sreda, 20.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 09:45

Mladi vojvođanski parovi kuće se na selu

Za četiri godine Vojvodina kupila seoske kuće za 188 porodica. – I u 2018. pristiglo je znatno više prijava nego što je bilo novca
Autor: Snežana Kovačevićponedeljak, 11.06.2018. u 23:00
Тијана и Борислав Станишић са ћеркицом Ленком добили нови дом у Вишњићеву (Фото С. Ковачевић)

Novi Sad – Njihovo Višnjićevo u Sremu deli sudbinu mnogih drugih srpskih sela koja se demografski prazne – ima tek hiljadu i po žitelja, ali je mladi bračni par Tijana (25) i Borislav (31) Stanišić odlučio da tu i ostane. Uzeli su se pre tri godine, pre dva meseca dobili su ćerkicu Lenku, a sada će imati i svoju kuću. Želeli su da se odvoje od roditelja, da žive sami, i to im se sada ostvaruje. Useljavaju se u seosku kuću sa okućnicom koju kupuju zahvaljujući milion dinara koje su bespovratno dobili iz budžeta Vojvodine. Jedan od konkursnih uslova bio je da na toj adresi ostanu narednih deset godina.

„Oboje smo iz istog mesta, volimo selo i zato smo odlučili da ostanemo na selu, da ne idemo u grad. Za sada samo suprug radi, inače imamo malu bebicu od dva meseca, ja nisam u mogućnosti da radim, ali planiramo u sklopu okućnice da posadimo lešnik ili nešto tako”, priča nam Tijana Stanišić koja je juče u zgradi pokrajinske vlade, zajedno sa suprugom, potpisala ugovor o dodeli subvencije.

Među 30 parova koji će ove godine dobiti subvenciju za kupovinu seoske kuće jesu i Nataša i Marijan Kovačević iz Ruskog Krstura, sa dvoje dece od pet i tri godine. I oni će ostati u istom mestu, za koje Nataša kaže da se u njemu ljudi bave ili paprikom ili nameštajem, a ona je dopala u ovu drugu polovinu. Zaposlena je kod privatnika, dok suprug radi u komunalnom preduzeću.

„Baš nam se dopala kuća koju smo našli. Ima okućnicu – prednje i zadnje dvorište: pečarde, svinjci, šupica, stvarno svega ima”, navodi Nataša.

Pokrajinska vlada pokušava da podstakne život na vojvođanskom selu, mada novac koji se za to godišnje izdvaja nije u odgovarajućoj srazmeri sa brojem svih onih koji su zainteresovani za takvu šansu. Za četiri godine, računajući i 2018, koliko pokrajinski Zavod za ravnopravnost polova sprovodi ovaj konkurs, 188 mladih bračnih parova dobilo je svoj dom na selu, a iz budžeta Vojvodine je za to izdvojeno oko 180 miliona dinara. Godišnje, u proseku se daje 45 miliona dinara, a uglavnom se dodeljuje po milion dinara za kuću.

I ove godine je pristiglo znatno više prijava nego što je bilo novca. Skoro polovina ih je odmah „otpala”. Stiglo je 234 prijave, a validno je bilo 127. Komisija je obišla 45 kuća, a na koncu je dodeljeno 30 ugovora, vrednih 29.935.000 dinara. Najviše kuća je u Bačkoj (17), zatim u Banatu (10), a najmanje u Sremu (3). Zajedno sa roditeljima na nove adrese ide i 40 dece, koliko ih u zbiru ima 30 bračnih parova.

„Ovih dana razgovaramo i sa onima koji nisu prošli, i evo želim ovom prilikom da im poručim da ne odustaju”, izjavila je direktorka Zavoda za ravnopravnost polova Diana Milović i ukazala na to da bi ove godine trebalo da bude izdvojeno još novca za isti konkurs.

Program je podsticajan a ne, kako ističe direktorka, socijalni. Pravila propisuju da kod bračnog para jedan mora biti zaposlen, a podsticaj jeste i to, dodaje, što će žena biti ravnopravni suvlasnik nekretnine, uz muža, te ističe da je tu reč o ekonomskom osnaživanju žena. Tijana iz Višnjićeva kaže da joj znači ta činjenica da će biti suvlasnica kuće, „ali ipak sve je naše, to je zajedničko”.

Pokrajinski sekretar za socijalna pitanja i demografiju Predrag Vuletić očekuje da će ove godine biti izdvojeno dodatnih 30 miliona dinara u budžetu Vojvodine za kupovinu seoskih kuća. Po njegovim rečima, predsednik pokrajinske vlade je prošlog decembra to obećao, a to obećanje je sada ukalkulisano u predlog rebalansa budžeta za 2018.


Komentari9
f1fee
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Stefan Petkovic
Zavod za "ravnopravnost polova" u centru price? Sto pre proterati feminizam sa sela ako zelimo selo da prezivi! Ta kancerogena drustvena bolest se mora iskoreniti. Sta ce joj "znaciti ta cinjenica da je suvlasnica kuce"?
Драган
За органску производњу хране не требају велике површине. Још кад би држава увела субвенције и помогла око пласмана, а произвођачи се окупили у задруге, ето формуле за пристојну зараду и пристојан живот на селу. Ту је наша перспектива, а не да се такмичимо са јапанцима у производњи аутомобила.
Миљана
Подстицајни програми за повратак на село морају да буду приоритет у целој Србији. Наш највећи капитал су људи и обрадива,плодна земља.Млади схватају да живот на селу може да буде квалитетнији него у гарду и треба им помоћи.Стигматизација људи који живе на селу је срамна прошлост.
Mitar Trifunovic
Cestitke mladim paarovima uz zelju za lep i srecan zivot, dobro zdravlje i izobilje. Silni lekari, inzenjeri, i ostali sa diplomama fakulteta ipak mogu samo u Nemacku, Kanadu ili SAD, jer za njih nema ni posla, ni stana, ni donacije. Ipak je kazna roditi se pametan, vredan, i sto da ne, uspesan (ako si dobar student, onda si uspesan u onome cime se bavis). Takvi moraju u daljini da rade i zarade. I to je dobro, jer sve sto dodje za "dzabe" tako ce i da ode. Mozda u ovom slucaju nije tako, nadajmo se, te ce selo da zivne zbog mladih koji ce tu da prodaju namestaj i zive na poklonjenim imanjima. Pozdrav!
Твртко
Имам пријатеља у једном Шајкашком селу у ком су рођени ВЕЛИКАНИ нашег народа, па ми каже: - столетна негативна селекција је довела до тога да данас у том селу немаш с ким кафу да попијеш. Од тема као што је филозофија, технологија, економија и теологија пре сто година - данас се прича о баналностима. Примена технологије и воља за напретком је нестала. Паметна и надарена деца су деценијама одлазила на школовање у градове, а слабији и мање паметни остајали. Данас - чини ми се - окреће се тренд - паментији иду на село, а мање паметни остају у градовима. Ипак, потребно је да прођу деценије да на тим нашим селима створи критична маса људи који ће појачати интелектуални амбијент. Потребне су деценије да на нашим селима почну поново да се рађају великани, али сви они који сада оду и они који су остали на селима све ове године су - заправо-великани
Миљана
Српски домаћин задржавао најбољег сина да остане са родитељима и сачува домаћинство, а остали су одлазили са имања ,многи у градове.Село је било неосвојиво упориште ,снага српског народа .Миграције због индустријализације, настале су не по добром обичају него намерним запостављањем и економским уништавањем села ,што је било праћено и договарајућим социјалним притиском ,па је постало срамота бити сељак и сељачког порекла.Села су немилосрдно испражњена и ту смо где смо,на градском афалту и расути широм света.
Preporučujem 23

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja