subota, 17.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:54
NE SAMO O POSLU: ZORA BOKŠAN TANURDžIĆ

Decu ne treba previše hvaliti

Pedagoški rad obeležio je njenu rediteljsku karijeru. Kroz njen dramski studio prošli su i neki danas poznati glumci, ali ona je svoje učenike pre svega vaspitavala da uče kroz igru, i ako baš moraju da budu glumci – da nauče pored toga još jedno zanimanje
Autor: Dragoljub Stevanovićčetvrtak, 07.06.2018. u 13:15
Зора Бокшан Танурџић (Фото из личне архиве)

Dramski pisac i reditelj Zora Bokšan Tanurdžić učila je brojne generacije mladih pravim životnim vrednostima kroz igranje bajki na sceni, a oni joj i danas vraćaju zahvalnošću i lepim rečima. Nedavno je u Udruženju književnika održana promocija knjige o njenom životu Ranka R. Spalevića „Život kao dramska bajka”, na kojoj su govorila „Zorina deca”, danas poznate ličnosti Vesna Radosavljević, dr Sunčica Milosavljević, Dragana Varagić i drugi.

Mnogo je njih prošlo kroz dramski studio Zore Bokšan, ali većina nije u glumi već u raznim drugim delatnostima. Tako ih je i učiteljica savetovala: „Gluma je težak i neizvestan posao, pa ako već morate time da se bavite, obezbedite sebi i drugo zanimanje”. I mnogi su je poslušali, eto na primer i svima poznata Sofija Jović koja je kao devojčica glumila u „Otvorenim vratima”, posle glume diplomirala režiju, a danas je doktor psihologije i radi u Njujorku.

Detinjstvo kraj Tise

Zora je rođena u Molu, oktobra 1930. godine. Kraj Tise u bačkoj ravnici napravila je prve korake, ispisale prve rečenice, sve do trećeg razreda kada se porodica seli u Novi Sad. U ratnim godina teško se živelo, ali je Zorina majka imala hrabrosti da se izbori sa nedaćama. Otac Pavle je morao da izbegne u Srbiju kao srpski dobrovoljac i nosilac Karađorđeve zvezde.

Od njega je junakinja naše priče nasledila ljubav prema pozorištu jer je Pavle bio glumac amater, lepo je i pevao, a nastupao je i u crkvenom horu.

Zora kad pomisli na te dane seti se filma u kome je igrala Širli Templ i njene želje da bude glumica po uzoru na ovo nekadašnje „holivudsko čudo”. Volela je mačke i napisala pesmu o svojoj ljubavi prema ovim životinjama. Seća se i koliko ju je učiteljica povredila jer joj nije poverovala da je ona to sama pisala, ali je iz svih tih bajkovitih ponekad i turobnih pa i teških dana izranjala njena opredeljenost i želja da se bavi pisanjem, igrom, i scenom.

– Matematika mi je bila velika smetalica, a književnost mi se sve više dopadala, priprema školskih priredbi i zabava činila mi je veliko zadovoljstvo – kaže Zora.

U Novom Sadu, kao i svugde posle rata, teško. Roditelji joj savetuju da upiše nešto od čega se živi. Završava Višu zubarsku školu 1951. godine. Za oca i majku idealno rešenje, imaće od čega da im živi mezimica, za nju to je samo prelazno rešenje. Saznaje da se otvorila jedna posebna škola, zapravo Akademija i to pozorišna. To je to, ono što je oduvek želela! Hajde sad sve ispočetka, ali kako? Zora nije znala ni gde je ta nova Akademija, ni kako se upisuje, informacija je bilo onda malo, pa se uputila u Beograd, u potragu. Imala je sreće da nađe zaposlenje u zubarskoj ambulanti kod hotela „Mažestik” (što je takođe priča za sebe, jer se onda zapošljavalo po strogom planu i programu).

U toj čuvenoj ambulanti sa 14 stolica za pacijente upravo je u njenu seo pozorišni reditelj Narodnog pozorišta koji je kroz razgovor saznao za njenu želju i potom joj doneo i knjigu profesora Huga Klajna „Osnovi pozorišne režije”, sa obeleženim pasusima na koje treba da obrati pažnju da bi se pripremila za prijemni ispit.

Među više od 200 kandidata ona se našla u primljenih dvanaest.

Danas kada o svemu tome razmišlja nekako je uverena da nije dovoljna samo volja, mora to nekako sve pomalo i da se namesti.

– Bila je to velika privilegija da se nađete u klasi kod profesora Huga Klajna od koga sam naučila sve ono najvažnije o režiji. A on je bio ličnost kakva se retko sreće – kaže Zora.

„Kuća na uglu” bila je njena diplomska predstava u Narodnom pozorištu u Somboru. Profesor Klajn joj je dao desetku, a drugi član komisije Miloš Đurić, najveći srpski klasični filolog i helenista, odao joj je priznanje i rekao da kada bi mogao da joj da i 11, dao bi joj tu ocenu.

Punih sedam godina Zora je kao režiser i umetnički rukovodilac radila u Pozorištu lutaka u Novom Sadu. Na scenu je postavila tridesetak lutkarskih predstava koje su doživele veliki uspeh, dobila je dosta priznanja za svoj rad, a muzičko-scenski igrokaz „Srećko među bubama” proglašena je kao najbolja predstava za 40 godina postojanja ovog lutkarskog pozorišta. I sama je napisala mnoge dramske bajke.

Igra važnija od glume

Od 1964. do 1967. bila je nastavnik režije za lutkarska pozorišta na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, a za taj posao preporučila ju je lično tadašnja ministarka kulture koja je bila u poseti Somboru i oduševila se predstavom.

Pedagoški rad obeležio je njenu karijeru jer je mnogo godina radila sa decom. Počela je u Domu pionira u Beogradu šezdesetih godina, gde je rukovodila dramskim studijom, a to je uključivalo podsticanje i razvijanje stvaralačkih sposobnosti dece, rad na govornoj kulturi.

Održavala je i seminare da i drugima prenese to svoje umeće rada sa najmlađima na sceni. Kako da osmisle dramu za decu, da postave bajku, da uvežbavaju dijaloge, da od improvizacije naprave priču sa dijalozima. Pomagala je nastavnicima koji su bili zainteresovani za rad sa decom da se upoznaju sa sadržajima dramskih aktivnosti, napisala je i priručnik „Od igre do pozornice”.

– Poslednjih dana pred odlazak u penziju moj dobar prijatelj i kolega poznati glumac Toma Kuruzović preporučio mi je da nastavim svoj rad u centru za obrazovanje „Đuro Salaj”. Tako sam od 1990. osnovala Dramski studio Arlekino. Tu sam mogla da se u potpunosti posvetim studiju pa se rad spontano proširio i razgranao. Počela sam da pripremam predstavu „Pepeljuga ide na žur” koju je napisao trinaestogodišnji Bojan Đorđev. Skoro istovremeno se pojavila Ana Sokolović, diplomirani kompozitor, nekadašnja članica mog Dramskog studija u Domu pionira. Ona je sada u Kanadi i smatraju je, kada je u pitanju komponovanje, nacionalnim blagom Kvebeka. Eto, igrom slučaja, ili možda i nije slučajno, komponovala je i muziku za našu „Pepeljugu” koja je bila zamišljena kao muzička komedija – kaže Zora Bokšan Tanurdžić.

Svoj rad i iskustva iz „Arlekina” kasnije će pretočiti u inspirativnu knjigu „Put do plave zvezde”.

Interesovalo nas je njeno mišljenje o današnjem pedagoškom radu sa decom, posebno o želji mnogih roditelja i medija da od dece stvaraju zvezde još u ranom uzrastu. Nikako se nije složila sa tim smatrajući da to loše utiče na decu i stvara kod njih velika očekivanja. A život nije lak ni zabavan, ne stiže se nigde prečicom. Kad se svetla ugase mnogi će biti zaboravljeni, a dete naviklo na kamere i scenske efekte teško će u kasnijim godinama preboleti svoj neuspeh i odlazak u anonimnost.

Ne mogu svi uspeti, uspeće jedno dete od hiljadu, a šta će biti sa ostalima koji su navikli na pohvale i aplauze, pita se naša sagovornica.

– Ja svoju decu sa kojom sam radila nisam hvalila. Balansirala sam, nešto pohvalim, ali negde i zamerim, kažem dobro je to, a na ovome poradi. Ne sme dete da se previše hvali. I nisam ih spremala da budu glumci, učila sam ih da lepo govore, da budu kreativni, da se igraju i da iz te igre stvore nešto lepo. Deca treba da se igraju, a i stariji moraju da sačuvaju bar malo deteta u sebi – veli Zora.

Iz Zorine kolevke

Zorina su deca rasuta po celom svetu. Ne samo njena ćerka Ivana, koja živi u Istbornu u Engleskoj, i unuk Patrik Jovan, već i nekadašnji klinci koji su bili deo njenog Dramskog studija. Kompozitor Ana Sokolović, glumci Dragana Varagić i Slobodan Beštić, spiker prezenter Vesna Radosavljević, Sofija Jović, glumica, reditelj i doktor psihologije, teatrolog dr Sunčica Milosavljević, ali i mašinski inženjeri, lekari i mnogi drugi koji su uspešni u nekim sasvim drugačijim profesijama.


Komentari0
2e4c7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja