četvrtak, 18.10.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:48

Vojvođanski klub poziva na reviziju priključenja Srbiji

Predsednik Vojvođanske partije Aleksandar Odžić kaže da njegova stranka odluku o prisajedinjenju iz 1918. smatra „činom okupacije”
Autor: Snežana Kovačevićčetvrtak, 07.06.2018. u 22:00
Скуп на тему „Вој­во­ди­на и Ср­би­ја – 100 го­ди­на по­сле (1918 – 2018)” (Фото С. Ковачевић)

Novi Sad – Beograd će čuti Vojvodinu kada bude dovoljno snažna i jedinstvena, kaže Branislava Kostić iz Novog Sada, jedna od najglasnijih zagovornika ideje „Vojvodina – republika”. Ona je predsednica Vojvođanskog kluba koji je juče na skupu u hotelu „Putnik” okupio, po njenim rečima, najveći broj govornika o autonomiji Vojvodine u ovom veku. Referate i govore spremilo je dvadesetak istoričara, pravnika, ekonomista, politikologa, lekara, novinara koji nisu, tvrdi Kostićeva, partijski funkcioneri. Dodaje da nije bila namera da se održi stranački skup, već savetovanje sa stručnjacima.

Ipak, tema „Vojvodina i Srbija – 100 godina posle (1918 – 2018)” privukla je i neke od političara, pa su prvom redu u publici bili Miroslav Vasin iz Demokratske stranke i Aleksandar Odžić, koji je predsednik Vojvođanske partije. Odžić je za „Politiku” rekao da je došao u ime svoje partije i odmah na početku razgovora istakao da njegova stranka odluku o prisajedinjenju Vojvodine Srbiji 1918. smatra „činom okupacije”. „Naša ideja je da Vojvodina treba posle sto godina da osvoji pun svoj politički i ekonomski subjektivitet i sve ono što podrazumeva da samostalno može da funkcioniše”, kaže Odžić.

Organizatorka skupa Branislava Kostić ne služi se baš izrazom „okupacija” kada misli na priključenje Vojvodine tadašnjoj Kraljevini Srbiji, ali kaže da su „neki Vojvođani pre 100 godina doneli neku odluku”, a da je „pitanje da li mi, današnji građani Vojvodine, i to multietničke, a ne samo slovenske ili srpske Vojvodine, imamo pravo da donosimo neke svoje odluke”.

„Od ovog skupa očekujemo dve stvari: prva je da kaže drugačiju istinu o priključenju i ovih 100 godina, a druga stvar je da doprinese sabiranju dovoljnog broja činjenica da to posluži kao podloga za objedinjavanje vojvođanskih snaga”, izjavila je Kostićeva uoči skupa.

Sudeći po nizu izbornih ciklusa, zagovornici ideja o Vojvodini kakve su provejavale jučerašnjim skupom nemaju jače uporište. Na pitanje našeg lista koje vojvođanske snage poziva na objedinjavanje, Kostićeva je odgovorila da skup nije stranački, već da su govornici stručnjaci u svom poslu, a da je cilj da se osvetle činjenice oko priključenja Vojvodine i sagleda taj period.

„Ja sam ovde pozvan u naučnom smislu”, komentariše za „Politiku” politikolog prof. dr Duško Radosavljević, „a ako se može na bazi neke kvalitetne analize napraviti program za zajedničko političko delovanje, to bi bilo dobro jer mislim da je u Srbiji svima jasno da sama Srbija nije dobro komponovana kao država.”

Uvodno izlaganje održao je istoričar dr Milivoj Bešlin, inače član političkog saveta LSV-a. On kaže da se ideologija nacionalizma kao „dominantna legitimacijska matrica u Srbiji” nikad nije pomirila sa autonomijom Vojvodine, ali da „ipak, istorijski, demokratski i nacionalno pluralni motivi vojvođanske autonomije kao rezon same Vojvodine nisu prestali da postoje ni danas”.

Novinar i ekonomista Dimitrije Boarov kazao je da ne odustaje ni od jedne rečenice koju je izneo u 30 godina, u vezi sa Vojvodinom, a da skupu želi da pročešlja ponovo tih 100 godina Vojvodine u Srbiji. „Naravno, nije pitanje da li je trebalo, kada je trebalo, šta je trebalo. To su besmislena pitanja. Stvar je samo u tome da se, ako bude moguće, očuva ideja autonomije Vojvodine, jer smatram da je ona u interesu ljudi iz Vojvodine”, kazao je Boarov.


Komentari46
706e6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Драгољуб
Моји драги а себични и сироти у расуђивању "Војвођани". Ништа нисте схватили из проблема с Косовом и Метохијом у Србији. ништа нисте схватили из разбијања свих наших мостова у Војводини, ништа нисте схватили из бомбардовања нафтних и других опасних резервоара у Војводини. Ви не схватате зашто су нам комунисти завукли две покрајине, само нама у Србији. Ви ништа не разумете зашто смо осиротели. Ви мислите да нас спасава нека покрајина и република. Ви не разумете, јер не знате да расуђујете да јее економски и животно боље да укинемо и покрајину, а који ће нам још и ваша "република"? Ви не разумете зашто је много корисније да укинемо себи непотребни покрајину јер она може послужити белосветским хохштаплерима само да нас заваде и да нас разоре као што су разорили многе земље по свету, па сад нам шаљу избеглице да их ми издржавамо. Ви не схватате шта чините оваквим глупим предлогом свом потомству. Чините тим предлогом свом потомству да нађу лакше разлог да нас у Војводини и Србији разоре.
Цецко
Чист Србски мазохизам. Заборавили су брзо Срем под НДХ, Бачку и Барању по Мађарима. Срећа те је откривен ДНК и види се ко је староседелац на овим просторима. "Академици" где сте? Свака част појединцима, али САНУ под хитно "растурити" јер не служи ничему.
Раде Ковачевић
Драган П.@Сваки управни округ у Србији има неке своје културолошке карактеристике и неки свој културолошки субјективитет, па и привредне карактеристие које га разликују од других: негде се производи једно, а негде се пак производи нешто друго, негде се у свакодневном говору употребљавају речце које се не употребљавају на другим местима, негде се игноришу падежи, а понегде акцентују речи на врло оригиналан начин, итд.Али, то не значи да би сваки округ у Србији, од којих сваки има своју историју, због тога требало да добије културну аутономију, републику или државу, као што би то хтели разни дезинтегратори српског народа и Србије.У том случају Србија би се распала на 29 делова, што не може да одговара ниједном нормалном и самосвесном припаднику српског народа. То не долази у обзир.Ваља, међутим, на прави начин поштовати националне мањине, прво из хуманистичких разлога, затим зато што су у питању наши суграђани, а и због тога што су и припадници српског народа понегде национална мањина.
Драган П.
Раде Ковачевић: Рођени сам Војвођанин. Против сам ове и овакве политичко-економске аутономије Војводине, а нарочито сам против Чанкове крпе коју су прогласили некаквом војвођанском заставом, у покушају измишљања некаквих тобожњих елемената државности Војводине. Међутим, не можете свести Војводину на један од 29 управних округа. Није исто Војводина и рецимо Браничевски управни округ. Војводина као ентитет мора постојати и она постоји, иако се некима у централној Србији то не свиђа. Оваква политичко-економска аутономија која по дефиницији иде против Србије није добра и против сам таквог аранжмана, али Војводина као субјект и као ентитет мора постојати. Кроз историју, Војводина је била једна од најважнијих српских области, пре свега у културном и верском погледу. Није исто са Браничевским управним округом, молићу лепо. А што се тиче мањина, и у Војводини и у Србији уопште, треба поштовати њихова права у потпуности, као што се и поштују, и то нема везе с Војводином.
Preporučujem 7
Filip
Mozda bude trange frange, da Skadar na Bojani postane dio Srbije, u zamjenu za Vojvodinu.....Istorija se okrece kao zemlja.
Mile
Od kada je Vojvodina bila pod Austrougarskom okupacijom? Izglefa da ste zaboravili istoriju i da su se Srbi u nju doselili. Ne izvrcite cinjenice, jer ostrascenost i neznanje ne pomazu patriotizmu i ne resavaju pitanje autonomije po vasem ukusu. Jedno je pitanje fakata, a drugo kako treba da izgleda autonomija danas. Sto vise magle, to losije resenje!!!
Slobodan Jarcevic
1f86f Gospodine Mile, ako su se Srbi doselili u Vojvodinu pod Austrougarskom okupacijom - znaci da su se doselili posle 1861. godine. Od tada postoji Austrougarska. Dalje, Madjari su se doselili u 10. stolecu nove ere - koji su narod zatekli u Panoniji? Zasto madjarski jezik nije bio sluzbeni jezik u Ugarskoj u Srednjem veku? Da li znate, da je Srbija cara Dusana Nemanica imala severnu granicu do Pecuja u Madjarskoj - zasto se to skriva? Sve je upereno protiv srpskog naroda, pa i ove sto se trazi - da Vojvodina bude drzava, van ostalih srpskih zemalja.
Preporučujem 8
Вук З.
Војводина је била у саставу многих држава - Државе Скордиске, Дакије, Римског Царства, Хунског Каганата, Краљевства Гепида, Краљевства Острогота, Краљевства Лангобарда, Византијског Царства, Аварског Каганата, Франачког Краљевства, Панонске кнежевине, Доњопанонске Кнежевине, Великоморавске Кнежевине, Бугарског царства, Часлављеве Кнежевине, Краљевине Угарске, Османског Царства, Хабзбуршке Монархије, Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, Краљевине Србије, Краљевине Југославије, ФНРЈ, СФРЈ СРЈ, СЦГ и Републике Србије! Српске државе у чијем саставу су били делови Војводине: Држава кнеза Часлава (927), Драгутинова Сремска Краљевина (1284), Царство Јована Ненада (1526), Сремско Војводство (1527), Српска Војводина (1848), Војводство Србије и Тамишког Баната (1849), Краљевина Србија (1918).
Preporučujem 14
Prikaži još odgovora

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja