ponedeljak, 24.09.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:54
BELEŠKE S PUTA: MALME

Grad koji se raduje suncu

U ovom delu sveta ekološka svest žitelja i lokalnih političara podignuta je na najviši mogući nivo. Zato je bicikl glavno prevozno sredstvo. Ljudi ga voze bez obzira na sneg, vetar, hladnoću i kišu
Autor: Dana Stankovićpetak, 08.06.2018. u 08:15
(Фото Милорад Горуновић)

Samo dva sata leta avionom bilo je dovoljno da se iz Beograda premestimo u Malme, gde je sve drugačije nego kod nas. A kao prvo – vremenske prilike. Umesto letnjih dvadeset pet, šest, koliko je tih dana početkom maja bilo u našoj prestonici, tamo nas je dočekalo maksimalnih 14 stepeni, pa smo iz kratkih rukava ponovo morali da „uskočimo” u zimske jakne.

Za one koji nisu ljubitelji hladnoće, dobra vest je da je u Malmeu klima blaga zahvaljujući Golfskoj struji. Leti temperatura dostiže 25 stepeni, a zimi je u proseku oko dva stepena. Najhladniji su januar i februar, kada se spusti i neki stepen ispod nule. Međutim, kad god su u prilici svi beže u toplije krajeve jer tokom godine imaju mnogo oblačnih, vetrovitih i kišnih dana.

Pošto je u Malmeu koliko-toliko otoplilo, parkovi – uređeni i čisti – bili su puni ljudi i dece. Šveđani smatraju da je bolje boraviti u prirodi nego ići kod psihijatra. Ne čekaju čak ni da se zemlja osuši od vlage, već odmah rasprostru ćebe i po ceo dan se „gušterišu”. Suncu se raduju jer ga nemaju dovoljno. Kažu da su se nekada skidali goli kako bi uhvatili svaki njegov zrak, međutim, država to sada ne preporučuje jer smeta sugrađanima drugih kultura.

Da bi im što više sunčeve svetlosti ušlo u stanove, na prozore ne kače zavese. I mada je sve „na izvol’te”, niko neće baš da bulji, samo će diskretno da baci pogled.

Cene svoju valutu
U Malmeu ima mnogo butika s ekskluzivnom robom, tu je i jedan od najvećih tržnih centara u Skandinaviji, švedska „Emporija”. Koliko će ko da pazari zavisi od dubine džepa. Kako Šveđani veoma cene svoju valutu, švedsku krunu, prilikom svake konverzije u menjačnicama zaračunaju pet evra provizije bez obzira na sumu.

Ne zvuči verovatno, ali u Malmeu ima i sunčanja i kupanja. Riberesborg, peščana plaža u blizini zapadne luke, duga dva kilometra, na listi je najboljih u zemlji. Osim velikog broja tuš-kabina, restorana i kafića, ova moderna švedska rivijera ima i saunu na drva i bazen za nudiste. U blizini je i Folkets park, najpopularniji među porodičnim ljudima. To je mešavina buvljaka, malog zoo-vrta i luna parka. Raj za decu, naprosto.

Vikend je rezervisan za porodicu, rodbinu i prijatelje, većina ga provodi van grada na izletima. Mada imaju solidan standard, ne teže luksuzu i ne rasipaju se novcem. Oblače se jednostavno i skladno, čak neočekivano lagano s obzirom na „zubato” sunce.

Ekologija na prvom mestu

U ovom delu sveta ekološka svest žitelja i lokalnih političara podignuta je na najviši mogući nivo. Zapadna luka funkcioniše uz pomoć obnovljive energije, uključujući vetar i sunce. Vetrenjače i solarni paneli, kao i vrtovi na krovu, sve češća su pojava u ovom gradu i na stambenim objektima.

Crveni dvorac
Crveni dvorac Malmea je najočuvaniji renesansni dvorac u Skandinaviji. Izgrađen je 1434. godine, ali je uništen početkom 16. veka. Obnovio ga je čuveni danski kralj Kristijan Treći i u njemu je proveo većinu svoje vladavine. Od kada je Malme pripao Švedskoj, dvorac je pretvoren u zatvor i to je ostao sve do 1914. godine. U njemu je pet godina tamnovao jedan od muževa škotske kraljice Meri. Danas se u njemu nalaze Pomorski muzej, Muzej umetnosti, Gradski muzej i Tropikarijum.

U tom kontekstu, bicikl je, kao u ostalim skandinavskim zemljama, i ovde najvažnije prevozno sredstvo. Čak i njihove krunisane glave ga koriste. Ljudi voze bez obzira na sneg, vetar, hladnoću i kišu. Ne zanima ih kakav ko bicikl ima, najvažnije je da se što pre prevezu od kuće do posla i nazad, ili do obdaništa da preuzmu decu. Voze prilično brzo i zvoncetom upozoravaju pešake ako zakorače na dobro obeleženu biciklističku stazu, ali neće ih zbog toga grditi jer su u suštini opušteni, nasmejani i ljubazni ljudi koji imaju razumevanja i za strance. S biciklom se može i u voz, a vrata na koja se ulazi su vidno obeležena. Na stanicama ima dosta putnika, ali se niko ne gura da uđe prvi jer vozovi u svim pravcima idu na svakih od pet do deset minuta. I gradski saobraćaj koristi se češće od automobila. Za pogon koriste bio-gas dobijen preradom organskog otpada, pa široke ulice deluju pomalo nestvarno prazne.

U obilazak pešice

Malme je do 1658. pripadao Danskoj. U nekoliko navrata je ratovala da bi ga povratila, ali u tome nije uspela. Danas je Malme kosmopolitski grad u kojem žive 174 nacije. Poznat je po tome što je dva puta bio domaćin „Evrovizije”, prvi put 1992. godine, a drugi 2013, kao i po bogatom ulovu ribe, posebno haringama, kojih ima u izobilju i Baltičkom i Severnom moru.

Mada je Malme treći grad po veličini u Švedskoj, otprilike je kao Niš, i trenutno broji oko 320.000 stanovnika, centar se može razgledati pešice. Sve je blizu, pa nije potreban ni plan grada. Kojom god ulicom da krenete, srešćete se s bogatom istorijom i kulturnom ponudom. Katedrale, muzeji, galerije, pozorišta, biblioteke, opera… samo su neke od znamenitosti.

Uvrnuti oblakoder
Zgrada „uvrnutog” oblakodera, Turning Torso, vidi se sa svih strana grada. Izgrađena je 2005. godine, visoka 190 metara i ima 54 sprata. S vrha se pruža veličanstven pogled, međutim, nismo se mogli popeti jer vožnja liftom nije dopuštena u turističke svrhe.

Uobičajena slika su i stare zgrade od crvene cigle tik uz moderne građevine od stakla i metala.

Najstarija zgrada u Malmeu je Crkva Svetog Petra iz 14. veka. Turistima je zanimljiva zbog gotičkih slika na zidovima, svodova u kapeli i tornja visokog 105 metara. I glavna železnička stanica u Malmeu, sagrađena od crvene cigle, pravo je remek-delo.

Glavni trg, Stortorget, koji je do danas zadržao status najvećeg skandinavskog trga, takođe se ne može zaobići. Na njemu dominira statua kralja Karla Desetog Gustava Švedskog okrenuta u pravcu zgrade gradskog veća i najstarije apoteke i muzeja farmacije.

Pešačka zona povezuje ga s malim trgom, Lila Torg, okruženim starim kućama izgrađenim između 1600. i 1800. godine. Zbog velikog broja kafića i restorana, tu je centar zabave i noćnog života u Malmeu.

Za 25 evra ovde se može pojesti (samo) salata u nekom od pristojnih restorana! Jelo je skuplje. Očito da ono što u Malmeu ima „etiketu” prosečnog, u Beogradu se smatra ekskluzivom. Tako je i sa životom. Međutim, Malme ipak nije skup kao drugi švedski gradovi, niti kao obližnji Kopenhagen u Danskoj.

Čuveni most

Most preko državne granice

Iz Malmea do Kopenhagena stiže se za oko pola sata jer ova dva grada povezuje most preko Eresundskog moreuza u zalivu Oresund, dug 7.845 metara, što je polovina udaljenosti danskog i švedskog kopna. Jedan krak konstrukcije mosta naslanja se na veštačko ostrvo, koje čini dopunu prirodnom ostrvu severno od njega na kojem se nalazi prirodni rezervat. Na tom mestu nastavlja se tunel ispod mora koji izlazi na dansku obalu. Ostrvo pripada Danskoj, a veći deo mosta – Švedskoj.

Univerzitet u Lundu
Samo dvadesetak kilometara od Malmea je gradić Lund, s univerzitetom koji spada u deset najboljih na svetu. Tu su se školovali, a kasnije i držali predavanja, mnogi nobelovci, njih dvadesetak. Danas u Lundu živi 80.000 stanovnika, a školuje se 50.000 studenata.

Ovo je najduži kombinovani most tunel takve vrste u Evropi i najduži most koji prelazi državnu granicu.

Most ima dva nivoa, na gornjem se odvija drumski saobraćaj u četiti trake i dva pravca, a na donjem železnički na dva koloseka. Izgradnja je počela 1995. godine, a u saobraćaj je pušten 1. jula 2000. godine. Kažu da je otvaranje bilo vrlo svečano i interesantno. Tom prilikom i jedan i drugi prestolonaslednik džogirali su preko mosta.

Celokupna izgradnja mosta iznosila je 4,5 milijardi evra, a očekuje se da će se isplatiti do 2035. godine. Dnevno ima 67.000 prelazaka, ali saobraćaj nije dostigao očekivan intenzitet čemu je u najvećoj meri doprinela visoka cena. Jedan prelazak za automobile košta 43 evra, ali za redovne korisnike postoji značajan popust od 75 odsto. Mostarina se plaća na švedskoj strani. Tu je i carina, ali kontrola je rutinska.

Ranije se razmatrala mogućnost da se most napravi severnije, između gradova Helsingora i Helsingborga, gde je moreuz između Danske i Švedske najuži – svega četiri kilometara, ali je iz političkih razloga ipak rešeno da to budu Kopenhagen i Malme.

U tom delu moreuza s jedne na drugu obalu neprestano krstari trajekt. Najveći razlog tolikog broja putnika je Kronborg, jedan od najlepših renesansnih dvoraca u severnoj Evropi na nadmorskoj visini od 12 metara uz samo more, koji je privukao i Šekspira da radnju svoje drame „Hamlet” smesti baš tu. Nekad je to bila rezidencija i zatvor, a onda je postao stecište za glumce i režisere i velika turistička atrakcija.


Komentari0
78cec
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja