Od početka godine do danas prosečna maloprodajna cena benzina na domaćim pumpama veća je za 6,1 odsto, ili 8,79 dinara, a dizela za 7,5 procenata, odnosno 11,3 dinara za litar.

Tim povodom oglasio se i ministar energetike Aleksandar Antić, koji je rekao da se nada da će svetska cena nafte u narednom periodu pasti, što bi moglo da dovede do pojeftinjenja goriva. Ukoliko do toga ne dođe, postoji mogućnost da i vlada preduzme određene mere.

– Pratićemo kako će se te cene u narednom periodu razvijati. Ukoliko do toga ne dođe, na nivou vlade ćemo videti koje mere imamo na raspolaganju, pri čemu moramo da imamo na umu da imamo tržišno formulisanje tih cena i da tržište diktira uslove – kazao je Antić za Televiziju Prva.

– Budući da naftu i gorivo proizvođači i uvoznici kupuju za dolare, u istom periodu kurs dolara povećan je za 4,3 odsto, sa 98,14 na 102,39 dinara. Juče je malo pao, na oko 101 dolar, a uz to su od sredine marta i fiskalne obaveze prema državi povećane za dva dinara. Istovremeno je cena sirove nafte i goriva veća za 14,6 odsto ili oko 10 dolara po barelu, što je sve zajedno dovelo do poskupljenja goriva – kaže Tomislav Mićović, generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije.

Iako se očekivalo da će cena barela posle drastičnog skoka pre dve nedelje nastaviti da pada, pre dva dana je ponovo zabeleženo poskupljenje nafte – i to oko tri odsto. Cena „brenta” je za prethodna dva dana sa 75,3 povećana na 77,86 dolara za barel.

Trend rasta cene nafte beleži se od juna prošle godine. Pre oko godinu dana barel „brenta”, koji se prerađuje u Srbiji, koštao je oko 44,82 dolara, a juče 77,86, što je povećanje od 73 procenta, ističe Mićović.

Na pitanje da li bi gorivo moglo da pojeftini, budući da se cena nafte prethodnih dana zaustavila na 75 dolara po barelu, Mićović odgovara da ne postoji precizna kalkulacija, ali da se promena cene sirove nafte i nagore i nadole odražava na maloprodajne cene goriva tri do šest nedelja i ukoliko nije bilo promena drugih parametara, cena goriva se menja u istom smeru.

– Međutim u drugoj polovini 2017. godine, kada se cena sirove nafte povećala sa 44,82 na 67,02 dolara za barel, odnosno za 50 odsto, cene goriva su ostale gotovo nepromenjene. Skok cene nafte ovog puta je kompenzovan drugim uticajima, kursa dolara i tržišnih kretanja – kaže on.

Gotovo je ista situacija u svim zemljama u regionu, jer su izložene istim uticajima. Srbija više od 80 odsto svojih potreba za gorivom pokriva iz uvoza, tako da je nemoguće izbeći uticaj globalnog tržišta nafte i međusobnog odnosa valuta.

– Državi po raznim osnovama pripada 53–55 odsto od maloprodajne cene, tako da samo ona može da doprinese smanjenju cena. Pošto su proizvođači i uvoznici pritisnuti rastom nabavnih cena i zbog toga prinuđeni na korekcije cena, u ovakvim situacijama su prethodnih godina mnoge države reagovale privremenim smanjenjem akciza. Po svemu sudeći, nagli rast berzanskih kotacija uskoro će zahtevati upravo tu reakciju i naše države – kaže Mićović.

– U Srbiji je poslednji put ova mera primenjena 2012, kada je vlada smanjenjem akciza na period od oko šest meseci doprinela smanjenju cene goriva, čime je u prvom redu sprečen veći poremećaj u onim sektorima privrede na koje cena goriva značajnije utiče. Zakon o akcizama omogućava vladi da bez njegove promene (što je u nadležnosti Skupštine) smanji akcize do 20 odsto i da ih nakon prestanka poremećaja vrati na zakonom propisan nivo – zaključuje Mićović.