sreda, 13.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:55

Nova pravila za deklarisanje hrane od 15. juna

utorak, 12.06.2018. u 15:20
Циљ је да потрошач има јасне податке о производу (Фото Д. Јевремовић)

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije i NALED-ov Savez za hranu i poljoprivredu predstavili su danas Vodič za deklarisanje, označavanje i reklamiranje hrane koji obezbeđuje preciznije označavanje sastava i kvaliteta namirnica, navodeći da će se novi pravilnik o označavanju hrane primenjivati od 15. juna.

Najveći deo pravilnika odnosi se na energetske vrednosti i količine masti, ugljenih hidrata, šećera, proteina i soli, u njemu je navedeno da svi sastojci proizvoda moraju biti navedeni, a ako su deo namirnica složeni (majonez, hleb, biskvit) tada i njihovi delovi moraju biti posebno označeni.

Količina sastojka će biti obavezan element, tako da će, na primer, potrošači znati koliko tačno jagoda ima u jogurtu sa jagodom, ribe u ribljim štapićima, ali i koliko ima kupine u soku koji na ambalaži ima sliku tog voća.

Količinu ovih sastojaka proizvođači će morati da daju na 100 grama ili 100 mililitara proizvoda. Sve te informacije moraju biti na istoj strani ambalaže, odnosno u jednom vidnom polju potrošača.

Ubuduće će prisustvo alergena u namirnicama morati da bude naznačeno, ali je ostavljena sloboda na koji način, odnosno bojom, stilom ili vrstom slova će biti naglašeno da proizvod sadrži žitarice, mleko, jezgrasto voće, jaja ili druge alergene sa definisane liste.

Ukoliko proizvod ima manje od 20 miligrama glutena po kilogramu, onda može da nosi oznaku da je „bez glutena”.

Pomoćnik ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Nenad Vujović rekao je da je cilj Vodiča za deklarisanje hrane da potrošač ima jasne podatke o proizvodu.

„Potrošač treba da dobije ispravne i jasne podatke o hrani, posebno o sastavu, količini, trajnosti, poreklu, karakteristikama identitetu i svojstvima hrane”, kazao je Vujović.

Predsedavajući Saveza za hranu i poljoprivredu i generalni direktor Atlantik grupe za Srbiju Vladimir Čupić rekao je da će novi Pravilnik o deklarisanju hrane pomoći i proizvođačima i potrošačima.

„To je pomoć nama koji imamo odgovornost da na pravi način označimo hranu i piće koje proizvodimo, nadležnim službama koje imaju zadatak da kontrolišu primenu propisa, ali i potrošačima koji imaju pravo na tačne informacije o hrani i piću koje konzumiraju”, istakao je Čupić.

Pravilnikom nije definisana upotreba marketinških termina „sveže”, „prirodno”, „tradicionalno”, ali je preporučeno da njihova upotreba ne dovodi potrošače u zabludu.

Isti problem je, kako je danas rečeno, i sa oznakom „posno”, jer ne postoji nacionalni standard šta se pod tim terminom podrazumeva. (Beta)


Komentari4
7b38f
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Киза
ЈУС је био један од најбољих и најквалитетнијих система стандардизације, намењен заштити здравља потрошача. У већини сегмената далеко ригорознији и прецизнији од фанашњих европских ИСО стандарда и умеато да се само допуни у оним сегментима које није покривао, наши економски "генијалци" га укидају ( вероватно са намером да управо овакве преваре потрошача постану могуће). Сетите се приче о афлатоксину где је соломонско решење било да се уместо нашег, примени европски стандард о минималној количини (иначе 10 пута већој него код нас).
Божидар
Само на енглеском имају око 50 различитих комерцијалних назива за шећер тако да кад купите нешто оно може да пише да има нпр 15% шећера а остало је 15 % декстрозе и 15% сирупа агаве и тако редом. Нигде се још није постигло да се то пoједностави. Успехом би се сматрало да се то у Србији преполови.
Драган
А да ли су навели да декларација мора бити на српском језику тј. на ћирилици или то и није тако важно?!
сима
То није битно , јер је циљ праве етнички ( или религијски ) потрошачи . Није ни битно што су слова на декларацији 1 мм па само деца у основној школи могу да их прочитају .
Preporučujem 2

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja