subota, 21.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:20
„POLITIKA” U ESTONIJI

Prevoz u Talinu besplatan, ali karta mora da se očita

Za ovu privilegiju, neophodno je imati prijavljen boravak, a računica kaže da je grad zaradio više od poreza na prihod novoregistrovanih stanovnika nego što je izgubio od karata
Autor: Jelena Kavajapetak, 08.06.2018. u 22:00
(Фото Ј. Каваја)

Od našeg specijalnog izveštača
Talin – Kada u centru glavnog grada Estonije uđete u neki od tramvaja, osećaj je gotovo isti kao da ste u beogradskom, posebno ako je reč o „špancima”, koji čine polovinu talinske tramvajske flote. U špicu zna da bude gužva, automat najavljuje stanice, a na svakom ulazu je validator, samo što ovde češće pišti nego beogradski „busplus”. To pomalo zbunjuje goste iz inostranstva, budući da se Talin godinama reklamira kao svetska prestonica besplatnog javnog prevoza.

Iako je za 430.000 stanovnika ova usluga već pet i po godina besplatna, moraju da prislone personalizovanu zelenu karticu na čitač ili rizikuju da plate kaznu koja je ista kao da je uopšte nemaju – 40 evra. Za razliku od Beograđana, koji su se zbog istog pravila bunili i izborili da svoju mesečnu kartu očitavaju samo na početku meseca, Talinci poštuju propise.

„Jeste maltretiranje, ali mogu da me kazne. Pretpostavljam da moraju da imaju podatke o broju putnika da bi prevozniku nadoknadili troškove”, komentariše jedna putnica u njihovoj „dvojci”.

Nakon referenduma na kom je predlog podržalo 75 odsto birača, od januara 2013. zelena kartica od dva evra omogućava građanima vožnju u ukupno 600 autobusa, tramvaja i trolejbusa. Obuhvaćeni su i vozovi iz prigradskih naselja i jedna sezonska brodska linija ka ostrvu koje pripada gradu.

Cilj je bio da se obezbedi pokretljivost svih društvenih slojeva, podstakne potrošnja robe i usluga i smanji broj automobila u gradu. Premda nema jasnih pokazatelja da je bilo koji od njih ostvaren, od ovog leta bi po istom principu trebalo da funkcioniše svih 15 okruga u zemlji sa 1,3 miliona stanovnika.

Do kraja 2012, 40 odsto građana najmanje baltičke države plaćalo je mesečnu kartu po punoj ceni od 23 evra. Prevoz je bio besplatan za 36 odsto stanovnika (penzioneri, deca), a 24 je plaćalo povlašćenu cenu. Ukupna stopa subvencija povećana je sa 73 na 90 odsto.

Iz budžeta je nadoknađen manjak od 12 miliona evra godišnjeg prihoda od prodatih karata, dok pet miliona i dalje dolazi od stranaca i ostalih Estonaca. Računica kaže da je grad u prvim godinama prihodovao više od poreza na prihod novoregistrovanih stanovnika nego što je izgubio od karata. Naime, da bi ostvarili pravo na besplatan prevoz, mnogi koji su neprijavljeni živeli u Talinu formalno su registrovali boravak. U prve tri godine 36.000 građana uvećalo je budžet grada za 36 miliona evra i taj trend se nastavlja, mada ne početnom stopom.

Podaci pokazuju da kartu validira 85 odsto stanovnika. Očitavanje je nužno da bi grad prilagodio broj vozila i mrežu linija i motivisao građane da prijave boravak, objašnjava šef kancelarije EU u Talinu Alan Alakula, inače dugogodišnji promoter šeme besplatnog prevoza. Pritužbe slične onim u Beogradu da su pametne kartice orvelijanski metod nadzora kretanja čule su se i u Talinu, ali Alakula misli da to većinu putnika ne brine.

„S tehničke strane, strah je opravdan, ali zakoni o čuvanju podataka su ovde prilično strogi. Grad ne sme da obrađuje podatke po polu i uzrastu, što bi bilo korisno za planiranje saobraćaja, ali je poverenik zabranio. Koristimo samo broj putnika i vreme očitavanja, bez ikakve personalizacije”, kaže on.

Estonski zvaničnik koji je primio grupu novinara iz Srbije priznaje nemaju adekvatan način da utvrde kako je mera uticala na lokalnu ekonomiju.

„Ukupan broj putnika povećao sa za više od 10 odsto. Oni sa nižim prihodima verovatno koriste linije do tržnih centara da nađu što povoljnije ponude, dok oni sa višim

ono što uštede na taksiju troše na izlaske i zabavu. Očigledno je da se više ljudi vozi u večernjim satima nego pre. Uz povećanu cenu parkinga, šest evra na sat u Starom gradu i 4,8 u širem centru cela 24 časa, ostvaren je cilj da se smanji broj vozila u centru grada za šest do 10 odsto, ali je za isto toliko povećan njihov broj na periferiji”, kaže Alakula.

Najveći strahovi stanovnika Talina – da se kvalitet prevoza neće održati, da će nastati prevelike gužve i da se prevoznici neće držati rasporeda – nisu se ostvarili. Naprotiv, kvalitet je poboljšan, a posle pet godina prosečna starost vozila je smanjena sa 10 na osam godina. Tramvaji su ovih dana dolazili tačno u minut po redu vožnje na svakoj stanici, mada građani priznaju da nije tako po lošem vremenu.

Uspešan model u prestonici trebalo bi da se od 1. jula, po odluci Ministarstva za saobraćaj, proširi na celu zemlju, ali izgleda da Estonija ipak neće biti prva zemlja na svetu sa besplatnim javnim prevozom za sve građane, bar ne još neko vreme.

Okruzima je prepušteno da sami odluče da li će prihvatiti sredstva iz državnog budžeta za ovu meru. Do sada je pet okruga odbilo ponudu, uključujući Hajru, koja se proteže oko Talina. U najgušće naseljenom okrugu privatnici pokrivaju 40 odsto tržišta, pa postoji strah da će ove kompanije propasti, što bi dodatno opteretilo opštine.

Protivljenje takođe dolazi i od stanovništva sa visokim primanjima koje ne koristi javni prevoz, pa ne želi ni da ga plaća.

„Tu argumentaciju smo čuli i u Talinu, ali u manjini.

Nadam se da će se i preostalih pet okruga priključiti jer biće teško objasniti stanovništvu zašto komšije imaju besplatan prevoz, a oni nemaju kad centralna vlada obezbeđuje sredstva”, naglašava Alan Alakula.

Estonski zvaničnik iznosi stav da u gradovima u kojima se javni prevoz subvencioniše sa više od 60 odsto prelazak na besplatan prevoz može da bude dobro rešenje. Iz beogradskog sekretarijata za saobraćaj nismo dobili tražene podatke o iznosu i udelu subvencija. Prema ranije iznetim podacima, kreće se oko 60 odsto, ali se gradska kasa teško može porediti sa talinskom. Sa četiri puta više stanovnika, više nego što ima cela Estonija, budžet Beograda je 870 miliona evra, dok Talin raspolaže sa 700 miliona evra.

„Uber” skup po kiši

Mlada Estonka Ana kaže da je dobro što je prevoz besplatan, ali žali se na preskup parking. Često je jeftinije uzeti taksi, a pored tradicionalnih, u Estoniji je dozvoljen rad nekoliko servisa zbog kojih se taksisti širom sveta, pa i u Srbiji, dižu na proteste. Pored američkog „Ubera” i ruskog „Jandeksa”, već dugo je na estonskim ulicama njihov domaći start-ap „Taksifaj”.

Ana kaže da uvek bira staromodni taksi jer ne voli da daje podatke kreditne kartice, dok njen zemljak Martin radije bira „Taksifaj” ili „Uber” jer su jeftiniji.

Novinari iz Srbije koji su u Talinu boravili u organizaciji delegacije EU hteli su da iskoriste prednost jeftinog prevoza, ali je „Uber” zbog povećane potražnje zbog kiše tog dana tražio trostruko veću cenu nego prethodnog dana, pa je taksi ispao tri evra jeftiniji.


Komentari0
03b93
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja