom terorizma, budući da je autor romana „Terorista”?

On je video napad na Svetski trgovinski centar, toga dana kada su kule srušene bio je u Bruklinu. Iako je bio svedok tog događaja, nisam siguran u kojoj meri ga je tema terorizma zaista zabrinjavala. Iako je posle 11. septembra problem terorizma uticao na sve Amerikance više nego ikada pre. Ali, mislim da odmicanjem vremena taj događaj sve više bledi. Nisam siguran zašto je napisao taj roman, ali mislim da je želeo da se priključi nečemu što je obuzelo čitavu zemlju. Taj roman privukao je puno pažnje, i prodat je u velikom tiražu, ali je dobio i oštre kritike.


Komentari0
39812
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja