sreda, 19.12.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:31

Reci „ne” radu na crno

Motivisati inspektore da kažnjavaju poslodavce. Zakon o radu biće izmenjen i ohrabriće neprijavljene radnike da prijave poslodavce
Autor: Marijana Avakumovićpetak, 08.06.2018. u 22:00
Министар Зоран Ђорђевић говори на конференцији (Фото Бета)

Srbija bi u budžetu imala dve milijarde dinara više da su sudovi maksimalnim kaznama kažnjavali poslodavce za neprijavljivanje radnika i rad na crno. Ali je za godinu dana naplaćeno 93 miliona dinara, obelodanio je ministar za rad Zoran Đorđević.

Srbija gubi taj novac, dodaje ministar, jer su sudovi presude donosili prema Prekršajnom zakonu, a ne prema Zakonu o radu.

– To znači da ostatak nije naplaćen ili je nekim ljudima progledano kroz prste. Na taj način šalje se poruka da nešto što završi na sudu ne znači da će neko biti i kažnjen – rekao je Đorđević na konferenciji „Javna uprava i privreda na istom zadatku: Godina borbe protiv sive ekonomije”.

Ministarstvo je pokrenulo projekat „Reci ne radu na crnom”, koji je omogućio građanima da na telefon Inspekcije rada prijave 4.655 poslodavaca koji imaju radnike na crno.

Ali, samo oko 40 odsto prijava bilo je upotrebljivo, odnosno, imalo je tačne podatke, te je inspekcija i intervenisala. Inspekcija je zatekla 88 neregistrovanih firmi, od kojih je 45 odmah nakon toga bilo registrovano u Agenciji za privredne registre, naveo je ministar.

– U tom periodu inspekcija je zatekla 1.916 osoba koje rade na crno. Od tog broja, nakon intervenisanja inspekcije, njih 81 odsto zasnovalo je radni odnos – naglasio je ministar.

Da bi konačno iskorenili rad na crno, biće izmenjen Zakon o radu, tako da će, prema njegovim rečima od 2020. godine inspektori rada, kada zateknu neprijavljenog radnika, moći sa njim na licu mesta da sklope ugovor na neodređeno vreme. Na taj način radnici će biti ohrabreni da prijave nesavesne poslodavce.

 Ministarstvo za rad planira izmene niza zakona u ovoj godini, koji se tiču radnog prava, poboljšanja rada, sezonskih poslova. Za narednu godinu najavilo je i izmene drugih zakona – lizing radne snage i socijalno preduzetništvo.

Kao jedan od uzroka sive ekonomije Đorđević vidi veći protok „keša”, pa će Vlada Srbije više raditi na bezgotovinskom plaćanju i smanjivanju gotovog novca u opticaju. – Isplata dela novca na ruke je nešto što, takođe, doprinosi sivoj ekonomiji. To je sledeći segment na koji će se ministarstvo fokusirati nakon projekta „Reci ne radu na crno” – istakao je ministar i ocenio da je siva ekonomija „bolest koja izjeda naše društvo iznutra i čini veliku štetu građanima i Vladi Srbije”. – Dobra vest je da rezultati vlade, u borbi protiv sive ekonomije, idu u pozitivnom pravcu i statističke mere pokazuju da iz godine u godinu imamo opadanje sive ekonomije – naglasio je Đorđević.

Kako je moglo da se čuje na ovom skupu siva ekonomija prema nekim procenama zauzima od oko 21 pa do 30 odsto BDP-a, mada je prema poslednjoj anketi NALED-a među privrednicima spala na oko 15,4 procenta. Srbija je po tek objavljenom Globalnom izveštaju o indeksu nelegalne trgovine, na 57. mestu među 84 zemlje.

Miroslav Miletić, savetnik predsednika Privredne komore Srbije, ukazao je da je siva ekonomija prisutna u velikom broju privrednih grana počev od građevinarstva, ugostiteljstva, saobraćaja, trgovine vozilima i rezervnim delovima, dečijih igračaka, pa čak i do knjiga. Prema njegovim rečima samo 30 odsto prodaje knjiga je u legalnim tokovima.

– U tekstilnoj industriji se vrti oko 300 miliona evra godišnje u sivoj zoni. U upravljanju otpadom taj promet dostiže 50 miliona evra. Jedne godine na Saboru trubača u Guči čak 70 odsto prodavaca bilo je neregistrovano – naveo je Miletić.

On je apelovao na dalju digitalizaciju poslovanja, koja ne obuhvata samo elektronsko plaćanje ali i dalju fiskalizaciju, jer je samo 40 odsto privrede obuhvaćeno fiskalnim kasama.

Dragan Pušara, rukovodilac Jedinice za podršku Koordinacionoj komisiji za inspekcijski nadzor, najavio je da od 20. oktobra počinje da radi portal e-Inspektor koji će za početak obuhvatiti tržišnu, sanitarnu, upravnu i inspekciju rada. Ovo umrežavanje objediniće 150 registara, ali i omogućiti inspektorima da se bolje organizuju kako se njihove posete ne bi preklapale i kako bi imali bolji učinak.

– Sivu ekonomiju nije moguće suzbiti ako nema koordinacije inspekcija. Kapaciteti inspekcije su gorući problem.

Inspektora nema dovoljno i njihova prosečna starost je 54 godine, a pred njima je puno zahteva, jer osim inspekcijskog nadzora imaju i savetodavnu ulogu – rekao je Pušara i dodao da se oko 25 odsto privrednih subjekata bavi nekom vrstom nelegalnog poslovanja i oni su u fokusu inspekcije.

Zanimljivo je bilo što je predstavnik privatnog sektora, Goran Pekez, predsednik Odbora za borbu protiv nedozvoljene trgovine Saveta stranih investitora, lobirao da se povećaju plate inspektorima.

– Potrebno je zaposliti mlađe inspektore i motivisati ih da na odgovarajući način sprovode zakone – rekao je Pekez.


Komentari11
85273
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

sladjan
zasto ljudi rade na crno uopste!!!!i takmice se bore se ko ce za manje para da radi kod gazde,zasto sami sebe ponizavaju!!!????????ovo mi nikada nece biti jasno!u gazdinu je korist da plati sto manje ,a ako se povredite i nesto vam se desi sami ste krivi!
Petar Markovic
Pa veliki je i manjak u budzetu zbog agencija za obezbeđenje koje ne plaćaju ništa sem minimalca(rad praznikom,noćni rad,putni troškovi,obrok) sa obzirom da nas ima oko 40 000 i nikom ništa. Sve to vlast zna ,al ništa ne preduzima da te agencije ukine ili ih natera da to plaćaju ,a od toga bi dobar deo išao isto u budzet.
Ненад
"Cрбија би у буџету имала две милијарде динара више да су судови максималним казнама кажњавали послодавце за непријављивање радника и рад на црно." Колико би тек било више пара у буџету да судови кажњавају политичаре, директоре јавних предузећа и министре који пљачкају тај исти буџет уздуж и попреко?
Sasa
Imao bih samo jedno pitanje,kako se unapred zna kada ce doci inspekcija u obilaza? Mozda je odgovor na to , da im se spremi nesto onako od srca.
Gavrilo
Očekivanje da će radnici prijaviti poslodavca je potpuna budalaština, jer bi ti isti radnici leteli iz firme. Samo država to može da spreči, sve ostalo je mazanje očiju. Potpuno je jasna situacija oko firme čiji je inženjer na minimalcu, to sve piše crno na belom samo izgleda da nema ko da čita. Dok god se radničke penzije slivaju u džepove privatnika, nešto je trulo u državi.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja