nedelja, 21.10.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:53

Imperijalisti u Prištini

Autor: Miroslav Lazanskinedelja, 10.06.2018. u 09:00

Francuski filozof Remon Aron rekao je još krajem šezdesetih godina prošlog veka: „ Nacionalnosti ostaju, režimi odlaze”. Samo što je krajem osamdesetih godina prošlog veka  „perestrojka”  u SSSR-u iznedrila prvobitni liberalizam – već je između Baltika i Kavkaza, između Lavova i Vladivostoka započet takav proces radikalne dezintegracije da je čak i Zbignjev Bžežinski to nazvao „libanizacijom” multinacionalnog Sovjetskog Saveza. Kraj SSSR-a bio je i početak međunacionalnih sukoba na teritoriji nekadašnjeg Sovjetskog Saveza. I nekadašnji savezni sekretar za narodnu odbranu SFRJ general Veljko Kadijević rekao mi je u intervjuu, u decembru 1990. godine „da JNA neće dozvoliti libanizaciju Jugoslavije”. A to se upravo i dogodilo. Tri multietničke države u Evropi su se raspale: Sovjetski Savez, Jugoslavija i Čehoslovačka. Remon Aron bio je u pravu.

Preostali deo Zapadne Evrope, koja je kroz projekat Evropske unije težila da sruši nacionalne barijere i da se okupi pod krovom zajedničkog evropskog doma, sa određenim iznenađenjem i zaprepašćenjem je primio k znanju početak nacionalističkih strujanja za koja se smatralo da su konačno likvidirana stvaranjem nacionalnih država posle završetka Drugog svetskog rata.

Da li je onda u nekim zemljama istočnog bloka, pa i u nesvrstanoj Jugoslaviji, kraj komunizma bio i početak ere nacionalizma? Može li se do političke slobode doći bez njenog tmurno-reakcionarnog naličja ili oslobođenje od diktature ujedno znači i automatsko oslobođenje onih snaga koje su se pre toga mogle obuzdavati samo po cenu diktature? Nacionalizmi i u prvoj i u drugoj Jugoslaviji obuzdavali su se samo po ceni ovakve ili onakve diktature. U prvom slučaju kralj Petar, u drugom slučaju partija i drug Tito.

Izgleda da u dijalektiku prosvećivanja spada i to da uvek izaziva suprotno od onoga čemu teži: sa slobodom, čežnju za novo vezivanje, primer su nove članice NATO-a s Istoka, dobrovoljni dogovor nacionalnih država na Zapadu, ekstremnu regionalizaciju na Istoku i borbu za pravo naroda na samoopredeljenje, spremnost da se za željenu nezavisnost žrtvuje sve, a ako ustreba čak i pravna država i demokratija, slučaj Jugoslavija...

Svet je to već doživeo nekoliko puta, do raspada habzburškog carstva narodi Dunavske monarhije raspršili su se kao oslobođene kuglice žive i kada su stvorene nove male države, ili savezi država, da bi i to sve kasnije potonulo u nove međunacionalne sukobe. To je bio početak oslobađanja malih nacija, kako kažu jedni, ili trijumf partikularnih interesa, kako tvrde drugi. Bez obzira na to da li se radi o Kosovu, ili Kišinjevu, istorija se ponavlja. Velikom delu čovečanstva očigledno još uvek teško pada zajednički život sa ljudima drugačijeg jezika, kulture i rasne pripadnosti. I to je, pre svega, onda kada politička nesigurnost i ekonomska beda ugrožavaju njegovu egzistenciju, upravo tada u čoveku se budi njegova duboko ukorenjena potreba za homogenizaciju i gde god može pojedinac traži spas u okrilju onog regionalnog  malog sistema koji obično nazivamo domovinom, otadžbinom, ili državom. Ostalo mi je u nezaboravnom sećanju, prilikom prve šetnje Menhetnom, davne 1983. godine, shvatio sam da su Kineska četvrt i Mala Italija više nego samo folklorna oznaka u planu grada jedne svetske metropole.

I u tome nema ničeg lošeg. Tek kada jedan narod zapadne u ludilo isključivosti i u svojoj oholosti počne da progoni, potčinjava, ili čak istrebljuje druge narode, to je pouzdan znak da nešto nije u redu sa njegovom strukturom vrednosti. Preterani nacionalizam i mržnja prema drugom narodu, ili narodima, obično su izraz realno postojećeg ili umišljenog egzistencijalnog straha, koji društvo nije više u stanju da savlada osim u masovnom razmeđivanju, ili distanciranju od onih koji drugačije govore, drugačije misle, imaju drugačiju veru, ili drugačiju boju kože.

Neki nacionalizmu, bar na početku, pridaju i emancipatorski i progresivan značaj, neki mu daju i legitimaciju u okviru borbe za nezavisnost, ali ako se on na kraju izrodi u netrpeljivost i mržnju prema drugim nacijama, onda je to bolest.

Evropa je dugo verovala da su i današnji nacionalistički tonovi sa Balkana samo relikt prošlosti. Raspad Jugoslavije i sadašnja zbivanja na Kosovu pokazuju da je nacionalizam, bez obzira na to da li je potekao iz većinske ili manjinske nacije, uvek bio plodno tlo za anticivilizacijske i antidemokratske tendencije što sve povećava opasnost od novih sukoba.

Nemački sociolog Norbert Elijas je u svojoj knjizi „Studije o Nemcima”  naveo: „U komunikaciji među zemljacima izraz ’nacija’  nosi u sebi osećanje snage koja je izdvaja od ostalih. Kolektiv na koji se poziva deluje kao nešto što najviše vredi, što je sveto, čemu se treba diviti i ukazivati poštovanje. Ova osećanja se protežu i na upotrebu sile, ili ako dotle dođe, na mučenje i ubijanje ljudi drugih nacija”.

Neka se svako prepozna u ovom tekstu, tek secesija i samoopredeljenje ne mogu rešiti sve probleme na prostoru nekadašnje Jugoslavije. Kosovo je možda poslednji primer, jer etnički imperijalizam Prištine nije i budućnost ujedinjene Evrope. Pri čemu ovi u Prištini nisu imperijalisti, pravi imperijalisti su njihovi mentori...


Komentari28
bda97
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Sreten Bozic -Wongar
Nevolja Srba u Srbiji jer su se odrodili od svoje zemlje . Da je ziv Milos Obrenovic Srbilja bi bila najnaprednija zemlja . U svetu je 8 milijardi gladnih dusa . Plodna zemlja ja najvece bogastvo.
Sreten Bozic -Wongar
Kapital i sredstva proizvodnje su otisli na Istok. Evropi je ostalo duplo golo..Ko napusti zadnji neka ugasi svetlo - ako svetla bude.
Mirko
Rambuje 2. Možda. Nikada ne reci nikada. Amerikanci, Albanci, tri moćne zemlje i njeni sateliti iz EU, polako prelaze na plan B. Ode Kosovo u EU preko Albanije u paketu sa Srbijom i ostalim zemljama Zapadnog Balkana, ali tek posle 2037. Tako EU rešava nekoliko problema. Uzima još dosta vremena da može integrisati nove zemlje članice, isključuje mogućnost za se međusobno ucenjuju i blokiraju kod pojedinačnih proširenja ili u grupicama, naterati će ih da reše sve granične sporove i postanu uređenije i razvijenije zemlje, a centralni stablišment iz Brisela i NATO-a, kao i većina zemalja od 23 zemalja u EU (minus UK), rešava problem što Španija, Slovačka, Grčka, Kipar i Rumunija nisu i ne misle priznati Kosovo kao državu. Nikada ne reci nikada. Danas bi velika većina političara u Srbiji glatko pristala na uslove ugovora iz Rambujea, a u proleće 1999. godine taj je ugovor bio glatko odbijen. Posledice su bile da smo dobili 78 dana bombardovanja Srbije i sve ono što je usledilo.
Радо Мир
@Mirko... ''Danas bi velika većina političara u Srbiji glatko pristala na uslove ugovora iz Rambujea...'' Не знам одакле црпите инспирацију за овако сулуду тврдњу, но верујте да се такови политичари у Србији данашњој главе наносили не би. Требало би да Вам је познато да је уцена из Рамбујеа, тачније њен фамозни ''Анекс'', намерно скројен тако да буде неприхватљив за било коју суверену државу света, чиме су се њени аутори већ хвалили. П.С. Једнако (ако не и горе) као Аустроугарски ултиматум Србији (или Јулски ултиматум) упућен Влади Краљевине Србије 23. јула 1914. године, непуних месец дана после Сарајевског атентата. Документ који је иначе описан као најтежи ултиматум икада упућен једној држави од стране друге од стране (британски министар иностраних послова - сер Едвард Греј). Сматрало се да се његови захтеви не могу испунити и да је ултиматум само начин за стварање повода за рат.
Preporučujem 24
Milan S.
Sve je tacno sem diktature kralja Petra. Ipak je kralj Aleksandar raspustio parlament, ugasio stranke...
Леон Давидович
Национал шовинизам јесте рушилачка идеологија, идеологија зла која је довела до тога да су многи народи постали жртве мржње других народа па су током историје цели народи и уништени од стране других народа. Национал шовинизам покрећу политичари или владари док су биле династије. Прогласе други народ за опасност или једноставно као плен за пљачку и птимање земље и имовине и онда народ креће против другог народа да би га потчинио, опљачкао или чак у најгорем случају и сасвим истребио. Ако би се свако окренуо око себе и поглеао своје сународнике лако би закључио да нема одабраних народа већ да у сваком народу постоје једнако и добри и лоши људи и да им је често све једно да ли пате и страдају од свог или туђег господара. Национал шовинизам је поготово постао бесмислен у данашње време када је у многим државама постојала и постоји равноправност свих њених народа, свих грађана. Борба за национална ослобођења била је сасвим оправдана када су неки народи били у ропству, обесправљени.
милутин
Причама о "национал шовинизму", "империјализму", "Српском Косову" још од 1944. је прикриван расизам и злочин који је вршен над српским народом из НДХ. Зашто "равноправни народи" нису колико-толико равноправно разграничени када је решавано национално питање у Југославији?
Preporučujem 17

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja