ponedeljak, 25.03.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 17:20

Poslednja prilika za Mesija i Ronalda

Dva najveća fudbalsko-marketinška proizvoda našeg doba moraće u Rusiji stvarno da urade nešto „urade nešto”, jer ko nije imao „svoje svetsko prvenstvo” ne sija punim sjajem
Autor: Ivan Cvetkovićčetvrtak, 07.06.2018. u 21:21
(Фото Бета/АП)

Poslednjih godina fudbal kao da se igra da bi Mesi ili Ronaldo bili proglašeni za najbolje igrače. Na najvećim takmičenjima ili u izborima za najboljeg fudbalera godine. Međutim, njih dvojica nikako da zablistaju tamo gde se to najviše ceni– na svetskim prvenstvima.

Lionel Andres Mesi Kučitini je, doduše, na prošlom šampionatu sveta igrao u finalu. Ali, što je Argentina stigla dotle više je posledica povoljnog žreba, nego zasluga najveće zvezde njenog tima. U grupi s Bosnom i Hercegovinom (2:1), Iranom (1:0) i Nigerijom (3:2) Mesi je na svakoj utakmici, istina, bio strelac (ukupno četiri gola), ali njegov tim je s mnogo muke izvojevao pobede. A kad se igralo na ispadanje, kada istinski asovi ispisuju istoriju fudbala, Mesi nije dao ni jedan jedini gol.

Nezapaženi na čak tri šampionata

U osmini finala Švajcarska je pobeđena na tek produžetke golom Di Marije (1:0), u četvrtfinalu protiv Belgije takođe je jedan gol bio dovoljan (Igvain u osmom minutu), a u polufinalu protiv Holandije za 120 minuta nije se zatresla mreža, pa su odlučivali penali (Mesi je, doduše, bio prvi od četvorice Argentinaca koji su s bele tačke odveli svoj tim u finale). U dvoboju za svetskog prvaka Argentini opet dva sata igre nisu bila dovoljna da savlada protivničkog golmana (Nemcima je to uspelo jednom).

Na svetskim prvenstvima Mesi se prvi put pojavio u timu 2006. u Nemačkoj i to protiv naše reprezentacije. Ušao je u igru u 74. minutu, a pogotkom u 88. nam je zapečatio sudbinu (6:0). U narednom kolu, poslednjem u grupi, igrao je prvih 70. minuta protiv Holandije (0:0). U osmini finala, protiv Meksika (2:1) proveo je na igralištu poslednjih 36 minuta, a u četvrtfinalu, u kome je Argentina izgubila na penale od Nemačke, bio je sve vreme na klupi.

Četiri godine kasnije, u Južnoj Africi, Mesi nije dao nijedan gol. A za Argentinu je Nemačka postala kobna, jer je od nje izgubila, opet u četvrtfinalu (4:0).

Mesi s Argentinom nije nijednom bio čak ni prvak Južne Amerike. Jedini trijumf s reprezentacijom ostvario je u Pekingu 2008, ali olimpijski turnir u fudbalu ne može da se meri ni s prvenstvom kontinenta, a kamoli sveta.

Kristijano Ronaldo dos Santos Aveiro ima upisano u biografiji osvojeno evropsko prvenstvo, ali Portugalija je u finalu 2016. pobedila domaćina Francusku i bez njega, pošto je povređen sredinom prvog poluvremena (jedini gol postignut je u 109. minutu).

I on je na svetskom prvenstvu prvi put bio 2006. U prvom kolu, protiv Angole (1:0 za Portugaliju), zamenjen je u 60. minutu, u drugom protiv Irana (2:0) dao je iz penala drugi gol, a u trećem, protiv Meksika, nije igrao (2:1). U osmini finala je savladana Holandija (1:0), u četvrtfinalu na penale Engleska (0:0, pa 5:4), dok je u polufinalu usledio poraz od Francuske (1:0). U utakmici za treće mesto Nemačka je bila bolja (3:1). Na svim tim utakmicama Kristijano Ronaldo je dao samo jedan gol (kad su se pucali penali) i to poslednji protiv Engleza za čiji je klub Mančester junajted tada igrao.

U Južnoj Africi 2010. Ronaldo je već bio kapiten Portugalije, koja je u grupi igrala 0:0 s Obalom Slonovače i Brazilom, a između ta dva meča pobedila Severnu Koreju sa 7:0 (dao poslednji gol). U osmini finala je ispala od Španije (1:0), koja je potom postala svetski prvak.

U Brazilu 2014. Portugalci su potpuno razočarali, kao i njihov kapiten. U grupi su ih u prvom kolu nokautirali Nemci (4:0, sudio Mažić), u drugom su jedva izbegli poraz od SAD (2:2), a pobeda protiv Gane (2:1), kad je Ronaldo dao pobedonosni gol, nije im bila dovoljna da uđu u osminu finalu.

S obzirom da je Ronaldo rođen 1985, a Mesi 1987, ovo im je poslednja prilika da se dokažu i na svetskom prvenstvu. A ko nema „svoje svetsko prvenstvo”...

Di Stefano je bio kapiten tima sveta kada je 1963. Engleska proslavljala stogodišnjicu od osnivanja svog saveza, s Realom je trijumfovao u prvih pet kupova evropskih šampiona (1956-1960), ali je nekako uvek zaobilažen kad se birao najbolji fudbaler svih vremena. Zašto? Zato što ga nema na svetskim prvenstvima.

Za razliku od njega Benks nikada ništa nije osvojio s klubovima, ali je s Engleskom bio prvak sveta (1966). I zato je jedan od najboljih golmana u istoriji fudbala.

Trostruki šampion Pele

U doba kada su Mesi i Ronaldo najavljivani kao veliki asovi Pele (rođen 1940) već je bio šampion sveta i to ne samo kao član reprezentacije, nego kao čudo od igrača. On je 1958. u Švedskoj iskoristio priliku koja mu se ukazala kad je Brazilac Macola potpisao za Milan (u Italiji je igrao pod imenom Altafini) i proslavio se. I odlučujućim golovima i velemajstorskom igrom.

U Čileu 1962. Brazil je sačuvao tron, mada Pele zbog povrede nije igrao do kraja šampionata. Tada je glavnu ulogu u timu preuzeo Garinča, koji je i četiri godine pre toga bio nezamenljivi prvotimac.

Pele je s potpuno novom generacijom maestralno odigrao na Svetskom prvenstvu 1970. u Meksiku i tako postao jedini fudbaler s tri titule svetskog prvaka. To i jeste bio glavni adut što je proglašavan za najboljeg fudbalera svih vremena.

Pitanje je da li će Mesi važiti za najboljeg argentinskog fudbalera u istoriji (Di Stefano je, takođe, bio Argentinac, ali je uzeo špansko državljanstvo), jer je to zasad Maradona. Uprkos ogromnom talentu njega selektor Menoti nije uvrstio u reprezentaciju koja je kod kuće 1978. postala svetski prvak. Uzeo ga je za Španiju 1982, ali ni Argentina, ni Maradona nisu zablistali. Ipak, obeležio je naredna dva šampionata. U Meksiku 1986. Argentinci su bili svetski prvaci, a u Italiji 1990. samo vicešampioni – sa mnogo slabijom ekipom, ali sa Maradonom koji je igrao za ceo tim. Da 1994. u SAD-u nije otkriveno da se drogira ko zna šta bi sve još učinio.

Slava i bez titule

Za visoko mesto u istoriji fudbala nije obavezno da se osvoji svetsko prvenstvo. Krojf to nije uspeo (1974. je Holandija u finalu izgubila od domaćina, a 1978. je odbio da igra za reprezentaciju s kojom je prošao kvalifikacije, a ona se i bez njega probila u finale), ali su njegove igre u Zapadnoj Nemačkoj dovoljne da bude među najboljim fudbalerima u istoriji, nezavisno od toga što je s Ajaksom tri puta uzastopce bio prvak Evrope (1971-1973).

Euzebio je igrao samo na jednom svetskom prvenstvu (1966. u Engleskoj) i toliko je tolio zadivio svet da su ga stavljali u isti rang s Peleom. Za sva vremena će biti zapamćen preokret kada je Portugalija u četvrtfinalu gubila od Severne Koreje, koja je u grupi pobedila Italiju, s 3:0, a onda je on postigao četiri gola i trasirao put ka pobedi (5:3).

Ili Francuz Fonten koji je 1958. na šampionatu u Švedskoj dao 13 golova na šest utakmica. Prosek 2,17 po meču, a na svakom je bio strelac. A Kočišev prosek je 1954. bio 2,2, ali u finalu Mađarska nije imala koristi od njega.

Sebe su u sazvežđe najsjajnijih zvezda fudbala uvrstili onim što su pokazali na svetskim prvenstvima Nemac Gerd Miler (najbolji golgeter 1970. s 10 pogodaka i strelac pobedonosnog gola u finalu 1974), golman Rus Jašin, mada je četvrto mesto 1966. najviši plasman koji je ostvario SSSR, Nemac Bekenbauer, vicešampion 1966, treći 1970. i kapiten svetskog prvaka 1974, a selektor šampiona 1990, Englez Bobi Čarlton, mozak tima koji je trijumfovao 1966, Urugvajac Andrade iz 1930, prva crna zvezda u svetu fudbala, pa Italijan Meaca, duša reprezentacije koja je trijumfovala 1934. i 1938, brazilski crni biser Leonidas, koji je 1938. opčinio Evropu, Skijafino, jedan od onih Urugvajaca, koji su 1950. zavili Brazil u crno, nesrećni Puškaš, koji je nedovoljno oporavljen od povrede na šampionatu u Švajcarskoj 1954. ipak u finalu dao gol (jedan mu čak nije priznat zbog ofsajda, mada je pitanje da li je sudija bio u pravu), kapiten zapadnonemačkog tima Valter, koji je upravo trijumfom na tom prvenstvu izborio sebi mesto među fudbalske besmrtnike... Pa Kempes, argentinski junak 1978, Rosi, tvorac italijanskog čuda 1982. ili Zof koji je s 38 godina bio kapiten te reprezentacije, Mateus sa pet učešća na svetskim prvenstvima i titulom 1990, Zidan, dvostruki strelac u finalu protiv Brazila 1998...

A na junake svetskih šampionata iz XXI veka verovatno još nikoga ne treba podsećati...


Komentari0
f654c
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Sport /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja