utorak, 22.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 00:01

Ramazan u Gazi

Primirje posle najtežih okršaja od rata 2014. ne garantuje da će se popraviti katastrofalan položaj dva miliona Palestinaca
Autor: Boško Jakšićsubota, 02.06.2018. u 22:00
Оплакивање погинулих милитаната Исламског џихада (Фото Бета/АП)

Palestinci iz pojasa Gaze naviknuti su na bedu, ali nisu očekivali da će im se mesec božje milosti pretvoriti u košmar koji je pretio da izmakne kontroli i pretvori se u neželjeni i neplanirani rat kao leta 2014. godine.

Otkako je 35.000 Palestinaca 30. marta učestvovalo u masovnom protestu zbog otvaranja američke ambasade u Jerusalimu, da bi se dan kasnije, u Danu katastrofe, podsetili na sedam decenija okupacije, konflikt duž granice Izraela i Gaze opasno se razbuktao. Savršene formacije izraelskih dronova prvo su izbacivale kanistere sa suzavcem, onda su bojevom municijom odgovorili na pokušaje Palestinaca da preseku pogranične žičane barijere. Od tada je najmanje 116 Palestinaca ubijeno – Izrael tvrdi mahom militanata – a više hiljada je ranjeno.

Palestinski Hamas, koji drži vlast u Gazi, pridržava se opasne taktike u koju uvlači i druge palestinske militantne grupe. Da bi se nametnuo kao najautentičniji borac u sukobu s Izraelom, slao je mase na granicu. Cinična računica je jasna: što je više poginulih, popularnost Hamasa raste. Privlači se pažnja sveta.

Izraelci nisu Palestincima dopustili da probiju žičanu barijeru, sprečavali su sabotaže i podmetanje bombi, branili jevrejska naselja severno od granice i uništavali tajne tunele, uključujući i jedan koji je ulazio 900 metara u izraelsku teritoriju.

Hamas i Islamski džihad su na „cionističku agresiju” uzvratili raketama i minobacačkom vatrom. „Bombardovanje za bombardovanje, krv za krv”, poručio je Hamas. Izraelski avioni i tenkovi su u snažnom uzvratnom udaru potom gađali 50 ciljeva Hamasa i proiranskog Islamskog džihada. Izrael je na „najbližoj tački praga rata”, ocenio je izraelski obaveštajni šef Izrael Kac.

Intenzitet sukoba podsetio je na vreme sedmonedeljnog rata 2014. godine, kada je 2.300 Palestinaca poginulo, više od 10.000 ranjeno, 7.000 njihovih domova uništeno, dok je stradalo 66 izraelskih vojnika i petoro civila.

Lideri Hamasa su preko egipatskih posrednika poslali poruku Izraelu da su spremni da obustave napade. Izrael je odgovorio da će na smirivanje odgovoriti smirivanjem. Iako nema formalnog dogovora o prekidu vatre, ispostavilo se da obe strane nisu bile raspoložene za širenje konflikta.

Izrael je Hamasovo primirje jedva dočekao. Netanijahuov kabinet više brine prisustvo Iranaca i šiitskih milicija u Siriji, dok armija, pre eventualnog otvaranja sekundarnog fronta u Gazi, namerava da kompletira uništavanje palestinskih tunela.

Izraelska vlast ne vidi šta bi dobile ponovnom okupacijom Gaze, koju je 2005. Palestincima predao bivši premijer Arijel Šaron. Slanje kopnenih snaga, čiji bi cilj bio rušenje Hamasove vlasti, smatra se nepotrebnim, a veliko je pitanje da li bi alternativa bila bolja.

„Vlada to nikada ne bi javno priznala, ali u većini perioda tenzije ona Hamas doživljava kao relativno ugodnog neprijatelja, imajući u vidu da alternativa deluje opasnije – da Izrael ponovo bude odgovoran za anarhiju među dva miliona stanovnika Gaze”, piše „Harec”.

Na bezuslovno prihvatanje Hamasove ponude moguće da je uticalo i to što je izraelska legitimna „odlučna odbrana” dospela na metu međunarodne kritike jer premijer Netanijahu ne uspeva da odustane od stare navike – prekomerne upotrebe sile.

Generalni sekretar UN Antonio Guteres kaže da je „duboko uznemiren”. Britanska vlada pozvala je na nezavisnu istragu izražavajući zabrinutost zbog upotrebe bojeve municije. U zaštitu prava Palestinaca na mirne proteste stali su i francuski predsednik Emanuel Makron i nemačka kancelarka Angela Merkel. SAD su, očekivano, u Savetu bezbednosti blokirale rezoluciju osude Izraela.

Da li je ramazan kakav Gaza dugo nije doživela brutalna najava „sporazuma veka” – mirovnog plana koji administracija Donalda Trampa namerava da obelodani kada se sveti mesec posta završi 14. juna?

Izrael i Palestinci ritualno razmenjuju optužbe, ali glavni akter najnovije spirale nasilja nalazi se hiljadama kilometara daleko – u Beloj kući. Tramp je mogao da pretpostavi da će njegova odluka o preseljenju američke ambasade iz Tel Aviva za Jerusalim biti okidač palestinskog besa i nov ekser u kovčeg u kome već četiri godine počiva mirovni proces.

Mogao je, ali odlučio se za eksplozivni scenario koji u startu minira njegov plan rešenja izraelsko-palestinskog konflikta. Sem ukoliko američki predsednik ne računa da će „sporazum veka” uspeti da progura koristeći loše stanje zdravlja palestinskog predsednika Mahmuda Abasa i razmirice među Palestincima – koje će Izrael pojačavati – kako bi u trenutku kada se Palestinci pomire sporazum postao realnost priznata od Arapa i sveta?

Za više od dva miliona Palestinaca u Gazi ništa se ne menja. Sa Sredozemnog mora i na kopnu sa severa suočeni su s izraelskom blokadom, a na jugu, prema Egiptu, sa ograničenjima kretanja. Opsada Gaze, potpomognuta sankcijama službenicima javne uprave koje je Hamasu zaveo rivalski Fatah iz Ramale, kombinovano ima katastrofalne efekte na svakodnevni život, posebno u zdravstvu.

Situaciju pogoršavaju i svađe među žiteljima Gaze oko toga ko je žrtva izraelskih napada – jer njihovim porodicama sleduje mesečna pomoć. Zbog unutrašnjih podela, još nisu registrovane ni žrtve rata 2014.

Približava se 5. jun, dan u kome je pre 51 godinu počeo šestodnevni arapsko-izraelski rat posle koga je Izrael ovladao teritorijama Zapadne obale i Gaze. Palestinci pripremaju proteste i poručuju da neće odustati od svojih prava, ali pritisnuti izraelskom opsadom i sopstvenim sukobima od slavlja ramazana nije ostalo ništa. Koliko dugo će ovako trajati?


Komentari3
330b8
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Срђан Драганић
Да ли ће бити мира је потпуно у рукама Палестинаца. Да оставе Израел на миру не би им Израел ништа радио.
pera
hvala jevrejima sto brane evropu i hriscanstvo od ekstremnih muslimana. dosta nam je vise titove arapske politke, skolujemo i podrzavamo nagore teroriste na svetu.
Alen
Kad palestinci daju izraelcima svoju zemlju tada i mi dajemo Kosovo.Do tada stisnuti zube i zamrznuti konflikt.Ko je malo prosao svijeta i vidio shvatice da nema nista bez borbe,odricanja i krvi.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja