sreda, 29.01.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:55
MEĐUNARODNI PREGLED

Razgovaraćemo, ali ne o samoopredeljenju

Autor: Jelena Stevanovićsubota, 09.06.2018. u 22:00

Ministarke su dvostruko brojnije od muških kolega, članovi vlade dolaze iz svih delova zemlje, uključujući Kataloniju i Baskiju, među ministrima su i homoseksualac u gej braku i astronaut, pionir Španije u svemiru, a njihov je kormilar prvi premijer iberijske kraljevine koji je položio zakletvu bez Biblije i raspeća.

Socijalistička vlada u Madridu šarmirala je liberalne svetske medije čim je formirana pre nekoliko dana, a ne odmaže joj ni što njen predsednik Pedro Sančes (46) izgleda kao holivudski glumac, a doktor je ekonomije koji govori više stranih jezika. Sančes je pobudio nadu u delu građanstva razočaranom desničarskom vladom Marijana Rahoja, čija je Narodna stranka nedavno osuđena za korupciju, pa smenjena u parlamentu. Tek izabrani kabinet je u petak Barseloni vratio upravu nad pokrajinskom kasom, pravo koje joj je Rahoj oduzeo. Možda bi se moglo pomisliti da je Sančes dokazao da je liberalan i kad je ministarstvo spoljnih poslova poverio Kataloncu i kad je saopštio da će se ubrzo sastati sa katalonskim premijerom, što je Rahoj uporno odbijao. Ipak, ne treba žuriti sa tim zaključkom, kako ni sa pretpostavkom da je nova španska vlada stvarno levičarska.

VELIKO SPREMANjE: Čim je objavila da će se Sančes uskoro susresti sa katalonskim premijerom Kimom Torom, vlada je pojasnila da pravo na katalonsko samoopredeljenje „apsolutno neće biti” tema dijaloga. Kad je reč o šefu diplomatije Žozepu Borelu, on je bio ministar za javne radove i predsednik Evropskog parlamenta, a poznat je i po tome što je veliki protivnik ideje da njegova pokrajina postane nezavisna država. Kad je Borela uveo u vladu, Sančes je poručio Barseloni da ne očekuje razumevanje bez obzira na to što je postao premijer zahvaljujući i podršci zagovornika katalonskog odvajanja koji su za njega glasali u španskom parlamentu. Na govoru protiv otcepljenja prošle godine u Barseloni Borel je poručio: „Katalonija nije kao Litvanija, Kosovo, Alžir. Ovo nije okupirana ili militarizovana teritorija.” Dodao je i da se Katalonija mora „dezinfikovati” posle referenduma o samostalnoj državi, što je svrgnutog regionalnog premijera Karlesa Puđdemona nagnalo da izjavi da Borel dokazuje da i nova španska vlada deli Katalonce na „inficirane i one sa dezinfekcionim sredstvima”.

Na vlast u Kataloniji ponovo su došli zagovornici republike, a Tora, koji je nedavno postao šef vlade u Barseloni, jedan je od bliskih Puđdemonovih saradnika. Ako novi španski i novi katalonski premijer budu razgovarali, biće to veliki iskorak u odnosu na prethodne administracije. Ipak, vlasti u Barseloni i dalje se sećaju da je Sančes kao lider opozicije držao Rahoju stranu u svemu što je ovaj tamo radio: slao žandarmeriju da spreči glasanje na plebiscitu, svrgao demokratski izabranu regionalnu vladu, pohapsio sve njene lidere koji u međuvremenu nisu pobegli za inostranstvo i ukinuo pokrajinsku autonomiju.

SVETO RIMSKO CARSTVO: Rahoj je bio poznat kao fiskalni konzervativac, a od njegovog naslednika ne očekuje se da vodi bitno drugačiju ekonomsku politiku. Sančes je odmah stavio da znanja da neće menjati budžet koji je usvojila bivša desničarska vlada. I pored toga što je na vlast u Madridu došla stranka koja se zova Španska socijalistička radnička partija, to nije uznemirilo duhove u Briselu i Berlinu. Kako su primetili pojedini levičarski autori, „kao i Sveto rimsko carstvo, Španska radnička socijalistička partija u praksi nije ono što njeno ime sugeriše”. Evropski alarmi već bi se oglasili da je zavladao Podemos, levičarska stranka koja se protivi štednji u obrazovanju, zdravstvu, kulturi i zakidanju socijalnih davanja. Oni su treća najjača stranka u parlamentu (posle narodnjaka i socijalista) i pored toga što su nastali pre samo nekoliko godina i to kao reakcija na ekonomsku krizu, štednju i korupciju, koja je na kraju Rahoja koštala fotelje. Podemos je glasao za Sančesa, ali nije ušao u vladu, koja je, kao i ona prethodna – manjinska. Narodnjake je na vlasti održavao Sijudadanos, stranka koja im je pružala podršku u skupštini u zamenu za politiku naklonjenu biznisu i nepopustljivost prema Kataloniji. Sada Podemos treba da održava manjinsku vladu, ali se lider ove stranke Pablo Iglesijas već pobunio. Za ovu partiju, novi ministar unutrašnjih poslova je neprihvatljiv jer je kao sudija progonio aktiviste španske verzije pokreta Okupiraj Volstrit i na ranije funkcije dolazio uz blagoslov narodnjaka. Zato je Iglesijas poručio da je „Sančes za manje od 24 sata zaboravio ko ga je načinio premijerom i izabrao vladu koja se sviđa Narodnoj stranci i Sijudadanosu”, a ne Podemosu.

Sančes se nalazi na čelu najslabije španske vlade u istoriji sa samo 84 od 350 poslanika. Iglesijas ne isključuje mogućnost da novi kabinet neće izdržati dve godine do redovnih parlamentarnih izbora, ali premijer verovatno računa s tim da će ga već neko spasiti ako postane gusto – ako ne levičarski Podemos, onda desničarski Sijudadanos.


Komentari3
d073a
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Tomislav Buljan
Nemaju Španjolci veze sa Tačijem. Njemu su prijetnja Amerikanci, t.j. novi gazde.
Александар Кнежевић
Шпанци су највећа претња Тачију и Харадинају.
Лука С. Илић
"Власти у Барселони и даље се сећају да је Санчес као лидер опозиције држао Рахоју страну у свему што је овај тамо радио: слао жандармерију да спречи гласање на плебисциту, свргао "демократски изабрану" регионалну владу..." Да ли то баш тако јер држава је као кућа а кућа кад се гради, граде је сви који ће у њој живети - за неодређено време! И каква је то демократија да кад год ти се ћефне и коме год се ћефне од укућана, тај може да поруши свој део, не мислећи на штету других. А држава је заједнички темељ и заједнички кров куће свих држављана који у њој живе и сви они подупиру простор између темља и крова, метафорично речено. И, ако се неко измакне грађевина пуца а то се већ зове анархија а не демократија. САД нису још увек свстски законодавац па да подупиру крешење Међународног права, као у нашем случају, које недвосмислено каже да се федерације или уставне монархије могу рушити само консензусом!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi / Međunarodni pregled

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja