subota, 22.09.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:50
U KULTURNOM DODATKU 9. JUNA

Leskov prut u začaranom krugu

petak, 08.06.2018. u 16:29
(Драган Стојановић)

ANTROPOLOŠKO OGLEDALO

Suočeni smo sa velikim potencijalom naučene agresivnosti koja je kao negativna tradicija prepreka normalnom individualnom razvoju

Na osnovu rezultata Unicefovog istraživanja „Nasilje prema deci u Srbiji, determinante, faktori i intervencije“, više od 40 odsto dece izloženo je nasilnim oblicima disciplinovanja, zbog čega je Komitet UN za prava deteta nedavno uputio Srbiji, između ostalih, i jednu veoma bitnu preporuku koja se odnosi na zabranu njihovog telesnog kažnjavanja. Ova bi preporuka trebalo da se sprovede usvajanjem novog zakona, uspostavljanjem ombudsmana za prava deteta i sistemom nadzora koji bi garantovao da će se konačno batine kao tradicionalno sredstvo vaspitanja u našoj zemlji zameniti novim metodama.

U svom zapisu Vuk Karadžić ističe: „Kad sam ja 1796. godine išao u Loznici u školu, još je bio običaj đake u subotu poslije podne tući bez ikakve krivice; ako je koji onaj dan, makar i poslije podne, bio bijen za lekciju ili za drugo što, to mu se nije primalo u račun, nego je morao i po drugi put običaja radi biti bijen.”

Zanimljivo je da više od 90 odsto roditelja u Srbiji ne odobrava fizičko kažnjavanje u procesu vaspitavanja dece, što upućuje na razvijenu svest da se batinama krše njihova prava i ugrožava njihov ljudski dignitet, ali je u realnosti, ipak, veliki broj dece izložen ovakvim kaznama.

Bojan Jovanović

INTERVJU
Hapšen sam zbog antifašističke slike

Specijalno za Politiku iz Pariza

Sliku je na izložbi u Milanu zaplenila policija i držala je 25 godina! Vratili smo je uz pomoć advokata i onda smo je pokazivali celom svetu. Pokazaću je i u Beogradu. Ona je važna jer smo mi još u kolonijalnom sistemu, još u kolonijalnoj eri, kaže umetnik Žan-Žak Lebel, gost Oktobarskog salona u Beogradu

Žan-Žak Lebel (Foto Nikola Božović)

Žan-Žak Lebel važi za nadrealistu starog kova. Za buntovnog umetnika aktivistu koji je hapšen zbog svojih hepeninga, a njegove slike plenila je policija. Žan-Žak Lebel ima 82 godine i energiju mladića. Rastao je uz Marsela Dišana i Andre Bretona, prevodio na francuski jezik poeziju Alena Ginzberga, Džeka Keruaka, Majkla Meklura. Radio je sa Joko Ono, Eroom, Karole Šniman, Alenom Kapruom... Dobar je prijatelj Vlade Veličkovića. Sa čuvenim Eroom druguje 63 godine. „On je moj usvojeni brat“, kaže. Žan-Žak Lebel je 1960. u Veneciji izveo prvi evropski hepening i od tada izveo više od 70 performansa, političkih akcija, hepeninga... Njegovi radovi nalaze se u zbirkama Muzeja savremene umetnosti centra „Žorž Pompidu“, Nacionalne umetničke galerije u Rimu, Muzeja Jerusalim u Izraelu... Susreli smo se u jednom pariskom kafeu gde nam je ispričao zašto je 1968. godina bila najvažnija godina u njegovom životu, kako su ga iz zatvora spasavali Žan-Pol Sartr i Simon de Bovoar i šta će izložiti na Oktobarskom salonu u Beogradu od 15. septembra...

Nedavno smo obeležili pola veka čuvene 1968, tačnije protesta koji su zahvatili gotovo ceo svet. Vama je, kažete, ta 1968. bila najvažniji događaj u životu. Kako se sećate tih dana?

Prvo, ne volim kada obeležavanja ove godišnjice imaju zvuk komemoracije. Te oficijelne ceremonije kao da imaju i neki religiozni karakter. Ja se i danas živo sećam kada je deset miliona ljudi širom Francuske izašlo na ulice.  Sve fabrike, svi univerziteti, škole, bili su okupirani. Sve je bilo paralisano. Bio sam u središtu tih protesta. I sve što se dešavalo unutar fabrika je bilo veoma važno, jer smo imali jaku birokratiju. Uostalom, tako je bilo i kod vas u Jugoslaviji. Imali ste partiju i birokratiju koja je dominirala celim društvom.

U Francuskoj je sve eksplodiralo. Osećala se jaka potreba da  se promeni sam život, značenje života. Posebno život žena koje nisu imale svoja prava, bar što se tiče kontrole rađanja, na primer.

Marija Đorđević

AMERIČKI PAZL
„Fejsbuk”, „Starbaks”, „Gugl” – ili bolji svet

Ima jedna divna epizoda animirane komedije „Saut park” gde jedan od osmogodišnjaka neće da ide na „Fejsbuk”, ali ga otac nekako nagovori, a onda mu baka pošalje zahtev za prijateljstvo, pa kad je, na nagovor roditelja prihvati, onda mora da lajkuje sve što baka postavi, i to u roku od pet minuta inače će se baka naljutiti. I tako to eskalira, pa dečak više nema vremena ni za šta drugo osim lajkovanja

Pre mnogo godina sedeo sam na verandi jedne kuće u Ajovi i sa pesnikom iz Slovenije ogovarao naše domaćine, Amerikance. Došli smo neminovno i do njihovog stalnog pokušavanja da im ostanu i jare i pare, to jest upotrebljavali smo engleski izraz, da pojedu kolač, a da ga istovremeno i sačuvaju. Na kraju je Aleš rekao da nije isključeno da to Amerikancima, onako upornim, na kraju i uspe, protivno svim zakonima fizike i logike.

Setio sam se tog razgovora pre neki dan gledajući na američkoj televiziji diskusiju povodom odluke kompanije Starbaks da dozvoli svima, a ne samo mušterijama, da koriste sanitarne prostorije u njihovim kafeima. Do toga je došlo nakon jednog incidenta gde su zaposleni u kafeu pozvali policiju, jer dva muškarca niti su htela nešto da naruče, niti da odu, a još su zahtevali da koriste i toalet. Dogodilo se da su ta dva muškarca bila Afroamerikanci, pa je svemu pridodat element rasizma.

Starbaks kafea ima u celom svetu, sa izuzetkom Srbije trenutno (mada se dolazak ove kompanije najavljuje), pa ova odluka nije nevažna, te su krenule i diskusije. Jedni tvrde da je odluka u redu i u skladu sa demokratijom, tolerancijom i ljudskim pravima, a drugi da će to samo privući narkomane i beskućnike, a odbiti mušterije. Učesnica u diskusiji na televiziji je rekla da će Starbaks imati pad prometa i da možda neće ni preživeti kao takav i pitala se da li je to možda zavladala moda da velike i uspešne američke kompanije pucaju sebi u nogu, pa je tu Starbaksu pridodala i Gugl, a neko je dodao i Fejsbuk. I onda sam morao da odem upravo na Gugl da vidim o čemu se radi, a ono što sam pročitao me je podsetilo na razgovor sa, nažalost preminulim, Alešom Debeljakom.

Stavljanje Starbaksa u isti koš sa kompanijama iz sfere informacionih tehnologija ima donekle osnova.

Branko Dimitrijević

LIČNOSTI
Vek Visockog

Ispitivanje koje je Sveruski centar za proučavanje javnog mnjenja (VCIOM) sproveo u januaru ove godine, a koje je imalo za cilj da ustanovi ko su u Rusiji „glavni idoli u 20. veku“, pokazalo je da je Visocki na visokom drugom mestu (na prvom je Gagarin, a na trećem maršal Žukov).

Želeo je da mu druga domovina bude Crna Gora: Vladimir Visocki

Ove godine se obeležava osamdeset godina od rođenja Vladimira Visockog. Pesnik, glumac, izvođač vlastitih pesama, Vladimir Visocki (1938–1980) jedinstvena je pojava u ruskoj kulturi. Bio je primer spontane i autentične popularnosti koja je nastala izvan sistema u Sovjetskom Savezu. Njegove pesme, od kojih je mali broj bio objavljen za umetnikovog života, slušale su se sa magnetofonskih kaseta na kojima su uglavnom bili zabeleženi živi nastupi. Uprkos često nezavidnom kvalitetu ovih snimaka, njihova raširenost je bila ogromna. Sama pojava izvođenja pesama uz gitaru u ruskoj književnosti ima dugu tradiciju. Šezdesetih godina dvadesetog veka, za vreme liberalne vladavine Nikite Hruščova, nastao je čitav pokret „autorske pesme“, u čijem su se okviru afirmisali mnogi autori (B. Okudžava, A. Galič, J. Aleškovski, J. Kim, J. Vizbor, A. Gorodnicki i dr.). Vladimir Visocki je jedan od najistaknutijih predstavnika ovog pravca.

Zorislav Paunković

OPŠIRNIJE U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANjU


Komentari0
1f994
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Kultura /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja