sreda, 26.06.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 19:58
Srbi pre Nemanjića (5)

Dinastija velikih župana – Vukanovići

Okretanje Srbije ka Ugarskoj i zapadu dovelo je do prvog značajnijeg rodbinskog povezivanja srpske sa evropskim vladajućim porodicama
Autor: Predrag Komatinanedelja, 10.06.2018. u 12:00
Мирослављево јеванђеље, најзначајније дело српскословенске писмености из XII века, настало је по наруџбини захумског кнеза Мирослава (брата Стефана Немање), сина Завиде, српског владара из династије Вукановића

Posle smrti kralja Konstantina Bodina najvećim delom srpskih zemalja, u unutrašnjosti Balkanskog poluostrva sa centrom u području Rasa, zavladali su veliki župani iz Vukanove porodice. Srpski vladari tog vremena, počev od Vukanovog sinovca Uroša I, jednog od carevih talaca iz 1094, bili su svedoci novog velikog uspona Vizantijskog carstva, pod stoletnom vladavinom trojice moćnih careva iz doma Komnina – Aleksija I (1081–1118), Jovana II (1118–1143) i Manojla I (1143–1180). Neznano kada i na koji način, vizantijska vojna posada se smestila u Rasu i uspostavila čvrstu kontrolu nad Srbijom. U takvim okolnostima, srpski vladari su bili prinuđeni da oslonac potraže na drugoj strani, najčešće u susednoj Ugarskoj, koja je tokom XII veka često ratovala protiv Vizantije. Kad god bi se ugarska vojska našla na Dunavu, Srbi su pokretali ustanak, počev od rata 1127–1129, kada su proterali vizantijsku posadu iz Rasa, srušivši i sam grad. Car Jovan II Komnin je bio surov prema vizantijskom zapovedniku koji je dozvolio da utvrđenje padne – naredio je da ga obuku u ženske haljine i na magarcu provedu ulicama Carigrada.

Okretanje Srbije ka Ugarskoj i zapadu dovelo je do prvog značajnijeg rodbinskog povezivanja srpske sa evropskim vladajućim porodicama. Veliki župan Uroš I imao je tri sina – Uroša II, Beloša i Desu i dve kćerke – Jelenu i Mariju. Stariju, Jelenu, isprosio je 1129. godine ugarski kralj Stefan II za svog brata od strica i naslednika Belu. Kada je dve godine kasnije Bela II (1131–1141) postao ugarski kralj, srpska princeza Jelena postala je ugarska kraljica. Kako je Bela još u detinjstvu bio oslepljen, Jelena je bila ta koja je istinski vladala Ugarskim kraljevstvom. Upravo je ona i sprovela osvetu nad ugarskim velikašima koji su bili odgovorni za oslepljenje njenog muža, naredivši da se oni pogube.

U tzv. Bečkoj ilustrovanoj hronici postoji minijatura koja prikazuje Jelenu kako sedeći na prestolu pokraj svog muža nadgleda pogubljenje velikaša. Jelena je zadržala odlučujuću ulogu na ugarskom dvoru i za vladavine svog najstarijeg sina Geze II, kada je značajno mesto u vladanju Ugarskom zauzeo i njen brat Beloš, kao ugarski palatin i ban Hrvatske. Bračne veze sa ugarskim dvorom povezale su srpsku vladajuću porodicu i sa drugim evropskim dvorovima. Jelenina mlađa sestra Marija udala se oko 1134. za češkog kneza Konrada II, koji je iz grada Znojma vladao svojom apanažom u Moravskoj, dok je ban Beloš svoju kćerku, poznatu u ruskim letopisima kao Banovna, udao za brata ruskog velikog kneza. 

Posle Uroša I kao veliki župan pominje se njegov najstariji sin Uroš II, koji je na presto došao pre 1146. godine. On je takođe imao da trpi teške posledice potčinjenosti vizantijskom caru, pošto je bio obavezan da mu pruža vojnu pomoć, kako za ratovanje u Evropi, tako i protiv Turaka u Aziji. U vreme Drugog krstaškog rata 1147–1149. došlo je do velikih potresa na evropskoj političkoj sceni, kada su vizantijski car Manojlo I Komnin i rimsko-nemački kralj Konrad III sklopili moćan savez. Osetivši se ugroženim, francuski kralj Luj VII, Normani iz južne Italije i nemački protivnici Konrada III udružili su se u protivsavez, kome je pristupio i ugarski kralj, ali i Uroš II, ne bi li iskoristio nove okolnosti da se oslobodi vizantijske vlasti.

Tako je došlo do srpsko-vizantijskog rata koji se vodio tokom 1149. i 1150. godine uz žestoke borbe, tokom koga je čak i sam car Manojlo I dvaput lično predvodio pohode protiv Srba. Prilikom prvog je nakratko pala srpska prestonica Ras, a car je naredio da se u njemu spali velikožupanski dvor. Krajem leta 1150. godine došlo je do odlučujuće bitke između vizantijske i srpske vojske, potpomognute značajnim ugarskim odredom, na rečici Tari kod Valjeva, u kojoj je car junački se boreći predvodio svoju vojsku do velike pobede. Veliki župan je ponovo morao da mu se potčini i preuzme na sebe još teže vazalne obaveze. Uroš II je posle toga ostao pokoran caru Manojlu sve do 1162. godine, kada je ponovo pokušao da zbaci vizantijsku vlast. Car ga je tada konačno zbacio sa položaja, a umesto njega je za velikog župana postavio njegovog mlađeg brata Beloša, koji se nešto ranije vratio iz Ugarske. Međutim, Beloš je vladao samo nekoliko meseci, te je ponovo otišao u Ugarsku, gde je i umro posle 1163. godine.

Tada je pak vizantijski car za velikog župana postavio njihovog najmlađeg brata Desu, koji je sredinom XII veka vladao srpskim pomorskim zemljama, kao knez Duklje, Travunije i Zahumlja. Njegova kratkotrajna vladavina poklopila se sa novim velikim vizantijsko-ugarskim ratom koji je počeo 1163. godine. Iako se trudio da održi ravnotežu između dve sile, Desa je ipak više bio naklonjen Ugrima, težeći kao i njegovi prethodnici da se osamostali od carske vlasti. Pokušavao je čak i da se poveže sa Nemcima i oženi nekom nemačkom kneginjom. Premda ga je zbog njegovog držanja car više puta opominjao i čak nakratko zarobio, ipak ga je ostavio na prestolu do 1165. godine, kada ga je zbacio, nakon čega se i Desa sklonio u Ugarsku.

Zbacivši Desu s prestola 1165. godine u jeku velikog rata sa Ugarskom, car Manojlo I Komnin postavio je za novog velikog župana Tihomira, člana druge grane velikožupanske dinastije. On i njegova mlađa braća – Miroslav, Stracimir i Stefan Nemanja bili su sinovi Zavide i za vreme vladavine Uroša I i njegovih sinova nisu imali istaknutiju ulogu u političkim zbivanjima, vladajući svojim udeonim oblastima. Međutim, najmlađi brat se vrlo brzo pokazao najsposobnijim i već  naredne 1166. godine zbacio je Tihomira, prisvajajući velikožupanski presto za sebe.

Time je otpočela vladavina Stefana Nemanje i njegovih potomaka nazvanih u istoriografiji Nemanjićima, koja će potrajati puna dva veka i ostati upamćena kao „zlatno doba“ srpskog srednjeg veka.

Kraj

Prethodno: Prvo srpsko kraljevstvo u XI veku

 

Beleška o autoru

Dr Predrag Komatina je viši naučni saradnik Vizantološkog instituta Srpske akademija nauka i umetnosti u Beogradu. Objavio je knjigu „Crkvena politika Vizantije od kraja ikonoborstva do smrti cara Vasilija Prvog” i niz naučnih radova iz oblasti vizantologije i srednjovekovne istorije u domaćim i inostranim časopisima i publikacijama. Izučava pretežno vizantijsko-južnoslovenske odnose i najraniji period srpske istorije.

 


Komentari2
19020
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Jovan Cvijic
Kako ovde nema lavine komentara, kao na prethodnim delovima feljtona? Znam ja odgovor, narod ne interesuje svoja istorija. Samo bi mnogi hteli da Srbi budu "narod najstariji" i zanima ih da se dokaže da je istorija VI i VII veka falsifikat, a zapravo ništa iz same istorije...
Pantelija
Znaci Srbi nisu najstariji na Balkanu
Preporučujem 0

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja