ponedeljak, 25.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 11.06.2018. u 22:00 Jasna Petrović-Stojanović

Očekuju se manje akcize

Budžetom za 2018. planirano da se iz ovih zahvatanja na derivate inkasira 153,2 milijarde dinara, a na struju 17 milijardi

Ulični protesti zbog visoke cene goriva nastavili su se, s tim što su okupljanja sada dva puta dnevno – ujutru i uveče. Uprkos upozorenjima nadležnih da se zaustavljanjem vozila u saobraćajnim trakama krši zakon i da su za to propisane novčane kazne, za sada, koliko je poznato, to nikoga od onih koji protestuju nije koštalo.

– Cena goriva je pitanje o kojem uvek može da se razgovara civilizovano, a nikako nije razlog da se ometa saobraćaj. Motivi za ovaj protest nisu socijalni, već politički i ovakav protest predstavlja svojevrstan teror prema većini sugrađana koji su u vozilima – rekao je juče ministar energetike Aleksandar Antić.

Istovremeno, Siniša Mali, novoizabrani ministar finansija, koji je započeo novi krug razgovora s predstavnicima Međunarodnog monetarnog fonda, planira, kako se najavljuje, da predloži više mera – smanjenje akciza na gorivo i struju, ukidanje pojedinih parafiskalnih nameta, smanjenje opterećenja na zarade.

Tomislav Mićović, predsednik Udruženja naftnih kompanija Srbije, kaže da je cena barela i juče bila oko 75 dolara i da je teško predvideti njeno dalje kretanje, a da je država na potezu što se tiče smanjivanja akciza, pa samim tim i maloprodajnih cena.

– Prema Zakonu o akcizama, država može da snizi akcize do 20 odsto i da ih, kada proceni, vrati na staro. Činjenica je da je udeo državnih taksa u maloprodajnoj ceni benzina BMB 95 oktana – 54,8 odsto i da od nas viša zahvatanja imaju samo Hrvati. Kada je reč o dizelu, državi po svakoj litri pripada 53,4 odsto. Sve ostale zemlje s kojima se graničimo imaju znatno niže akcize na ovaj derivat. Presedan je što su državne takse na tečni naftni gas, koji je ekološko gorivo i čiju potrošnju treba stimulisati, takođe najviše u regionu. Državi od maloprodajne cene pripada skoro 50 odsto – 49,10 procenata.

Budžetom za 2018. planirano je da se od akciza na derivate inkasira 153,2 milijarde dinara, a na struju 17 milijardi, pa bi svako smanjenje akciza na ove energente umanjilo i prihode koje treba iskoristiti za povećanje plata u javnom sektoru i vraćanje penzija.

Upitan da li bi smanjenje akciza na struju automatski značilo i jeftinije kilovate za krajnjeg potrošača, prof. dr Slobodan Ružić, bivši pomoćnik ministra energetike, kaže da je cena struje u Srbiji ionako najniža u regionu, te da bi bilo nerealno očekivati da ona bude još jeftinija.

– S druge strane, ukoliko se smanjenjem akciza na gorivo snižava i maloprodajna cena, potrošači očekuju i da smanjenjem akciza na struju od 7,5 odsto i kilovat bude jeftiniji. S tim što većina prenebregava činjenicu da je i cena po kojoj EPS sada prodaje struju nerealno niska. Realnije je očekivati da, ukoliko se sa MMF-om dogovori da se akciza smanji, struja do kraja godine poskupi, o čemu konačnu reč daje Agencija za energetiku – objašnjava Ružić.

Loše je i što EPS ponavlja da mu poskupljenje nije potrebno, jer to nije tačno. Osim toga, akciza uvedena 2015. godine trebalo bi da bude ukinuta jer je doneta kao iznuđena mera da se napuni budžet u vreme kada je bilo manje para.

– Akcizu treba ukinuti zato što struja nije luksuzna roba, poput cigareta, alkohola ili goriva. Naprotiv, cena kilovata u Srbiji i dalje je socijalna kategorija, a onda neko na tu cenu uvede akcizu, s obrazloženjem da se tako približavamo ceni struje zemalja u regionu, kao i da se postepeno harmonizujemo sa akciznom politikom EU – navodi naš sagovornik.

U susednoj Hrvatskoj stopa akciza na električnu energiju iznosi 3,75 kuna po megavat-satu za poslovnu upotrebu i 7,5 za neposlovnu. Upravo su takve stope minimalne, propisane prema evropskim zakonima.

Preračunato, za kupce električne energije iz kategorije domaćinstava, sa prosečnom cenom od oko šest dinara po kilovatu, akciza iznosi oko 45 para. Taj iznos u zemljama u okruženju je u rasponu od 12 do 36 para, obračunato srednjim kursom od 120 dinara za jedan evro.

Komеntari11
78cb8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

sale majstor
U Nemackoj litar benzina kosta otprilike 1,55 EUR a od toga je porez oko 90 centi. Toliko je i u celoj evropi. Oces da se vozis -- moras da platis, tako je svugde.
Stojan
"да предложи више мера – смањење акциза на гориво и струју". Isto kao sto je predlozeno ukidanje spornog Zakona o uredjivanju penzija (citaj o otimanju penzija), pa nikako da se ukine. Tako ce biti i sa akcizama. Ne lipski magarce do zelene trave.
Зоран
Протесте треба свакао наставити док се цене не смање. Али мислим да би требало то паметније урадити, а то је да се не блокирају улице заустављањем саобраћаја већ тихим бојкотом, а то значи убацити у 1 брзину и возити на лер гасу и то увек када смо у колима. На овај "тихи" протест нико не може да казни грађане јер су блокирали саобраћај, а настаће већи колапс него да се блокира саобраћај на један сат.
Ivan
Ne bi želeo da komentarišem izjave političara, jer i ne zaslužuju ozbiljan komentar. Potpuno se slažem sa demonstracijama jer ove cene stvarno nemaju smisla. Naša budžetska politika se svodi na otimanje novca od građana koliko god je potrebno da budžet bude u suficitu. Hteo bi da apelujem da se u proteste doda još jedan zahtev!!! Najme, nema smisla ovo što nam rade a vezano je za izdavanje odnosno produžetak saobraćajnih dozvola. Trenutno nam daju neki papir (za vozače koji nisu prinuđeni da menjaju tablice) koji predstavlja potvrdu da nam saobraćajna još uvek važi. E sad, svedoci smo da su ljudi vraćani sa granice sa tim papirom. Je recimo hoću da mi izdaju novi saobraćajnu, pa čak sam spreman i da je platim. Rok važenja je 2 DVE godine te nove saobraćajne navodno koliko važi i tablica. Šta će biti za dve godine??? Ponovo nova saobraćajna!!! I nove tablice!!! Koliko će važiti nova tablica??? A nova saobraćajna??? I tako u nedogled! Samo otimaj i otimaj... I? Šta dalje? Ako krenu prote
Mića
Čuj,"politički protesti"!!!!U ovoj državi žive samo političari???Bićemo uvek isto i teško nama sa nerazumnim ljudima koji samo razmišljaju gdjeće posle 13 h na jagnjetinu!!!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja