subota, 11.07.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
četvrtak, 07.06.2018. u 22:00 Tanja Vujić
GLOBALNA TRGOVINSKA PRESTROJAVANjA

Nesloga na Zapadu, Kina i Rusija jačaju saradnju

Šest članica G-7 protiv Trampove politike carinama. – Peking i Moskva dogovaraju trgovinsku razmenu od 200 milijardi dolara do 2020.
(Фото Бета/АП)

Lideri vodećih globalnih ekonomija – Amerike, Nemačke, Francuske, Velike Britanije, Italije, Kanade i Japana, sa jedne strane, i Kine i Rusije, sa druge – sastaju se danas na dva kraja sveta sa veoma oprečnim očekivanjima od ishoda samita G-7 u Šarlvoau u Kvebeku (8–9 jun) i susreta Si Đinpinga i Vladimira Putina u Pekingu.

Dva skupa odvijaju se nakon oštrog upozorenja Svetske banke (SB) protiv rastućeg trgovinskog nacionalizma (u prevodu, protiv tekuće carinske politike Bele kuće). Zavođenje novih carina dovelo bi do pada svetske trgovine za oko devet odsto, što se poslednji put desilo 2008. u trenutku eksplozije najveće globalne finansijske krize od Drugog svetskog rata, proističe iz izveštaja SB.

Odmah iza upozorenja iz SB, Kina je Americi – a uoči dva današnja skupa – uslovno ponudila pomirljivi ustupak, u inače mučnim pregovorima dve najveće ekonomije sveta koji se tiču novih carina.

„Globalna ekonomija oporavlja se od finansijske krize... Kina ne želi da unilateralni trgovinski protekcionizam i restriktivne mere... izazovu nove prepreke oporavku. Peking ne želi eskalaciju trgovinskog trvenja sa SAD”, izjavio je juče Gao Feng, portparol kineskog ministarstva trgovine, prenosi Sputnjik.

U međuvremenu, zapadni mediji izvestili su da je Peking spreman da kupi američke robe za 70 milijardi dolara ako Vašington odustane od namere da već 15. juna zavede nove carine na kinesku robu u vrednosti od 50 milijardi dolara.

Upitan o spomenutih 70 milijardi dolara, Gao Feng je odgovorio diplomatski.

„Kina i SAD vodile su temeljne i konkretne diskusije o pojedinim specifičnim zonama trgovinske saradnje, posebno agroproizvodnji i energiji”, javio je AFP.

Da li je uslovna kineska ponuda Vašingtonu iz serije onih koje se ne odbijaju?

Ne bi se reklo. Barem prema najavama Trampovog putnog plana za G-7.

„Svetski trgovinski sistem je u haosu. Tramp pokušava da popravi taj slomljeni sistem. Ako ništa drugo, SAD se moraju zaštiti. U međuvremenu, ceo svet se slaže sa nama povodom kineskih trgovinskih običaja. Carine su poziv za buđenje i drugim nacijama. One mogu biti pregovaračka forma. Carine su deo našeg tobolca”, izjavio je uoči Trampovog puta u Šarlvoau Lari Kudlou, glavni ekonomski savetnik američkog predsednika.

Zapadni saveznici Amerike sve donedavno očekivali su da će ključna tema G-7 biti dogovor o zajedničkoj akciji protiv globalnih trgovinskih poteza Kine. Na pripremnom sastanku ministara finansija G-7, čak četiri delegacije najavile su diskusiju protiv „trgovačkih tehnika” azijskog tigra, preneo je „Volstrit džornal”.

A onda je Donald Tramp uveo carine na uvoz čelika i aluminijuma koje direktno pogađaju biznis osvedočenih transatlantskih saveznika Amerike. Kanadski premijer Džastin Trudo, domaćin samita G-7, oštro je kritikovao taj potez Bele kuće nazivajući ga „uvredljivim i neprihvatljivim”.

Kanadski vojnici borili su se i ginuli zajedno sa američkim saveznicima od Drugog svetskog rata do Avganistana, Trampov potez  (carinama) „uvreda je i za njih”, izjavio je Trudo.

Kakva će biti atmosfera danas u Šarlvoau, teško je i zamisliti. Ishod najnovijeg okupljanja lidera sedam najrazvijenijih država Zapada (uz predstavnike EU) – biće jasniji iz oblika završnog saopštenja, koga prema najavama možda i neće biti. I to prvi put, od prvog okupljanja G-7 – 1975. godine.

Naime, francuski predsednik Emanuel Makron već je zapretio da neće potpisati završni dokument u Šarlvoau ukoliko Amerika ne odstupi od protekcionističkih carinskih poteza. Nemačka kancelarka Angela Merkel saopštila je poslanicima u Bundestagu da će Trampa prozvati za brojna pitanja oko kojih se Berlin i Vašington ne slažu: od carina do iranskog sporazuma o nuklearnom programu i globalnog sporazuma o klimatskim promenama. Japanski ministar trgovine Hirošige Seko otkrio je da se Tokio i Brisel združuju radi „saradnje sa drugim zemljama”, javila je američka štampa. Prema najavama iz Vašingtona, Donald Tramp nema nameru da odustane od svoje politike zaštite interesa američke privrede.

Ukoliko se G-7 završi bez zajedničkog saopštenja svih učesnika, biće to prvi pismeni dokaz fijaska globalizacije, slažu se brojni posmatrači.

„Ako SAD izgube podršku (ostalih članova G-7) onda nastupa drugačija igra na nivou globalnog vođstva”, ocenjuje Fred Bergsten, direktor osnivač Peterson instituta za međunarodnu ekonomiju u izjavi za „Volstrit džornal”.

„Stari poredak je gotov. Ono oko čega se sada borimo, dok se pomalja novi poredak, jeste da li SAD žele da imaju najvažnije mesto za stolom. Odgovor je: ’ne’”, smatra Jan Bremer, predsednik političkog tink-tanka Evroazija.

Na prvi pogled ove muke ne muče duet Si–Putin.

Ni mesec dana otkako je po četvrti put postao predsednik Rusije Vladimir Putin putuje u Kinu u prvu državnu posetu u novom mandatu. Si i Putin lane su se sastajali čak pet puta, otkako su obojica na čelu Kine i Rusije – ukupno 25 puta. Ovog puta dvojica lidera najavili su brojne teme razgovora, među njima kako da postignu trgovinsku razmenu od 200 milijardi dolara do 2020. godine.

Putin je najnovije američke carine prema EU, Kanadi i Meksiku juče nazvao „nepravednim sankcijama”. Si je za gosta spremio plan razrade razvoja novih azijskih železnica, saradnje u energetici, građevinarstvu itd. Kada završe bilateralne dogovore, Si i Putin odlaze na samit Šangajske organizacije za saradnju (9–10. jun) na kome učestvuju još i Indija, Kazahstan, Kirgistan, Pakistan, Tadžikistan i Uzbekistan.

„U kontekstu antiglobalizacijskih tendencija Trampove administracije i izlaska Velike Britanije iz EU, Šangajska organizacija postala je mnogo uticajnija na svetskoj sceni. To sve više uvažavaju države regiona Evroazije”, ocenjuje Li Sjing, direktor centra za evroazijske studije Univerziteta u Pekingu, u izjavi za kineski prodržavni dnevnik „Global tajms”.

Komentari7
c3075
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Milan Filipovic
Kada se Vavilonska kula priblizila svom zavrseku, graditelji su poceli da govore razlicitim jezicima i vise se nisu mogli sporazumeti po pitanjima vezanim za finalizaciju svog projekta...
MilanM
Trgovinska razmena Rusije i Kine je na nivou od 87 milijardi dolara (RT, očekuje se 100) Kina ima mnogo veću trgovinsku razmenu sa zemljama G7 (sa SAD 600 milijardi), BDP država G7 čini više od 50% ukupnog svetskog BDPa (USA 19000milijardi , Svet 75000 milijardi, Kina 11800 milijardi, Rusija 3600milijardi). Trenutno svi čekaju da vide kako će se završiti samit Kima i Trampa za koji su analitičari stručnjaci pre samo neki mesec trvrdili da je nemoguć i da će se sve završiti ratom, tako i ovaj ,,trgovinski rat,, oko carinskih tarifa, završiće se dogovorom.
Иван Р
@Радаковић Већини света и није познато да у Француској и Немачкој у већини области НЕ ПОСТОЈИ слободна трговина. Постоји огроман број закона, уредби и прописа на свим државним нивоима (држава, покрајина, град, комуна) који спречавају преузимање тржишта и долазак страних фирми а све у виду поштовања закона, норми, пословних пракси итд. Тако да велика већина фирми имају монополе у својим регионима (олигополи) а ван граница своје државе наступају офанзивно. И у томе је снага немачке економије. Нпр. немачки лоби не да Бриселу са смањи царине за јапанске аутомобиле, управљање отпадом само раде регионалне немачке фирме у мешовито покрајинско- градским власништву. Хиљаде сличних примера.
Janko
Koja nesloga...neko iskače iz procenta..sve je to trik...samo polako..hop..hop..vuk dlaku menja ćud nikada
Леон Давидович
Док је Западу одговарао либерални капитализам који је подразумевао слободно тржишта, мада је слободно тржиште увек било само у теоријама. они су га промовисали свим средствима на све стране.Сада када им то не одговара. пре свега Америци брзо мењају курс и окрећу се поново државним економијама ,то јест свако ће гледати како да своје заштити од конкуренције.Лако је било појединим земљама обезбедити економску супериорност док су само они имали монополе над многим технологијама. Све се мења из темеља када су се и други докопали тих технологија и успешно раде.Тада се јавља проблем како се заштутити од конкуренције која нуди исти производ уз нижу цену.
Zeljko Adzic
G.Radakovic...Sasvim pogresno tumacite svetsku trgovinu.Zamislite da posle godina pregovora se odustalo od trgovinskog ugovora USA-EU.Ako je trgovina slobodna...cemu ugovori?EU svojim subvencijama proizvodnje hrane ...recimo....isto sebe stavlja iznad drugih.Pa cela poljoprivreda recimo Hrvatske propada jer joj ne daju dovoljno subvencija ili bog te pita sto rade sa njima.Glavni problem su dugovi kojima su optereceni i dolar i euro.Svaki mesec ECB upumpava 30 milijardi eura kupujuci dug clanica Sengena.To nema veze sa ekonomijom...I proces globalizacije da bi se pomoglo siromasnim zemljama se pretvoreio u projekt multi-nacionalnih kompanija..i ta u sustini odlicna ideja se pretvorila u jos veci ekonomski neokolonijalizam siromasnih zemalja a rezultat je jos veci jaz izmedju bogatih i siromasnih.A taj proces se reflektovao i unutar Zapadnih zemalja...I javio se populizam...ljudi se pitaju sto se dogadja?
Миливоје Радаковић
Прерано сте и без основа извукли закључак о томе шта "Западу" одговара или не одговара. Прво, Запад је око овог питања дубоко подељен - док Европа подржава слободну трбовину (додуше углавном на речима), Америка је са супротне стране, а и сама је Америка подељена по овом питању и не постоји сагласност ни у самој администрацији председника Трампа! Трамп испуњава своја предизборна обећања - ја верујем да ће од њих Американци видети само ограничену штету и никакву фајду, али оставићу реалности да да свој суд. Неоспорна је и мерљива истина да је од слободне трговине у протеклих 30 година читав свет профитирао, а највише они који беху најзаосталији. Мислим да је ово само пролазна епизода, јер ће се, верујем, ускоро показати да пооштрен царински рећим није ни исплатив ни спроводив.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja