četvrtak, 20.09.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:53
„Politika“ u Viminacijumu

Ljubav nastavljena u grobnicama

U Viminacijumu je početkom prvog milenijuma vođen život dostojan rimskih careva, kakvog se ne bi postideli ni današnji vladari sveta
Autor: Gradimir Aničićnedelja, 03.06.2018. u 22:00
Минђуше младе жене (Фото Виминацијум)
Дивина, касноантичка Монализа
Слуга приносилац Дивине с култним хлебом
Миомир Кораћ (Фото Ж. Јовановић)
Саркофаг са скелетима мушкарца и жене у загрљају (Фотографије Научноистраживачки центар Виминацијум)

Dok se krivudavim lošim asfaltnim putem vozim niz Dunav od TE„Kostolac” ka arheološkom nalazištu Viminacijum, na nebu se odvija prava mitološka predstava iz doba Rimskog carstava. Šta se belasa iznad Gornje Mezije? Da li Jupiter s Junonom rasteruje Titane i vandale? Ili je to svetkovina u čast Minerve i Marsa sa štićenicima koju predvode frulaši?

Niti Jupiter s Vinonom rasteruje Titane i vandale da zaštiti slobodan grad Viminacijum, niti Minerva i Mars sa štićenicima predvođenim frulašima svetkuju, već kumulonimbusi (oblaci koji donose jake padavine) jezde Podunavljem donoseći preko potrebnu kišu usevima na njivama donjostiške ravnice. Svuda oko mene su beskrajni predeli kultura, zasejanih vrednim rukama ratara, koje se razlikuju zelenim nijansama – Lorkino „zeleno, volim te zeleno”.

U Naučnoistraživačkom centru Domus scijentijarum „Viminacijum” dočekuje me vedri, beskrajno strpljiv i srdačno raspoložen domaćin, njegov direktor dr Miomir Korać.

Oko dr Miomira Koraća su stalno filmske i te levizijske ekipe. „Tu sam za vas, u vašoj služ bi, samo kažite šta že lite”, tako dočekuje svaku grupu ili pojedinca koji pokažu interesovanje za arheološke nalaze ovog područja.

Sedimo pod tremom Domusa u kojem stalno boravi i radi 25 doktora i doktoranada različitih zanimanja, sa mnogobrojnim kolegama iz zemlje i sveta, svi sa istim poslanjem – da iskopavaju i obrađuju iskopano. Neverovatan je podatak: od 450 hektara područja tada potpuno nezavisnog grada Rimskog carstva, prestonice Gornje Mezije u kojoj su stolovali ili boravili skoro svi rimski im- peratori toga doba, do sada je otkopano samo dva posto, a već je nađeno toliko toga. Profesor Korać nabraja: „Ovde je Septimije Sever 211. godine proglasio sina Karakalu za cezara, 2013. otkriven je žrtvenik posvećen nimfama, 2012. pronađena figurina ženskog božanstva stara 4.000 godina, otkopano i obrađeno 15.000 grobova…

Nigde na teritoriji Rimskog carstva nije otkopano toliko grobnica, ni približno, kao ovde.” Kažem mu da me ne interesuju suvi podaci i statistika, već društveni život tadašnjeg stanovništva, lju- bav pre svega koju naslućujem iz pojedinih otkopanih detalja. Profesor Korać me za trenutak pogleda upitno, široko se osmehnu i nastavi: „Nedavno smo otkopali dve vile rustike, mauzolej i dva sarkofaga, u jednom su ostaci urne, što znači da je pokojnik spaljen, u drugom dva skeleta. I to: skelet muškarca zrele dobi, u pedesetim godinama, i devojke ili mlade žene u dvadesetim godinama, koju drži u čvrstom ljubavnom zagrljaju, što nam govori da je ovo grad lepote, ljubavi i ovozemaljskih uživanja rimskog velikaša.

Očigledno pokojnik je želeo da i na onom svetu bude u večnom zagrljaju voljene, i obrnuto, što nam potvrđuje položaj njihovih tela u sarkofagu. Važno nam je i to što sarkofag nije opljačkan, sve je u njemu sačuvano: skelet muškarca od 180 santimetara, čije kosti potvrđuju da nije ništa fizički radio, već uživao u životu, i žene od 148 santimetara, u bogataškoj brokatnoj odeždi protkanoj zlatnim nitima.” Uz pokojnike su otkrivene tri posude od stakla (za mirise, pomasti i suze za pokojnicima), koje su obavezne u obredu sahranjivanja pokojnika paganina, kao i četiri novčića od bronze – da Heronu plate prevoz na onaj svet – od kojih je jedan kovan u viminacijumskoj kovnici sredinom trećeg veka naše ere.

Ogledalo za svadbu

Dok je muškarac bio sahranjen bez ličnih predmeta, predmeti otkriveni uz ženu spadaju u red najraskošnijih otkrivenih u nekropolama Viminacijuma. Po svemu sudeći, bila je obučena u odeću protkanu zlatnim nitima na koju su bile našivene perle od zlata, bisera i stakla, uz ukrase u vidu zlatnih alkica sa umetnutim dragim kamenjem. Od delova kostima tu su još unikantna pojasna garni- tura od srebra, kao i kopča od istog materijala. Frizuru pokojnice su pridržavale četiri ukosnice sa loptastim glavama, dve od kosti i dve od skupocenog gagata, vrste lignita.

„Uz pokojnicu je otkriveno i kružno ogledalo od srebra, čija je drška modelovana u obliku Heraklovog čvora. Ogledala luksuzne izrade korišćena su prilikom svadbenih procesija, nevesta ih je nosila u kuću budućeg muža, tako da je moguće da se radi o predmetu korišćenom u ovu svrhu. Ovakvo uverenje dodatno potkrepljuje Heraklov čvor, budući da se zna da je pojas mlade bio vezivan upravo na ovaj način tokom procesija”, priča mi profesor Korać.

Prema njegovim rečima, možda i najzanimljiviji, a svakako jedan od izuzetno retkih tipova nalaza jeste verenički prsten od zlata, koji na glavi ima ugravirana slova SIMP, što su najverovatnije inicijali ili skraćeno ime verenika. Predstojeća DNK analiza treba da potvrdi da je najverovatnije reč o verenicima ili bračnom paru, u svakom slučaju je reč o velikoj ljubavi.

Onakvoj kako ju je video Aristotel: „Ljubav se sastoji od jedne duše koja nastanjuje dva tela”, ili naš Ivo Andrić: „Ljubavnicima je vreme uvek kratko i nijedna staza nije dovoljno dugačka.”

Ranije otkopani dragulj Viminacijuma je freska mlade žene, koju su arheolozi nazvali Divina. Smat- ra se najlepšom freskom kasnoantičke umetnosti, a zbog položaja ruku i zamišljenog pogleda zovu je i Mona Liza kasne antike. Izaziva divljenje svakog posetioca koji uđe u čudesni podzemni svet mrtvih. Na slici je lik devojke koja je pripadala višim društvenim slojevima, na šta upućuju delovi zlatnom bojom obrubljene haljine.

Ovaj portret je sa svojom zagonetnom lepotom zaista biser antičkog stvaralaštva. To je centralna freska grobnice i dočarava nam osobu kojoj je grobnica namenjena. Na zapadnoj strani grobnice predstavljena je ženska osoba dvadesetih godina i može se pret- postaviti da je njen lik rađen prema modelu.

To je mlada žena, izduženog ovalnog lica, krupnih kestenjastih očiju, pravilnog nosa, senzualnih usana i nežnog, dugog vrata. Na suprotnoj strani zida je predstava sluge prinosioca, koji služi njoj držeći poslužavnik sa kultnim hlebom, obučen u odeću tog vremena. Oko njega su srcoliki listovi, što upućuje na to da je sluga sam slikar zaljubljen u devojku koju je naslikao. Nema hrišćanskih motiva, ali je tajna ljubavi evidentna, slikar je verovatno oslikao svoju životnu ljubav. U grobnici broj 5517 na južnoj bočnoj strani je slika Nebeskog jahača i Hristov monogram na kojoj je predstavljeno kako se paganstvo pre- obražavalo u hrišćanstvo. Ispred jahača prikazan je panter tirkizne boje i razjapljenih čeljusti. Iza jahača je pas u trku, tamnocrvene boje, sa završnom konturom tamnoplave boje, kao i sve figure i motivi.

Noćno kupanje

Čitava scena se odigrava u prosto- ru gde je drveće oslikano na isti na- čin kao i drveće rajskog vrta, u svetloplavim i tamnoplavim tonovima. Svakako da predstavu ovog jahača ne treba posmatrati kao uobičajenu predstavu lova. Ona, pre svega, ima jedno simboličko značenje. Jahač je predstavljen između dva simbola: ispred njega se nalazi panter, koji je, po hrišćanskoj ikonografiji, slika greha, okrutnosti i antihrista, dok je iza njega predstava psa kao simbola pravde, milosrđa, mira i istine. Oslikan je paganin na rođenju u crve- nim tonovima kako se penje na nebo i postaje nebeski jahač u plavim tono- vima, scena prikazuje put od rođenja do ljubavi prema hrišćanstvu. Najverovatnije je reč o osobi rođenoj kao paganin koja je tokom života primi- la hrišćanstvo, što je inače prva slikarska predstava slobodne ljuba- vi prema hrišćanstvu. Po dekoraciji živih boja flore i faune, pretpostavlja se da su freske iz doba paganstva, najverovatnije iz trećeg veka. To je delić priče o carskom gradu Viminacijumu, rimskom vojnom logoru koji je nastao u prvom veku i trajao do početka sedmog veka. Bio je jedan od najznačajnijih legijskih logora na Dunavu, a izvesno vreme i glavni grad rimske provincije Gornje Mezije, koja je obuhvatala najveći deo današnje Srbije, severnu Makedoniju i deo severozapadne Bu- garske. Više puta je razaran u najezdama Gota i Huna, da bi ga konačno u šestom veku opustošili Avari. Dosadašnjim istraživanjima pro- nađene su zanatske radionice, s pe- ćima za pečenje opeke, a grad je po- sedovao i terme, koje su bile glavno sastajalište Rimljana. U središtu termi bile su prostorije za masažu. Iskopano je šest bazena, u kojima ponegde mogu da se nazru oslikani zidovi sa cvetnim i životinjskim motivima. Kupatilo je bilo parno a topao vazduh je cirkulisao između stubića i zagrevao opeku ispod podnica, dok je voda stizala sa izvora u slobodnom padu, akvaduktom istraženim u dužini od deset kilometara. Pro- nađene su i svetiljke koje su služile za noćno kupanje. U Viminacijumu je početkom prvog milenijuma vođen život dostojan rimskih careva, kakvog se ne bi postideli ni današnji vladari sveta. Zahvaljujem profesoru Miomiru Koraću na srdačnosti, vremenu izdvojenom za razgovor, a on mi široko osmehnut kaže: „Hvala vama, dođite nam opet, rado ću vam biti na usluzi.” Jedan sasvim neverovatan čovek, nepresušne energije, potpuno posvećen Viminacijumu.


Komentari1
9bd5c
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

мак
....Око др Миомирa Кораћa су стално филмске и те левизијске екипе. „Ту сам за вас, у вашој служ би, само кажите шта желите”... Анализирајте ДНК ...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja